Ponekada voliš, jer misliš da voliš. Voliš, jer si navikao. Voliš, jer te je strah da ne budeš voljen. Voliš, a da ni sam ne znaš šta. I na pitanje „Zašto me voliš“ više ne postoji pravi odgovor. Izmišljaš razloge, a znaš, nisu dovoljni za ljubav. To bi jednostavno bila, silovana ljubav. Nešto silom osećano,
Категорија: Razmišljanka
Ono što dolazi posle…
Novi radni dan je na pomolu. Peti za redom od povratka u stvarnost. Sad…ne bih rekla surovu, jer kao što se kaže, hvala dragom bogu imam gde doći raditi, a pre toga, imala sam priliku biti na godišnjem odmoru čitave
10 dovoljno opravdanih razloga da odete na godišnji odmor:
1 ) Pružite svojim radnim kolegama priliku da se odmore od Vas, to bi bilo zaista lepo sa Vaše strane i oni bi Vam bili veoma zahvalni, naročito ako budu u mogućnosti da Vam istom merom uzvrate 2 ) Omogućite trgovcima na buvljaku da ne stoje bez razloga za svojim tezgama, napravite im promet, nakupujte
Mi bili, a vi?
Pišemo se, čitamo se, samo da se raspakujemo…
Ko o čemu…
Hmmm, da vidimo, o čemu smo ono diskutovali ovih dana? O da, o moru…pa šta ako sam dosadna? I baš me briga ako sam smor, jako mi se ide sada već. Dosadile su mi pripreme za pripreme za polazak na more, pa pripreme za polazak, pa sve tako redom kako sam već opisala u nekom ranijem
Što se mora…nije teško
Dakle, da vidimo, šta je to potrebno za dobar odmor na moru? Muška glava (unapred se izvinjavam svim istim, gore pomenutim glavama, koje odudaraju od mase) kaže ovako: treba more, stići do mora, spakovati kupaći (može i onaj od pre,…a ko će se sad već sećati od kada je…), papuče (ne zato što su papučari, nego jer je praktično), peškir (bilo kakav, tek da se ima sa čime malo sakupiti voda iz pupka) i dobra volja. To bi bilo otprilike to. E da…i možda koje pivo…
Puž i ružin bokor
Ispričaću vam jednu priču, sad kako kome, nekome za laku noć, nekome za dobar dan, a nekome, opet, za dobro jutro. Neću je napisati, jer napisana je već davno, zapisao je jedan čiko koji se zvao Hans Kristijan Andersen. Ipak…možda baš i nije priča, više je bajka, u stvari, baš je bajka…ali nije ni važno
Neprijatelji
Ona dolazi kući i na stolu zatiče papirić za preporučenu pošiljku. Sve nešto, prevrće po glavi, u nadi da će se setiti da li je u trenutku ludila naručivala nešto preko on-line kataloga, da li očekuje nešto od ujaka iz Amerike koji ne postoji, da li je i šta li je? Pa onda opet, šta
Jedan običan čovek
Sela sam sa namerom da samo malo lutam po internetu, „da vidim šta novo ima“, kao ono…u toku sam sa svim i svačim, pa da nešto ne izostavim. Nešto mislim, imam par ideja o čemu mi se piše, ali…da li pisati ako baš nisam raspoložena za to ili ipak ostaviti za neki drugi dan i
Kako sačuvati veče?
Šta znači biti nervozan kao ker? Nije li to malo nepravedno prema prijateljima nam našim najboljim? Sad je li to jako, izuzetno, najstvarno jako nervozno, ili uopšte nije nervozno? Šta ja znam…vidjala sam svakakve…kerove. Najnervozniji su oni mali, što valjda nedostatak telesne mase nadoknadjuju visinskim arlaukanjem iz sveg glasa! Mislim da bih tu uvrstila čivauve