Verujem. Iskreno i iz duše verujem. Ne stojim u redovima. Ne boravim na svetim mestima koje smo sami takvima proglasili. Ne primam oprost od samoproglašenog božijeg glasnika. Ne crtam boga na nebu. Ne crtam andjele u suknjicama. Ne gledam gore ne bih li videla svoje drage a umrle…
Oznaka: čovek
Kožni novčanik
Neka je nevidljiva ruka u njega upakovala sve što je mislila da je potrebno da podmiri život. Stavila je šaku zdravlja u prvu pregradu. U drugu je stavila zrno ljubavi. U treću je stavila parče duše. U četvrtu razum. U pregradak za sitniž ugurala je po koju kovanicu emocija u raznim vrednostima.
Puž i ružin bokor
Ispričaću vam jednu priču, sad kako kome, nekome za laku noć, nekome za dobar dan, a nekome, opet, za dobro jutro. Neću je napisati, jer napisana je već davno, zapisao je jedan čiko koji se zvao Hans Kristijan Andersen. Ipak…možda baš i nije priča, više je bajka, u stvari, baš je bajka…ali nije ni važno
Neprijatelji
Ona dolazi kući i na stolu zatiče papirić za preporučenu pošiljku. Sve nešto, prevrće po glavi, u nadi da će se setiti da li je u trenutku ludila naručivala nešto preko on-line kataloga, da li očekuje nešto od ujaka iz Amerike koji ne postoji, da li je i šta li je? Pa onda opet, šta
Kako postati uspešan ovisnik, a pri tome ne ugroziti zdravlje?
Dakle, sve je krenulo od pada aviona na plažu….na nekom pogubljenom i napuštenom ostrvu. Nastavilo se sa nizom neobičnih pojava, zbunjujućih i neopisivih, krenuvši od toga kako je uopšte nekoliko desetina putnika uspelo da preživi pad prekookeanskog leta 815? Da se sada tu ne razbacujem nekim linkovanjem, sigurna sam da svako ko je uopšte otvorio
Jedan običan čovek
Sela sam sa namerom da samo malo lutam po internetu, „da vidim šta novo ima“, kao ono…u toku sam sa svim i svačim, pa da nešto ne izostavim. Nešto mislim, imam par ideja o čemu mi se piše, ali…da li pisati ako baš nisam raspoložena za to ili ipak ostaviti za neki drugi dan i
Bojim se da mi je aždaja na usisivaču progutala drago biće!!!
I šta ih uopšte spopadne? Mislim stvarno…pa sad, zašto je teško čarape ubaciti u korpu za veš? Pa ako misliš da nije teško, alo, ženska glavo, ubaci ih sama, šta zvocaš. Barem su zamalo bile u korpi. Mogle su i ostati pod krevetom, ili ne daj bože, kuhinjskim stolom, kada je od dobre supe krenuo
A šta je sa flaširanom vodom?
– ili isečak iz jednog e-maila o kome se vredi zamisliti – Dakle, za početak da navedem, da su podaci (valjda statistički) uzeti od poznatog nam USA, pa su samim time cene, vrednosti ili šta već, iskazane u USD. Verujem da to neće smetati, da shvatimo ozbiljnost situacije, zbog koje bi trebalo staviti prst na
Lečićemo Vas, nije problem, samo kada stignete na red!
…i onda sitnim slovima ispod toga, kao bankari kada daju ekstra povoljne kredite, samo ne obećavamo kako ćemo Vas lečiti i ne vidimo kraj reda, u potpisu: „Sa poštovanjem, uvaženi Dr Mr lekar specijalista sa punim zidom diploma (da napomenem, i koferom, samo zid to sve nije mogao primiti“. Na žalost, ovo nam je svima
Nežna igra
Dakle, ne mogu a da ne prokomentarišem ovaj snimak. Reč je, naravno, o krvoločnom pitbull-u koji se poigrava sa patkicom, ali ne sprema se niti da je zakolje, niti da je pojede. Životinje u prirodi, u divljini, moraju zarad svog opstanka da ubijaju jedne druge. To se zove lanac ishrane, zar ne, ili vec tako