Blog Subotica.in.rs – www.subotica.in.rs
O ljudima, odnosima, svadjama, problemima, radostima i svemu i svačemu
U rečniku nepoznatih pojmova, pa u nekoj slobodnoj definiciji, to bi bilo otprilike ovako: „Alimentacija je nešto poput čupanja zdravog zuba odbeglom roditelju“. U životu pak, alimentacija bi bila novčana nadoknada za izdržavanje dece TOG roditelja koji treba da plaća pomenutu nadoknadu, a nalaze se pod starateljstvom drugog roditelja.
…No, pošto Vi niste ništa pitali, a niste me ni obavestili, moram ja Vama da kažem. Iznenadjena sam kako niste primetili da je sajt Kuvajmo b(l)ogovski na adresi www.kuvajmo-blogovski.com sa kojeg su uzete gore navedene fotografije upravo pod administracijom i kuvanjem nas subotičana i svih ostalih blogera dobre volje a i onih koji blogeri nisu…
Najčešće ne pišem o sebi. Pišem dosta toga o svojim emocijama, o svojoj deci, o mangupu, o životu uopšte. Eventualno pišem o sebi u onom nakaradnom smislu…kako spomenuh nekoliko puta u „Džepnim izdanjima karikature života“ ili u „Rezultatu nepažljive igre“. To ne znači da ne cenim sebe. Naprotiv, da bih tako nešto napisala, morala sam se u potpunosti pomiriti sama sa sobom, prihvatiti sebe takvu kakva jesam i onda samu sebe izvrgnuti ruglu i pri tome uživati u tome.
Ima nešto što nikako nisam smela da vam priznam. Znate…eto…ja sam majmun. Ne onaj majmunski majmun, tačnije – majmunica iliti životinjska vrsta majmun ženskog roda…Ne, ne taj, nego majmun kao (ne)karakterna osobina. Mislim se, pa se mislim, hoću li koju na tu temu ili neću. Posle kontam, pa ovo je naša taraba, tu mi možemo da žvrljamo istine i neistine, stvarnost ili fantaziju…
Dalje klavirim (al’ još ne sviram)…treba najaviti opravdani izostanak u firmi. Ako je išta ovih dana opravdano. Nisam sigurna kako evidentiraju situaciju kada otegneš papke. Je li to opravdano ili neopravdano? Moraš li najaviti ili može onako – iznenada? Hoće li ti skinuti od godišnjeg, odradjenih sati ili poklonjenog godišnjeg odmora firmi?
„Ne vidiš dalje od nosa“ , pa dobro, šta vi ljudi mislite, dokle ja treba da vidim?! Znate li vi gde se moj nos završava? Pa vala nemam nameru svugde sa sobom nositi d(v)ogled kako bih videla dalje od pomenutog. Pa taj je izrastao, garant sam se tesno družila sa Pinokiom, ali nisam lagala, časna mi reč, da časna!!!
Pa sram vas bilo, stidite se! 3 minuta stida za kaznu 😉 ! Pa mislim stvarno…pa da li je to u redu? Pa mislim…mi se tu (nije da je mangup mnogo sretan zbog toga, ali svidja mu se) presvlačimo po šesnaesti jubilarni put i niko da nam kudi niti hvali odelo.
Sad da kažem – mislim da je ovo ono pravo…bojim se, to sam rekla sebi i zadnji put…pa je Stevo lepo rekao da će biti dobro zimsko odelo (ne baš od reči do reči….ali suština je ta…)…a ja se mislim – ma neće, ovo će da ostane.
Strah. Od nepoznatog. Istina razotkrivena, razgolićena, osramoćena. Odluka. Nagoveštaj sa dobronamernih usana dragih osoba…nagoveštaj o pravom putu. Ne nagovoraj – samo…nagoveštaj. Puca. Kraj. Početak. Čega? Novog života. Kakvog života? Nepoznatog. Za nju, za njenu decu. Spoznaja da će biti obeleženi …
„Koristim ovu priliku, ovo mesto i vreme da obavestim sve posetioce ovih strana, da je moj Shogi najzad, nakon višegodišnje borbe sa taštom i suprugom mu njegovom najdražom, pride jedinom…uspešno okončao partiju YAMB-a u svoju korist!!!!! U to ime iskrene čestitke!”
Sve se odvija po planu, krećem sa posla na vreme, ne mogu produženo raditi, jel…imam roditeljski, neću da izostajem, spremam se na temu – vakcina, primiti ili ne primiti. Odakle mi ta ideja? Pa sigurno zato što sam jako bistra, jel…Stigla kući, zbrzala kafu, ostavila mami i mangupu u amanet da pogledaju kraj emisije…