Poslednji odlazak sa decom u nabavku patika nije protekao baš i tako sjajno. Iz svih je izbilo ono što ih je tištilo, odrasle – razočarenje zbog dečije navodne nezahvalnosti, iz dece – razočarenje zbog očekivanja zahvalnosti. Na kraju, sve se nekako smirilo…prošla je jesen, prošla je zima.
Autor: Kokica
Džepno izdanje karikature života – paranoja prvi deo
Početnički primeri da vam se upali lampica, ako već nije:
1. Sve počinje nevino, naivno, poverljivo, iskreno….muž se sprema u poslovnu pratnju. Da…da…poslovnu pratnju. Zašto bi samo žene išle u pratnje te vrste…kada su u osnovi muškarci i bili prvi ti, koji su poslovni. Njegova se poslovna pratnja ogleda u pratnji ne zna se čega do granice države nam ove naše. Strogo poverljivo – top secret!!! „Ne pitaj ništa – ne mogu ti reći“ varijanta, „a i ako ti kažem…
Mali miško :) i šbbkbb
Mali, simpatičan, jadničak…miš…uhvaćen u zamku, namamljen mirisom opojnog sira kome nije umeo da odoli….Plus…šta bi bilo kad bi bilo…
Par viceva i naravno, tašta!!!
Putuju avionom dva Hrvata i Milutin (pogodi šta je on!) Čim avion poleti, Milutin se izuje, a komšijama gadno, Jedan da se izvuče, reši da ode po koka-kolu. Na to se Milutin, koji sedi pored prolaza, ljubazno ponudi da mu donese piće. Milutin ustane, a komšija mu pljune u cipelu. Vrati se Milutin, kad se i onom pored prozora pripije koka-kola.
Pismo korisnika servisu računara
Dobar dan! Kada želim da kopiram film na USB, kliknem PASTE, onda mi se pojavi tekst da nema dovoljno mesta na USB-u. Posle toga kliknem PASTE SHORTCUT i onda mi stane film na USB. Problem je kad hoću da ga gledam na tudjem kompu, onda se javi poruka da ne može da nadje film.Ovo je čudno,pošto sam sigurna da je film na USB-u, jer ga na mom kompu otvara sa USB-a.U čemu je problem?
Uputstvo za nedelju smeha ;)
Dodje ti tako…našoj Dudi, žuta minuta, pa odluči da se bori! Oni mene kamenom, ja njih hlebom iliti, oni mene nevoljama, ja njih zabavom. Dodje ti tako…i našoj Breskvici…možda ne i žuta minuta ali ono…želja da se smeje. Pa tako…kako njima došlo, tako one otvore – Nedelju smeha. Dobra ideja.
Put izgubljenih dečaka
Zvonilo je za kraj časa. Upakovao je knjige u torbu, pravac čiviluk, jakna, kapa i sve po redu, pa sve u društvu drugara origami majstora – pravac kući. Po već ustaljenoj ruti, pozdravili su se na ćošku, pa jedan levo, drugi desno. Onako mali i sitan, žurio je, da mu se mama ne brine. Navikla je na njegovu odgovornost i imala puno poverenje u njega.
Ustaljena ruta podrazumevala je najsigurniji put do kuće, sa što manje velikih raskrsnica i sumnjivih uglova. Iznenadili su ga drugari. Ako se drugarima mogu nazvati…
Jačanje imuniteta na glupost
Nemrem virovat kako me je Nemresbilivit turio u razmišljanje. No dobro, nije da sam baš preterano puno razmišljala, al’ me jednim postom sa ogavnim naslovom koji mora da ti privuče pažnju, naterao da se trgnem i zaustavim curenje tečnosti iz očiju, zadnjih, pa…dva – tri dana…
A što curi – nemam pojma. Valjda – sakupilo se. Čega? Viška vode u organizmu, pa sad krenulo sve tamo kao na izvoru. Zašto baš tamo, pojma nemam, valjda su ostali kanali prezasićeni…
Moj porok (nije da nemam i drugih…)
Pa sram vas bilo, stidite se! 3 minuta stida za kaznu 😉 ! Pa mislim stvarno…pa da li je to u redu? Pa mislim…mi se tu (nije da je mangup mnogo sretan zbog toga, ali svidja mu se) presvlačimo po šesnaesti jubilarni put i niko da nam kudi niti hvali odelo.
Sad da kažem – mislim da je ovo ono pravo…bojim se, to sam rekla sebi i zadnji put…pa je Stevo lepo rekao da će biti dobro zimsko odelo (ne baš od reči do reči….ali suština je ta…)…a ja se mislim – ma neće, ovo će da ostane.
Vetar na malim obrazima
Mali ga je držao za ruku. Njega, koji nije morao biti tu. Njega, koji je bio tu. Držao ga je pun poverenja da će za njega učiniti ono što on želi. I…jeste. Činio je sve da ga učini sretnim. Potrčali su preko terena za fudbal u isčekivanju nečeg novog za njega. Najzad će i on početi da trenira…