Kokicu su izveli kao primer, tačnije dokaz da je auto njeno vlasništvo, a mangupov cilj njenog izvodjenja pred javnost bio je dokazati da je jugo vožen po principu – žena za volanom, što ga je trebalo bolje prodati! Jer, kako voze žene? Kljakavo, njakavo i bože me sačuvaj – pride i pažljivo!
Ma da…bašššš…ti će meni kažeš!!!
Dok je on još u pelene kakio, ja sam to već uspešno radila na sve strane a pri tome ništa nisam ni uprljala!!! I sad će on meni da rekne, znaš, ovo – ono, elektronika dugme, znaš…izvini ali to, kako da ti kažem, ne radi bez kontakta…Ma da, baššššš, valjda ja znam!!!
Sreća u izmaglici
Sedela je sama u sobi, na krevetu. Telo joj je podrhtavalo u ritmu koji nije dozvoljavao predugo zadržavanje na jednom mestu. Teralo ju je da se uznemiri, da prošeta, napeto, po kući, domu, koji nekada ulivaše mir, toplinu, odmor…
Carevo novo odelo
Masa se ubi pljeskajući, kezeći se, mašući zastavicama, skandirajući, bacajući petarde, skačući mu pod noge, lepršajući oko njega, ptičice pevajući njegovo ime, ma…šta da vam kažem…masa se napalila i užarila!!!
Ne prihvatam!!!
Ja jednostavno nikada neću dokučiti misteriju onog skrivenog u ljudima što uspešno čuči u tmini i probudi se nenajavljeno i uplaši nas kao zli duh u polumraku naše naive, trgne nas iz životne dremke, uljuljkanosti onog što ne znamo.
Dok ludilo razmišljanja ne prodje…
Jurnjava i brzi život vode me u zaborav. Ne stignem ni upamtiti ono čega želim da se sećam. Jer to čega želim da se sećam proleti kao tren, a ono čega ne želim, uporno dolazi kao dosadni predsednik kućnog saveta na prag mojih uspomena, dosadjujući svojim ružnim nametanjem…
Aktuelno
…ono što je trenutno veoma in…
Priča o nečemu što nam služi da se popnemo u visine
…a to nisu ni lake ni teže droge, to su samo – stepenice. Sad ide ono…lepo je meni moj tata rekao…pa ono…a ja neću da slušam. Ali…pa sad ono…čovek se na tudjim greškama uči, pa opet…ali najbolje na svojima. E tako. To smo sada izveli pred oči javnosti…
U laži su kratke noge
Haos, nered, rušenje, sastavljanje, lupanje, bušenje, krečenje, gletovanje, guranje, tesnac, prašina bile bi reči kojim bih opisala dane iza i pred nama. Jes….tako nam i treba kada bi mi fensi stepenice u stanu, a ne one sklepane na licinom mestu od komada gvoždja i dasaka. Eno ih…naše nekadašnje stepenice…
Biti drugačiji
Razmišljam o različitosti. Postoji li tako nešto? Kako se u suštini zaradi epitet različit? Postoji li osnova od koje se kreće, gde smo svi jednaki, pa se sva odstupanja mere kao na grafikonu…ispod crte i iznad crte? Kao neka statistika ili šta? Hodati kroz život kao i svako drugi, hodati kroz život…