Blog Subotica.in.rs – www.subotica.in.rs
Da me sutra ili već danas neko upita – šta si postigla u životu, nisam sigurna da bih imala odgovor. Jesam li postigla nešto, svašta ili ništa? Šta smo to postigli u našim životima i moramo li baš postići? Imamo li nešto od toga da jednoga dana kada nas ne bude, (a svi ćemo mi otpakovati jednoga dana) neko kaže šta su sve naši uspesi (a naravno i padovi)?
Jurnjava i brzi život vode me u zaborav. Ne stignem ni upamtiti ono čega želim da se sećam. Jer to čega želim da se sećam proleti kao tren, a ono čega ne želim, uporno dolazi kao dosadni predsednik kućnog saveta na prag mojih uspomena, dosadjujući svojim ružnim nametanjem…
Znači…sedim, pokušavam da uradim nešto korisno, dok me glava razbija kako boli. E sad, kako može da razbija ona mene kada boli nju? E pa zato što je moja, htela ja nju ili ne. Nije da smo se mogle birati, nije da smo najsretnije jedna sa drugom…
I tako…Sanja i ja, ja i Sanja, razgovaramo, uz kaficu ili bez nje, ako nam se uopšte ukaže prilika za druženje. Mada…uvek sam mislila da sa Sanjom nikada nisam sama. Ali, eto, situacija nedostatka, kao vode i hleba neophodnog vremena, tako nalaže. Druženje nam se svelo na minimum. Što, kada malo bolje razmislim, i nije