Draga seko,
Neću te dugo zadržavati. Kasno je. Ili bolje, rano je…mislim da je tu negde, oko 3 sata, onih ujutro.
Nego, da ti kažem, još dok ne legneš spavati…Znam da si ponosna. Neću ni reći: „Da si bila tu, bila bi ponosna na njih!“ Neću, jer znam da si bila tu. Zato ti i kažem. Idi sad, odmori se, biće dana, razmenićemo utiske.
Da ti kažem, sve je bilo super! Ma, i čorba je bila odlična…i torta, i muzika…i znaš, čini mi se da se niko nije čak ni posvadjao. Znaš kako to ide sa svadbama. Ne, sve je bilo savršeno, baš onako kako si zamislila. Da, možeš biti ponosna, oženila si sina!
I jeste, dobro kažeš, izgledali su tako sretno, želim im da tu sreću zadrže zauvek, jer i ti im to želiš, zar ne, više od svega na svetu…
Seko, znam da si sretna, možeš sad malo odmoriti, ali nemoj previše, imaš još jednog sina da oženiš, pa ćemo se videti opet! Bubam te, odmaraj! Volimo te!