A što ne bi i prasići?

Zašto samo kučići da nas slušaju i sednu kada im kažemo? To i još bolje, ni manje ni više, nego od jednog praskovića 🙂 . Dobila sam mailom ovaj video i baš me je nasmejao. Jedino, moram priznati, da sam ja uporno virila u kožicu tamo kod zadnje butkice i kako je fina, nežna, mlada i taman za krckavo pečenje. No, da mi ta živahna kožica pridje ovako bistro kao što se pokazala, stvarno ne bih imala srca da joj uguram jabuku medju zube i da je ispečem!!!

Crtani filmovi

Vezujemo ih za decu, a ustvari moram da konstatujem da smo ustvari mi najveći ljubitelji istih. Danas sam na Youtube naleteo na crtać iz mog doba. Ne znam da li bi se današnjim klincima i klincezama svideo, jer naravno likovi nemaju kockaste glave, ne koriste koje kakve lasere itd. Meni se i dan danas sviđa pa predlažem da ga pogledamo zajedno. Štrumfovi i strašni Gargamel sa svojim mačorom.

Za opuštanje pred vikend

Idu dva crva, jedan tužan, a jedan veseo, stalno se smeje. Pita tužni crv veselog:
–  “Šta je to toliko smiešno?”
–  “Otišla mi je tašta na pecanje”, odgovori veseli crv!

Gde ćeš, bolan Haso?
Tražim po čitavom gradu da mi daju nešto za glavu!
A koliko misliš dobiti za nju?

Vidi Mujo kako moj sin liči na mene!
Ma nema veze, Haso, nije strašno, važno je da je on zdrav!

Ulazi Mujo u bolnicu, kad ono,  tamo dva doktora tuku pacijenta!
Prilazi im i pita ih zašto ga tuku. A ova dvojica odgovaraju:
– “Osam godina ga lečimo od žutice, a on nam tek sada kaže da je Kinez!”

Pita mali Mujica tatu:
– “Tata, zašto se Zemlja okreće?”
Mujo se malo zamisli pa kaže:
– “Kako okreće? Slušaj mali, da ti slučajno nisi našao
onu moju rakiju?!”

Pljačkaš u banci po izlasku upita jednog od svedoka:
– “Jesi li me vidio?”
– “Jesam!”
Pljačkaš ubije tog čoveka pa upita drugog:
– “Jesi li me vidio?”
– “Nisam, ali moja tašta jeste!!!”

Zašto svaki lovački pas ima spuštene uši?
Zato što su mu dosadile lovačke priče.

Ugleda Mujo netom kupljeni vibrator u smeću, pa upita Fatu:
– “Zašto si bacila poklon koji sam ti kupio za Valentinovo?”
– “Ma bjež, bolan, polomio mi sve zube!”

Lepote venčanja u kasnim godinama

Iskreno, nisam neki obožavalac beskrajnih „smešnih“  video zapisa iliti klipova (sa kratkim i) o venčanjima, padanju i zapinjanju tom prilikom, urnebesnom pijančenju i već šta običaji nalažu. Ali ovaj mi je baš zapao za oči (ne znam kako se to uopšte može desiti,…ali tako se kaže). Mislim da je mladoženja nakon mladinog osmeha barem 6 nedelja držao post (po pitanju svega) 🙂

Nežna igra

Dakle, ne mogu a da ne prokomentarišem ovaj snimak. Reč je, naravno, o krvoločnom pitbull-u koji se poigrava sa patkicom, ali ne sprema se niti da je zakolje, niti da je pojede.
Životinje u prirodi, u divljini, moraju zarad svog opstanka da ubijaju jedne druge. To se zove lanac ishrane, zar ne, ili vec tako nešto. Medjutim, u svetu gde ljudi drže pse kao svoje ljubimce to nije neophodno, jer ih mi sami uzimamo, neki radi svog zadovoljstva, neki zato što žale životinje koje su napuštene i gladne na ulicama, neki jer ih vide kao zanimljivu igračku, pa im brzo dosadi, te je odbace kao što i deca odbace svoju.
Ne mogu reći da se preterano razumem u pitbull-e, zapravo, veoma malo znam, kao i većina ljudi koja mrzi te životinje. Što ne možemo zameriti, ako malo ne zatvorimo oči pred istinom i vidimo kakve su sve povrede u stanju naneti.
Ali, da li smo se zapitali da li je priroda stvorila te pse takvima kakvi jesu ili ih je, opet, čovek napravio takvima zarad svojih suludih zamisli? I sada oni sami nose teret toga.
Suština jeste da su psi kao deo porodice u kojoj žive, ogledalo svog vlasnika i da vraćaju emocije kojima ih mi učimo. Dakle, i ovo je pitbull, krvoločni pitbull, ali je izgleda osetio ljubav svoje porodice, a ne krv drugih pasa…
Da se ne lažemo, ja prva svoje dete ne bih stavila u naručje psa koga bije takav glas, ali suština moje priče je nerazumevanje potrebe u čoveku da nauči životinje mržnji. Meni sve liči na to, da je problem u nama…