Motherhood iliti majčinstvo iliti materinstvo…kako god…

Predlog za sve mame – blogerice koje još nisu pogledale ovaj film – šta čekate?!!! Ili je snimljen baš po vašoj priči…Jer, moram priznati, mnogo je scena sa kojima bih se umela poistovetiti…No, detalje filma, oštru ili manje oštru kritiku, kratak sadržaj i glavne uloge prepuštam na milost i nemilost nekim drugim stranicama, koje se manje – više bave takvom tematikom. Ono što je ovde je čist amaterizam…neprofesionalno lupetanje o svemu i svačemu.

Majčinstvo. Profesija ili ne daj bože…hobi, životni poziv, cilj, sredstvo? Možda potreba ili osećaj? Način života? Ili…jednostavno, svrha postojanja? Ni jedno od gore navedenih potencijalnih uzročnika ne bih opravdala kao dovoljno snažnu motivaciju za pružanje šanse bilo kome u ostvarenju tog zadatka. Jedino što opravdava potezanje tako krupnog koraka je srce. Spremno srce. Osećaj iz duše da je pravi momenat za to i da smo spremni preuzeti svu odgovornost koju taj poduhvat nosi sa sobom.

Jesmo li ikada spremni? Da li nas je iko obavestio o nuspojavama koji ovaj prirodni fenomen nosi sa sobom? Sve je to slatko i dobro, idilično i kao iz bajke…beba na majčinim grudima, uspavana u toplom zagrljaju, nežan pufnasti prekrivač i mirisni jastuk…Ali…ima jedno veliko ALI. Drage moje (a što da ne – i dragi moji, jer i vi treba da budete upućeni ako želite normalni da izadjete iz cele situacije – mada…ko jednom udje više ne izlazi iz nje), majčinstvo nije samo ono što se reklamira na velika zvona.

Vrlo brzo, već sa prvim otezanjem stomaka…shvatićete da vaše telo više uopšte nije vaše telo….pa taman i da baš nikada nije ni bilo NEKO telo…Uzaludno utrljavanje masne kreme koje za posledicu ostavlja samo uflekane potkošulje (one obične, bele, pamučne – te su najudobnije) i po koju novu striju…Skupljanje sve moguće garderobe i bez iskuvavanja…Isčekivanje dana D sa strepnjom kakav nam je dolazak našeg najmilijeg stvorenjca na kugli ovoj našoj jedinoj isplanirano….samo su blagi uvod u ono što nas čeka ostvarenjem našeg sna – rodjenja bebice.

Sastaviti više od dva povezana sata spavanja noću postaje praktično a i teoretski skoro pa nemoguće. Spavanje sa radom ruke tamo – vamo sasvim je normalno čak za malo pa neophodna potreba. Imlekova kravica je fantazija za kojom žudimo kada pogledamo na nama ono što je navodno oličenje neke ženstvenosti. Miris usirenog mleka je nešto  bez čega naše nozdrve i ne umeju da dišu…Napunjene pelene naš ponos i dika, slika uspešnog dana (o podrigu i bljuckanju da i ne pričam…to je najmiliji zvuk u našim ušima)…

No…kada malo bolje razmislim, možda i nije bila baš najbolja ideja pokušati objasniti nuspojave koje majčinstvo nosi sa sobom. Sada, gledano iz neke, za nas tada budućnosti (?!!) sve je to ništa, samo slabašan tračak onoga što dolazi posle…Jer, mora se priznati, nije lako biti bolji niti nadmetati se sa svim papagajima ovoga sveta, nije jednostavno biti glasniji od svih televizora u kući, nije zahvalno truditi se biti zanimljiviji od svih igrica na računaru…a još je teže ubediti naše mlade potomke kako je škola i učenje super ali ono…baššš super stvar!

Kao što rekoh…ovo su samo nuspojave o kojima nas niko ne obaveštava pre nego što uplovimo u intrigantan svet majčinskih osećanja, obaveza….prepun akcije, komedije i drame. Nismo čak ni sigurni imamo li uticaja na odnos prethodno navedenih žanrova u našem filmu. Ali sigurno da imamo slobodu da se potrudimo da utičemo na to. Pitanje je naših sposobnosti, umeća, opuštenosti ili manje opuštenosti, želje za životom ili želje za umorom…snage, mnogo snage, istrajnosti i upornosti u tome da damo sve od sebe da ne padnemo na ovom zadatku. Kada smo ga se prihvatili…da…istina je…nisu nam čitali izmedju redova…Ali, koja je knjiga uopšte zanimljiva ako ne nosi baš to…nešto skriveno u sebi, neku misteriju, tajanstvenu poruku? Kakva je to knjiga ako nas ništa novo ne nauči?

Nabavi film 🙂 Nabavi prevod 🙂

14 mišljenja na „Motherhood iliti majčinstvo iliti materinstvo…kako god…“

  1. Pa vidi, moja šćera je u dvadeset i drugoj godini pa me more neke druge brige. Ono kao „tata“, je li, malog deteta već sam skoro zaboravio i imam neke pretpostavke kako je mamama, no ipak je to to što ste valjda tražile, bolje rečeno, odlučile se za nepoznato i onda usput učite i naučite i postanete bake a deca odrasle osobe, ali knjiga se i dalje čita :namig: pa gledaju se nadalje i filmovi sa ovom tematikom :pozz:
    Inače, čuo sam za loše vesti, ali biće to na kraju sve ok :good:

  2. Stevo, naravno da će biti…mora :good: :good: A knjiga majčinstva (i očinstva) će da se čita dok nas ima :good:

    Elektra…u pravu si, najlepši ali i najteži, najodgovorniji posao (ko ga se ozbiljno prihvati, naravno… :whistle: )

  3. Knjiga je jedno iskustvo ili više iskustava sakupljenih na jednom mestu, otprilike, kao ona moja ŠTA DA RADITE KAD ODETE U PENZIJU!

    Medjutim, svako dete je priča za sebe, to je istina, jedna i jedina.

    A majčinstvo je najuzvišenije „zanimanje“ na svetu, a samim tim, najteže. Jer, da li će ono, kako se mi postavimo prema našoj deci, ispasti baš ono, kako treba i da li će naša deca to shvatiti pravilno.

    A inače, celog života ćemo se pitati da li smo ih dovoljno ljubile, mazile i pazile ili da li smo bile dovoljno stroge i pored svih kazni i zabrana, dogovora i razgovora!

    Da je sve tako teško, sigurno ne bismo rodile i drugo, treće, četvrto i nadalje, dete!

    Meni dva dovoljno, srećna sam što ih imam a one mi uzvraćaju svom ljubavlju kojom sam ja njih obasipala!

    Sanjočka, ti si predivno jedno biće i kao majka si najbolja mama na svetu. Da li si svesna koliko si članaka posvetila deci (tj. sebi)? :rose:

  4. Dudulesku…jesam…dosta sam pisala o deci, šta ću kada mi je to trenutno životna preokupacija :yes: Ali…sumnjam da sam baš tako dobra mama, no trudim se, pa…valjda će biti nešto i od mene :wacko:

  5. Nisam gledala ovaj film ali se baš radujem preporuci, pa ću do večeras da ga pronađem, a kada moje „zverčice“ utonu u san odgledaću ga.

    Mislim da je jako važno da pre nego postanemo mame ispunimo svoj život što više, u smislu da kada deca dođu na svet, nemamo za čim da žalimo „e da sam ovo, e da sam ono, a sad ne mogu…“

    Imam oko sebe nekoliko primera žena koje majčinstvo shvataju kao neku kaznu, jer su ih deca zarobila, a one bi htele toliko toga. Da me neko ne shvati pogrešno, ne prestaje život posle rođenja dece, samo što je sve drugačije. Žena više ne misli samo o sebi, pa zato mislim da treba da se dobro „iživi“ dok ne postane majka, jer majčinstvo je doživotan „posao“. 🙂

  6. Charolijo, ma svaka ti je na mestu, al sad ono, bez zezanja. Ja priznajem, mogla sam se još malo iživeti. No, sad…šta je tu je, nema kukanja, nema povratka nego pičimo napred i trudimo se da uspemo da nam deca izadju na pravi put. Nadam se da će ti se dopasti filmčić :yes:

  7. :good: meni je fajna još na početku kada u spavaćici prati decu (plus – sve vreme po malo bloguje dok sprema decu…) Dobar film i stvarno na kraju malo staneš i staviš se u znak pitanja…šta i kako bi valjalo?

Ostavite odgovor