Nemoguća misija

Izem ti i torbu i spisak i peglanje i pripreme i sve po onom drugom spisku. Mi ćemo da se naradimo a on će da se provede. I…onda će još usput i da nam nedostaje. Te ovo sine ide sa ovim, te ono sine ide sa onim. Te…peri uši, kosu, zube, kao konj…kad dodje kući ima prvo zube da mu gledam jel se žute kao uskršnja jaja ili se šljašte beli kao haljina u mlade…Te nemoj u trenerici uveče, te idi u trenerici preko dana. Pa onda – gaće se menjaju svaki dan, kupa se svaki dan, ne smrdi se, čarape se menjaju pre nego što se ukoče, vežbe se rade svaki dan, ne svadja se, ne turaju se slušalice u uši u društvu…Trenerica se diže da guzica ne viri iz nje, ukljukaj se da se ne prehladiš. Kako sve to nacrtati jedanaestogodišnjaku u mozak i isprogramirati ronzanje sedam dana unapred?

Oni će sedeti na zadnjem sedištu….alo bre deco, pa nemojte, biće vam muka, ovo – ono…ne…oni prvo tamo seli, no nekim se čudom premestili…Mahasmo jedno pola sata dok autobus nije krenuo…imenjaci i ja, mama….Kako ono reče jedna biserna mama učitelju?…sretan put i lepo se provedite…a on, pogled kroz prozor i šeretski osmeh,…da, baš, hoćemo…naravno, on pogotovo! Pištaljka oko vrata, svi senzori aktivirani, pažnja na full nivou, u kese pokupio tombolu od dečijih džeparaca i zdravstvenih knjižica. Kada je dobro vreme da vas zovemo? Pa…otprilike…nikad. Kada uopšte može biti dobro vreme pored devetnaestoro svojih, a pride punog dabldeker autobusa dece? Plus…rodjene žene u istom autobusu kao učiteljice jednog od razreda…(slobodna procena mene mame)…

No, stvarno ne znam šta je taj čovek bogu zgrešio, ali na hrabrosti mu se divim. Znači, nema tih novaca da bih ja pokupila krdo dece i vodila ih sa sobom u egzibiciju zvana ekskurzija. To jurnjava, to vika, to dreka, to svadjanje, to poslati sve na spavanje, to ubediti sve da je spavanje za spavanje. To nahraniti ih sve i ubediti da je hrana za jedenje a ne za gadjanje. To objasniti da ekskurzija nije isprobavanje svih do tada nesavladanih veština, to…ma dobro, možda on čovek ( ili je možda nad – čovek…) voli malo izazova. Ono…da zada sebi nemoguću misiju, pa je po tom ostvari. A ako je ostvari, ma pehar da mu se izlije u njegovoj veličini.

Kaže čovek…dobro su putovali, još malo i tamo su. E, neka su, taj mi je deo važan. Sad još istu priču da vidimo po povratku i sve će biti ok. Poglavlje ekskurzije za ovu godinu završeno. Oni će da liju suze tuge, mi suze radosnice. U medjuvremenu, želim im da decu još ne prave (rano je valjda za takve strahove), da ne potroše mnogo paste za zube u svrhe koje ne služe pranju istih, da ne istražuju čari alkohola (jes da sam već pitala jednog mladog heroja je li poneo piva, vina i rakije…), da dodju kući u jednom komadu, bez dodatnog komada…i tako, želim im da igraju čoveče ne ljuti se, bingo, da čitaju knjige, lepo jedu, lepo šetaju, obnove gradivo iz prirode i društva, malo matematike i po koji čas gramatike. Šta su mi skrivili da im takve gadosti želim? Pa otišli su a nas su ostavili ovde.

I ja bih na ekskurziju!!!!!!!!!!!!! Da me vode, narvno, ne da vodim….da ne bude zabune…

Jedno mišljenje na „Nemoguća misija“

  1. Eh da, tako je to kada se ima „malo“ dete koje pre ili kasnije krene na putovanje i iz kuće ima da izbiva nekoliko dana, ili malo više :bye: Eh da, tako je to kada „malo“ dete ima mamu, a mama ne zna šta će sa samom sobom, jer ima da brine :yes: :yes: I mislim da je sve ovo u redu, ali draga moja da te pitam: je si l’ mu vezala jedan kraj kanapa za članak na levoj nozi, čisto da s vremena na vreme proveriš je l’ mu dobro :namig: Lepi pozdravi i doziraj brižljivo svoju brigu, za svaki dan pomalo :good: Na kraju krajeva, uvek ima prvi put, kako za njega tako za tebe :med: :pozz:

  2. Dobro, imas srece da ima 11 godina, nije to strasno… Da ima 14 bilo bi 🙂 Dobro je sto ide na ekskurzije, ja sam uvek voleo ekskurzije, svake se jako dobro secam, mnoge stvari sam tu iskusio koje nikada ne bih, vrlo lepo. Ekskurzije su melem za dusu, a ovo sto sam procitao je kalup-prica majke 🙂 Sto je sasvim ok! Ma bice mu super, pozdrav

  3. Exkurzije sa 11 godina su majka Janja. Da vidiš kada krene osmi razred, hormoni šljakaju, zavlačenje po sobama, pušenje,
    iskakanje kroz prozor… ihaj, da te ne plašim, znaš i sama šta je sve bilo kada si bila u tim godinama. Nešto sve mislim, naše su generacije bile „gadne“, medjutim, vidim da ni ove nisu spašene.

    Učitelj je navikao, otupeo, na sve što mu deca rade. Sigurno zna kako će izaći na kraj sa njima. Ja ne bih mogla, sigurno. Samo kada se setim onog stampeda niz stepenice u školi, dosta mi je.

    Super će se provesti, to je i najvažnije, a pranje zuba, menjanje sokni, gaća, trenerica, ko za to još mari! B-)

  4. Ma uopšte ne sumnjam da će prihvatiti klinci sve te tvoje savjete 🙂 hehe..ima zemlju da prevrnu pod sobom..ekskurzija je to, sve im je dozvoljeno, sve im se može..za utjehu, naredne ekskurzije će, kako reče Duda, da budu još veselije 😉

  5. Stevo :good: ovo nije prvi, četvrti put mu je! Žao mi je onog manjeg koji još nije imao priliku da ide…al biće, biće…nedostaje nam Boki žešće, malac vene od tuge za njim :wacko: al’ zamalo pa doslovce…

  6. Stevane…nije baš utešno ono da si na ekskurziji probao sve ono što inače ne bi :namig: :scratch: hmmm, šta li bi to sa 11 moglo da bude? Bolje da ne razmišljam… :med:

  7. Dudo, dobro ti kažeš…ako ne promeni ni gaće ni čarape, neće nama smrdeti :wacko: šta me briga :namig: Samo nek oni uživaju, pa da imaju šta da prepričavaju :good:

  8. Milko :yahoo: dada…sigurno će prihvatiti sve savete…joooj, dobro mi je dok ne znam šta rade…sve mi ravno :med: A one naredne ekskurzije, ajoooj, o tome ćemo kada dodju na red, blago nama :frka:

  9. Ivane, od sve sramote moram priznati da se ne sećam da li sam gledala Lajanje na zvezde ili nisam :negative: :crveni: stidim se i sram me je :wacko: Ali, pištaljka je originalna, verujem i korisna!!! :good:

  10. Ahaaaaa, kapiram :doh: Medjutim, slutim da će malac, pre ili kasnije, da se navikne na povremena izbivanja burazera :namig:
    a verujem da se mama nikada neće navići 😥 pa to ti je, Kokice draga :pozz:

  11. Moje dete ove godine ide sama na ekskurziju! :uplakani: Jako mi to nešto rano s sedam godina,al njeni iz vrtića idu već od četvrte sami,pa me ona ubi da ide ove godine.I ja popustila.Tata se teško složio,al ajd kad mama kaže da može,onda valjda može.
    A ja ne smem da priznam da već sada puštam suzice :suze: kad noću legnem i setim se da u junu ide sama sedam dana bez mene!
    E Sanja moja i to je hrabrost,voditi tako „malu“ decu na put!Vaspitačici svaka čast,i inače je zmaj od žene,al ovo je za svaku pohvalu :bravo: Imamo spisak od tri strane i sve je to ona lepo odradila…Jedino još da mi napravi spisak „Kako preživeti sedam dana a da ne sedeneš u auto,odvezeš se na put i špijuniraš iz grma kao manijak decu“,sve ostalo ćemo lako.

  12. Sandra, moraćeš da budeš hrabra i jaka :yes: plus da ne dozvoliš da dete vidi tvoje suze :uplakani: Ovaj moj stariji je već bio sa svojih sedam takodje, prošlo je sve ok :yes: a što manje znamo, to bolje po nas :med: Opusti se, mora biti sve ok. Ja upravo završila razgovor sa dečakom, totalno je sretan! To je dovoljno da budeš sretna što si donela dobru odluku da pustiš devojčicu na ekskurziju :good:

  13. To sam bas i hteo da kazem, da sa 11 ne moze biti nista ozbiljno, osim nekih pocetaka samostalnosti i pozitivnog uticaja okoline, shvatanja nekih stvari 🙂 Nemas brige, bice sve kako treba!

  14. Sanja, bre! Kakva gramatika i matematika, šta je s tobom? :doh: Ja bih da preskočim ovu temu, opisala si moje noćne more. Nisam sposobna da budem dobar roditelj, imam neopisivu potrebu da ih stavim pod stakleno zvono :crveni:

  15. Stevane, ma ne brinem uopšte :frka: :namig:

    Magi, naravno da lupetam sos gramatiku i matematiku, a što se roditeljstva tiče, svi bi ih mi ponekada turili pod zvonce…P.S: nabavi još jedno za prasence :namig:

    Sanjaru, kasniš, kasniš, ode autobus bez tebe :whistle: Frizura…ma, mangup bio totalno nevaljao i eto…ispade čudeso jedno :namig: Nisu ga obavestili koliko mi petardi odjednom može turiti u uši… :kul:

  16. Hahahahahahaaaaaaaaaaaa, osvezi mi dan i potseti me na nase pocetne ekskurzije i rekreativne, mislim na mog juniora. Hm, kada se setim, ne znam kako sam ziva i normalna uopste? Ako sam?

  17. Electra, zamoli nekog da te štipne, da proveriš :whistle: :namig: Čini mi se da sam mnogo dobra, juče sam se isplakala, iz navodno nekih drugih razloga, pa sam sad ko nova :yahoo: Ma…izvešćemo svi mi naše juniore na put, samo nek su oni nama živi i zdravi, a za nas…lako ćemo, ko uopšte voli normalan svet? :kul:

  18. Kao da je juče bilo kada sam svog prvenca ispratila na prvu rekreativnu nastavu. Pošto sam to preživela, nakon toga je sve bilo lakše :yahoo: Sada devojke šaljem na put bez problema i prevelike drame :yes:
    Bitno je da njima bude lepo i da sa puta dođu zadovoljni… :heart:
    O onim mučenicima koji ih vode ne mogu ni da razmišljam, a da se ne naježim. Ja nekad ne znam šta ću sa mojih četvoro, kako je njima sa dvadesetak da mi je znati :wacko:

  19. Danijela, ja ponekada ne znam šta ću sa mojih dvoje, a ne da ti znaš sa svojih četvoro,…a o svemu više ne mogu ni da mislim kako je!!! Sve je to lepo, važno je da se oni druže i da imaju lepe uspomene (a pre toga da ih dožive) :yes:

  20. Kokice ja sam dete prvi put slala kad je imala tri i po, četiri godine, tako da sam oguglala. Oni se uvek super provedu, a meni je to i najvažnije.

    A što se tiče onih koji tamo brinu o našoj deci, ja bih tako volela da sam u prilici da budem na njihovom mestu, bar jednom. Planiram da sada kada se još malo prolepša vreme, organizujem izlet zajedno sa učiteljicom, do našeg aerodroma. 😀 :yahoo:

  21. Charolijo, nije ovo Bokiju prvi put, išao je sa šest godina na nedelju dana…nego, svaki put me brine put, za ono ostalo ne brinem. Tebi svaka čast za ideju o izletu. Ja lično ne bih imala hrabrosti toliko dece povesti na put, najviše zbog odgovornosti i ne daj bože da im se nešto desi :uplakani: Ajd još preživeti nestašluke :whistle: ali da mi se razbole i tako to,…uf…ne bih mogla. Inače, jeste bila učiteljica koja je učiteljeva žena, te je to ok kombinacija za decu, super im je bilo!!!

Ostavite odgovor