Početak Razmišljanka Džepno izdanje karikature života – paranoja drugi deo

Džepno izdanje karikature života – paranoja drugi deo

5 min čitanja
26
0
5

Džepno izdanje karikature života – uvod
Džepno izdanje karikature života – …poglavlje 3
Džepno izdanje karikature života – …poglavlje 7
Džepno izdanje karikature života – paranoja prvi deo

Znaci ostali:

Htedoh svašta napisati, napisah. Htedoh napraviti karikaturu od toga. Napravih. Htedoh još jednom pročitati. Izbrisah. Ne valja. Previše je pažnje posvećeno brižljivom odabiru reči za sadržaj glupavog karaktera. Nije vredno. Takve stvari nisu vredne pažnje. Valja ih iz korena saseći. No, šteta da se neki simpatični izgovori (pri tom upotrebljeni) ne spomenu. Sem onih, navedenih u paranoji prvi deo, evo sledećih:

–          Spojene smene, spavanje kod veterinara na granici, radi odmora izmedju istih
–          Odlazak sa šefom na sastanak u drugi grad sa dva auta, jer isti ima nameru da se napije i zadrži, pa da heroj stigne kući na vreme
–          Odlazak u inostranstvo sa šefom na poslovnu večeru, razgovor u roamingu (navodnom), telefonski račun čudnim li čudom ne stiže
–          Kartanje sa prijateljima u susednom gradu, sa odjavljivanjem…kad? Ponovo u ponoć…
–          Proslava prvog januara sa kolegama u kafani u nedodjiji bez aktivne mreže
–          Ćebe u kolima za pijanog kolegu
–          Planiranje učenja vožnje Mig – a (TOP IZGOVOR!!!) kao neostvarenog sna. Varijanta – vodiće me kolega da učim
–          Dobra SMS – prijateljica, koja je puno toga učinila da spasi brak kojem spasa nema
–          Navodno namerno motanje kilometar sata stotinama kilometara unapred kako bi se isprovocirala paranoična Guska the  Zhena
–          Odlazak na snimanje svadbe i povratak bez kasete sa istog. Opravdanje – hitan put mladenaca u Shvaboviju
–          Višak mobilnog telefona (čitaj – kao ne postoji) u džepu sa sadržajem za laku noć i miran san
–          Fotografije poznatog junaka u veoma nepoznatom okruženju
–          Fotografije nepoznate junakinje u veoma uobičajenom, a opet, vrlo neprikladnom položaju

Paranoja, nego šta 😉

Tu ćemo se sada lepo pozdraviti sa ovom tematikom, čisto eto – htedoh da podelim sa vama neke dobre, mada već iskorištene i nadasve maštovite ideje. Plus – da vam predložim, ipak…nemojte ih koristiti. Nemojte ni stvarati sebi uslove u kojima će vam trebati. Nije vredno. Trošenje je dragocenog vremena, svima nama poklonjenog i na našu dušu nam ostavljenog. Da ga iskoristimo najbolje što umemo. Da radimo sa njim ono što želimo. Da ga posvetimo onome kome želimo. Laganjem drugih lažemo sebe. Pravimo kukavice od sebe. Izvrćemo ruglu ono što nam je na tacni dato. Život. Ovaj naš jedan…vredan. Život, koji nudi tako mnogo, a treba se samo prihvatiti rada. Rada na sebi samima. Na onome što jesmo i što želimo da budemo. Na onome što želimo da pružimo. Sebi i drugima. Onima kraj nas. Onima koje volimo. I…budimo sa onima koje volimo. Uživajmo u njima, a one druge, ostavimo za sobom, da žive svoj život onako kako ga svojim lažima iskroje. Prigrlimo istinu i nje se držimo. Samo je ona ta koja nas može usrećiti. Život u laži jednak je neživotu. Život u laži je grubo preživljavanje i čekanje kraja za koji ne znamo kada će doći. Život u laži jednak je mučenju života. A život to nije zaslužio….

  • Ispunjena želja :)

    Pre nekih...20 - tak godina (zar već toliko?!!!!!!) rekla bih da mi je životna želja da bu…
  • Sreća u zagrljaju poverenja

    Pitanje je samo...koliko verujemo, koliko se moramo truditi da verujemo i koliko možemo da…
  • Kokicina bistroća

    Čekajući na pravo vreme i prave stvari … rizikujemo da ne dočekamo ni one ne toliko …
Učitaj još tekstova
Učitaj više od Kokica
Učitaj više u Razmišljanka

26 komentara

  1. stevo

    26. marta 2010. at 21:50

    Pa možda baš i nije tako, jer život je svašta zaslužio, osim što je važno kako mi gledamo na život 🙂 Ja sam mnoge probleme u životu rešio i čekaju me mnogi problemi koje ću nadam se rešiti, ali će biti puno takvih koji će ostati nerešeni :yes: Medjutim, meni niko u oči ne mora gledati, kao što ni ja nikome dužan nisam :whistle: Svako od nas izabere način na koji će živeti, neki to zovu sudbinom, srećom ili nesrećom i tako dalje :yahoo: Neko nastavlja sam da gura sebe kroz život, neko to čini sa osobom koju gotivi :namig: Uglavnom, istina ili laž, vreme nam polagano curi :scratch: Ja volim da budem :med: ali još više volim da životu pokažem ovo :plez: Kokice :pozz:

    Odgovor

  2. […] This post was mentioned on Twitter by Dejan Major, Sanja Glamocanin. Sanja Glamocanin said: Subotica.in.rs: Džepno izdanje karikature života – paranoja drugi deo: Džepno izdanje karikature života – uvod Dže… http://bit.ly/aiPmUi […]

    Odgovor

  3. malabreskva

    27. marta 2010. at 13:36

    Kokice, baš si dala ideju ovdašnjim švalerima kako da lažu svoje žene :doh:
    Ma svako živi u skladu sa svojim principima, a lažovi i muvatori nađu sebi slične koji ih prihvate. Problem je bio što si ti drugačija i to nisi mogla da tolerišeš
    Neka nađe sebi sličnu prevrtljivicu :plez:

    Odgovor

  4. Dudaelixir

    27. marta 2010. at 18:49

    Sva sreća pa nisam bila u toj situaciji, a nisam ni sama to radila.
    Nadam se da neću imati takva iskustva dok sam saža! Teško onom ko to sve iskusi! Prevara i laž, odvratno! 😥

    Odgovor

  5. Dudaelixir

    27. marta 2010. at 18:51

    Ispravka: Nadam se da neću imati takva iskustva dok sa živa! (šta je tamo gore ispalo, molim te ispravi)

    Odgovor

  6. IvanB.

    27. marta 2010. at 19:28

    Razvod braka jedino logicno-pametno resenje.
    on nastavi da se je*e sa svojim lazima i bez smisljanja misija, a ti sacuvas svoje zivce i pruzis ljubav onima koji je zaista zasluzuju.

    Svidja mi se poslednji pasus kako si napisala o zivotu.

    Odgovor

  7. SanjaKokica

    28. marta 2010. at 00:00

    Stevo, svako živi život onako kako najbolje ume. Kada dvoje to više ne umeju zajedno, najbolje je da se razilaze. Ti samo nastavi da se :plez: :plez: :plez: :plez: životu i nevoljama, tako je najbolje dok god ti to polazi za rukom :pozz:

    Odgovor

  8. SanjaKokica

    28. marta 2010. at 00:08

    Breskvice, malo ko to može da toleriše, samo su one žene koje nemaju podršku porodice primorane da trpe, da ne bi bile osudjivane. Sreća, sa mnom to nije bio slučaj :good:

    Odgovor

  9. SanjaKokica

    28. marta 2010. at 00:10

    Dudo, shvatila sam šta je pisac hteo da kaže, neću te ispravljati, baš si simpa tako zbrkana :yahoo: Ti si imala priliku još gora sranjca da gledaš…tako da, ne zna se šta je teže istrpeti…

    Odgovor

  10. SanjaKokica

    28. marta 2010. at 00:14

    Ivane, to je bila jedna od bistrijih odluka, kakve ne donosim baš često :namig: Što se tiče onog zadnjeg pasusa, sada mi deluje onako…propovednički, no, tako je samo treba to da skontamo :yes:

    Odgovor

  11. Exxx

    28. marta 2010. at 08:35

    Možda će zvučati patetično ali ja ne lažem. Jednostavno nemam potrebe za tim. To mi je najveća mana jer radim i sarađujem sa ljudima kojima je laž, intriga, insinuacija nešto sasvim normalno. Ne lažem iako sam okružen lažovima, poltronima i ljudima spremnim na sve.
    Samo kada pišem tada izmišljam, ali to nije laž, to je fikcija. Svoju porodicu nikad ne bih lagao jer onda bih izdao i prodao samog sebe, kao što si i napisala.
    PS Dobre postove pišeš moram to da ti kažem 😉

    Odgovor

  12. SanjaKokica

    28. marta 2010. at 17:48

    Exxx sve pohvale ako je tako kao što kažeš. Treba istrajati, mada je istina da, barem što se posla tiče, ponekada ipak bolje prodju oni koji lažu. Hvala za komentar na postove :mail: :yes:

    Odgovor

  13. electrasdreams

    28. marta 2010. at 20:11

    Nikada mi nece biti jasno zasto neki pokusavaju da budu svaleri kada za to nisu sposobni? Onima koji to umeju, kapu skidam.

    Odgovor

  14. SanjaKokica

    29. marta 2010. at 09:58

    Electra…da, onima koji umeju :yahoo: Ovo gore navedeno je sve samo ne umeće :wacko:

    Odgovor

  15. Danijela

    29. marta 2010. at 10:40

    O ludilo :doh: … pa zar ti je bivši stvarno bio takav bolid da je mogao da pomisli da ćeš poverovati u ovakve priče :wacko:
    Ovo za Mig-a mu je stvarno top odvala :rugal:

    Odgovor

  16. SanjaKokica

    29. marta 2010. at 10:52

    Danijela, pazi…ja sam još proglašena za paranoičnu :prst: No, kada je poželeo voziti mig, zamolila sam ga da povede i decu, sigurno bi uživala da gledaju avione :rugal: Odmah je odustao od učenja :whistle:

    Odgovor

  17. zelena

    31. marta 2010. at 14:23

    Lagala sam i bila lagana (tako li se kaze jbt), i ne umem da kazem koji je gori osecaj…bilo, iskusila, proslo..
    Odlican tekst, odlicno napisan!

    Odgovor

  18. SanjaKokica

    31. marta 2010. at 22:02

    @Zelena, verujem da je loš osećaj biti i u koži onoga ko laže, jer nosi nemir na duši. Iskreno, zaista nisam lagala, ni prevarila, ne proseravam kada to kažem (dа izvineš na izrazu…). Najbolje je kada čovek to ostavi iza sebe…i jedna i druga strana. Ti barem možeš objektivno pričati, kad si već bila i tu i tamo :good: Hvala za pohvale :yes:

    Odgovor

  19. Charolija

    1. aprila 2010. at 16:04

    Mento. :wacko: Zar mu nije bilo jasno da ga jednostavno puštaš da laže? Slatko sam se nasmejala. Mogu i da ga zamislim kako ti objašnjava, kako želi da ostvari svoj dečački san. Pa gde nađe MIG-a, što ne reče neki manji avion? 😀 E sačuvaj nas Bože od budala. B-)

    Odgovor

  20. Charolija

    1. aprila 2010. at 16:05

    Da još nešto. Pokušaj da podesiš ovaj twitter ispod, jer kada sam htela da twittnem post, on tamo pokaže da je predugačak. Razumeš me šta pričam? 😉

    Odgovor

  21. SanjaKokica

    1. aprila 2010. at 18:04

    @Charolijo, ja ga pustila jedno vreme, pa stidljivo pitala, pa zamolila da ne vredja moju inteligenciju, pa sačekala da imam dokaze, a sve kako me ne bi i zvanično proglasili paranoičnom :yahoo: A ovo drugo, kontam šta kažeš, predugačak mu je link…odem u -15 karaktera…ću da sredim :good:

    Odgovor

  22. SanjaKokica

    1. aprila 2010. at 18:07

    @Char – tvoja želja za mene zapovest :namig: učinjeno :good: hvala na primedbi :yes:

    Odgovor

  23. shaputalica

    2. aprila 2010. at 02:55

    Samo je falilo „Nije ono što ti misliš“ i „Valjda više veruješ meni nego svojim očima“. :juuu: B-)

    Odgovor

  24. SanjaKokica

    2. aprila 2010. at 10:49

    Shaputalice, dobro nam svratila na naše strane :pozz: Šta da ti kažem, bila sam ubedjivana da su dobri prijatelji, reko…što je ne pozoveš na kafu pa da se i ja družim sa njom :kul: Svašta, ne htede on…stvarno ne razumem zašto… :whistle: :namig: I…zaista sam počela da sumnjam u svoje oči, uši i sve ostalo :wacko:

    Odgovor

  25. Borislava

    9. aprila 2010. at 22:12

    Sanja,
    been there, tried that… didn’t work.

    Hvala na lepom tekstu, jako je lepo ovde kod vas na blogu :).
    Poz :).

    Odgovor

  26. SanjaKokica

    10. aprila 2010. at 13:55

    Borislava, makar znaš na čemu si :namig: Drago nam je da se lepo osećaš kod nas na stranicama :good: :kafa:

    Odgovor

Ostavite odgovor

Pogledajte i

Dan kada su Majorovi ostavili svoju prvu turšiju (i zimnicu uopšte)

...Obukla sam paradnu uniformu za nabavku na pijaci, možda će ga biti sramota da idem sa n…