…nastavljam tamo gde sam stala, a nisam ni počela. Nastavljam…ne znam ni šta nastavljam. Kao da sam u nekom kutku zaboravila deo sebe. To je samo momenat, nisam usamljena, ali mi nedostaje upravo taj deo.

Kako li do toga dolazi?
Kako li ljudi postanu ovisnici o nesamoći?
Kako li neko čini da nisi sam i kada jesi sam?
Zašto neki ljudi svojim odsustvom izazivaju bes, ljutnju i nepoverenje, a drugi jednostavno…nedostaju?
Kako čovek nauči da se ne ljuti, kako stekne poverenje, kako oprosti sam sebi bes?

Nikako…to se ne uči, to se, najjednostavnije, oseća.

ZagrljajKada u vazduhu miriše na iskrenost, kada razum i razumevanje zauzmu tron, kada odbace dvorske lude koje im daju još ludje ideje…tada nastupa – poverenje.
Kada sami gazdujemo svojim srcem, kada ljubav trošimo na prave ljude, kada osećaje poklanjamo dobrim srcima i kada primamo odricanja onih koji se odriču…tada se postaje – ovisnik o nesamoći.
Kada damo od sebe i ono što ne možemo dati, kada damo sebe više nego što možemo dati….tada se ostaje – ovisnik o nesamoći.
Kada je soba puna, a ipak prazna, kada je mnogo duša, ali ne ona prava, kada glasovi govore, ali nerazumljive reči, tada smo sami.
Kada zavlada tišina, a ipak nije, kada se ćuti, a ipak mnogo govori, kada je duša jedna, ali baš ona prava, tada smo bogati!

Kada  to shvatimo, onda smo sretni.

  • Dani i godine

    I dodje momenat kada suze same krenu, nekontrolisano, teku, kao neslane, a slane su...oset…
  • Roditelj

    Kada bi mogao da vidiš dušu svog deteta, kada bi mogao da shvatiš da joj nema kraja, da li…
  • Ispunjena želja :)

    Pre nekih...20 - tak godina (zar već toliko?!!!!!!) rekla bih da mi je životna želja da bu…
Učitaj još tekstova
Učitaj više od Kokica
Učitaj više u Razmišljanka

11 komentara

  1. grande

    26. juna 2009. at 05:21

    O… da, tako je Dobar post.

    Odgovor

  2. Sanja

    26. juna 2009. at 07:22

    Hvala Grande (usput…ti stvarno ustao u pola pet, a legao u pet do pola pet?…kada si već u 5.21 aktivan ?)

    Odgovor

  3. grande

    26. juna 2009. at 07:33

    Katkad se baš ovako radujem što je sasvim a katkad baš ovako lupam ili No, na kraju je sve Inače spavam dva… tri… retko kada četiri sata, ali volim da se izležavam 😀 Još davno sam primetio da što ranije se ustaje tim se ima mnogo mnogo više vremena, što ne znači da se uspeva sve uraditi. Protok vremena je oduvek bila varka

    Odgovor

  4. Sanja

    26. juna 2009. at 08:04

    Ja taj deo jesam sklavirila, (što se tiče više vremena) al da me mrzi ustati ranije, mrzi me! Kad volem lenčariti, pa to ti je….

    Odgovor

  5. grande

    26. juna 2009. at 13:33

    Poruka onima koji priznaju: Pola vam se prašta o drugoj polovini … razmislićemo.

    Odgovor

  6. Sanja

    26. juna 2009. at 13:38

    Hmmm ovako gledano, bolje i ne priznati, pa nam se nema ni šta praštati

    Odgovor

  7. grande

    26. juna 2009. at 15:50

    Dok se može birati treba birati, kada prodje vreme biranja… izabrali smo

    Odgovor

  8. Sanja

    26. juna 2009. at 16:00

    mudar je Grande

    Odgovor

  9. andrej

    27. juna 2009. at 07:31

    Grande ovaj zadnji post ti je bas dobar

    Odgovor

  10. grande

    27. juna 2009. at 13:01

    Hvala još da znam na koji post misliš ali sve je

    Odgovor

  11. Sanja

    27. juna 2009. at 14:51

    Mislim da misli na ovaj „Dok se može birati treba birati, kada prodje vreme biranja… izabrali smo“ , sad Andrej neka me ispravi ako grešim

    Odgovor

Ostavite odgovor

Pogledajte i

Dan kada su Majorovi ostavili svoju prvu turšiju (i zimnicu uopšte)

...Obukla sam paradnu uniformu za nabavku na pijaci, možda će ga biti sramota da idem sa n…