25
jun
2009

…na kratko udaljeni deo mene…

…nastavljam tamo gde sam stala, a nisam ni počela. Nastavljam…ne znam ni šta nastavljam. Kao da sam u nekom kutku zaboravila deo sebe. To je samo momenat, nisam usamljena, ali mi nedostaje upravo taj deo.

Kako li do toga dolazi?
Kako li ljudi postanu ovisnici o nesamoći?
Kako li neko čini da nisi sam i kada jesi sam?
Zašto neki ljudi svojim odsustvom izazivaju bes, ljutnju i nepoverenje, a drugi jednostavno…nedostaju?
Kako čovek nauči da se ne ljuti, kako stekne poverenje, kako oprosti sam sebi bes?

Nikako…to se ne uči, to se, najjednostavnije, oseća.

ZagrljajKada u vazduhu miriše na iskrenost, kada razum i razumevanje zauzmu tron, kada odbace dvorske lude koje im daju još ludje ideje…tada nastupa – poverenje.
Kada sami gazdujemo svojim srcem, kada ljubav trošimo na prave ljude, kada osećaje poklanjamo dobrim srcima i kada primamo odricanja onih koji se odriču…tada se postaje – ovisnik o nesamoći.
Kada damo od sebe i ono što ne možemo dati, kada damo sebe više nego što možemo dati….tada se ostaje – ovisnik o nesamoći.
Kada je soba puna, a ipak prazna, kada je mnogo duša, ali ne ona prava, kada glasovi govore, ali nerazumljive reči, tada smo sami.
Kada zavlada tišina, a ipak nije, kada se ćuti, a ipak mnogo govori, kada je duša jedna, ali baš ona prava, tada smo bogati!

Kada  to shvatimo, onda smo sretni.

You may also like

Dani i godine
Roditelj
Ispunjena želja :)
Sreća u zagrljaju poverenja

11 Responses

  1. Katkad se baš ovako radujem što je sasvim a katkad baš ovako lupam ili No, na kraju je sve Inače spavam dva… tri… retko kada četiri sata, ali volim da se izležavam 😀 Još davno sam primetio da što ranije se ustaje tim se ima mnogo mnogo više vremena, što ne znači da se uspeva sve uraditi. Protok vremena je oduvek bila varka

  2. Mislim da misli na ovaj „Dok se može birati treba birati, kada prodje vreme biranja… izabrali smo“ , sad Andrej neka me ispravi ako grešim

Ostavite odgovor