U životu…sad, tek započetom ili već uveliko zahuktanom…prodjemo, osetimo, suočimo se sa raznim strahovima. Da li smo ih izrekli, da li smo ih zaista doživeli ili samo umislili, no, oni su tu, deo su nas, deo su naših odluka, postupaka, deo su nečega što smo propustili da uradimo upravo zbog njih. Neizbežni su činilac ljudske psihe.
Poznajem NEKE koji se boje paukova. Ali – boje boje i to jako boje. Boje do te mere da će jastuk sa paukom na njemu izbaciti kroz prozor i ako pod njim neko doručkuje i pije mleko…Poznajem NEKE koji se boje visine…ali će ipak izaći na krov dvanaestospratnice i fotografisati se za uspomenu. Poznajem NEKE sa kojima delimo zajedničku želju – kada se uputimo na onaj svet, da nam uvale mobilni telefon u neki džep, napunjen, naravno i izdržljive baterije, naravno…jer nikad se ne zna, da se neće možda neki lekar dati u zbun i proglasiti nas neživućima, kad ono, ups, greška…ti se probudiš a ono – mrak! A zamislite još gori zbun – tamo dole nema signala, ili ima – ali u nekoj drugoj mreži a ne baš vašoj! Znači – kartice svih operatera takodje su neizbežne. E da…i da ima kredita na njima…No, još uvek postoji opcija da me na reš ispeku, to bi mi već sigurno došlo glave (a i ostalog, doduše…)
Ali, u zadnje vreme imam jedan novi strah. Jednostavno, došao je sam, nepozvan, nije me ni pitao da li sme da dodje. Svi su nešto u tom 21.12.2012. godine i šta će biti posle i hoće li biti posle i ako će biti posle, kako će biti posle. U svemu tome, nije me toliko strah hoće li biti nakon toga i mene, nego…šta bih radila da me taj dan dovede u situaciju da nam život visi o koncu i da obojica dečaka trebaju moju pomoć. Kako bih odabrala kojem od njih da pružim ruku da ga spasim ako nisam u situaciji pomoći obojici? Nije li to najgori izbor koji može biti pružen jednom roditelju? Samo to molim onog čiku gore, da me nikada…ali NIKADA ne dovede pred ta vrata…nek me nosi, ali neka njih sačuva….
E kad dođu čike u belom biće ti svejedno. :namig:
Kapiram tvoju „nedoumicu“, i veruj mi da nemam pravi odgovor; sumnjam da ga iko ima :pozz:
Negde sam procitala da Srbija u svemu kasno 30 godima, tako da kod nas taj smak sveta ima da dodje 2042 :whistle:
Bolje ne razmisljaj, odlepices :bye:
:heart: prvo svima jedno VELIKOOOOO HVALAAAA što niste zaboravili Kokicu…bila je zauzeta, razmišljala je a to nikada ne izadje na dobro :irre: :irre: :irre:
Charobna, ako ti ikada zatreba veza za čike u belom, samo kaži, srediću ti :namig: :whistle: :beg:
Stevo, nema odgovora na takvo pitanje…ko što reče Zelena pod tobom :kafa: bolje da ne razmišljam :wacko: :prst:
Zelena, vidi…pametno ti zboriš, ko uvek…a znala sam da je korak ka razmišljanju uvek rdjav za mene, bolje glavom o zid…više se isplati :kul:
E da, Zelena, dobra ti fora da će kod nas i kraj sveta kasniti :wacko: :good: :yahoo: :yahoo: :yahoo: :rugal: :rugal: :rugal:
Mani se ti taki straova, bolje da pređeš na paukove i zgrade il na neke lakše trave (smoke) ovo su malo žešće halucinacije
Lakumićka,…izem li ga, ovde na trećem spratu nema nikake trave da se popase :dim: :dim: :dim: a što je bilo, sve sam već obrstila :med: No…reče jedan čiko negde na netu, neki zaostali potomak ili šta god…da nisu čike dobro protumačile kraj sveta, nego su našli samo deo ploče na kojoj piše 2012…a ostalo ne nadjoše…i tako, proglasiše kraj sveta i baciše me u bedak za bezveze :maul: :maul: :maul: Znam šta bi mi pomoglo…znaš ono…što i mi imamo sad novo…mak do(l)njak? :crveni:
Imam i ja pričicu sa temom strahova a što se tiče 2012-te, ma koga je još briga… Budi srećna i vesela i uživaj u životu maksimalno 😉 Sve drugo je manje važno :good:
Ma ni smaka sveta se ne bojim kao pauka ili buba – švabe.
Za ovih svojih, uskoro, 58 godina, bilo je bar tri smaka sveta i na svaki sam se nasmejala. Nikada nisam verovala da će se to dogoditi. A ako se udubim u nestanak sveta, onda zamišljam to kao TOTALITIS NESTANAK tako da nemam zašto da brinem i o svojoj deci, jer ni mene ni njih neće biti.
Exxxx…izem li ga, ja sam i na svoj blog upala kao gost :wacko: :yahoo: pa nisam pročitala. Istina je da živim srećno i ne u konstantnom strahu, naravno, ali su ovo neki strahovi u čoveku, koji čuče i povremeno nas bocnu. Da stalno mislim o tome, ufff, već bi čike u belom imale pune ruke posla :wacko: :wacko: :wacko:
Duduška, istina prava – koliko ga puta najavljivaše, možda ova naša planeta ima života koliko i mačka, barem devet, ajd bar taj deveti kada dodje, da ga ne profućkamo :good: :ideja: Bilo mi je lepo da se javim, ko zna kad ću opet :namig:
Kokice, ja sam danas tu, zivim po usteljnom ritmu. Najbolje je ziveti bez velikih planiranja.Zivi za danas,a kad to „sutra“ dodje,videcemo sta cemo i kako cemo.
Nenade, ta teorija je ok :good: i bilo bi dobro to tako izvesti, samo…mislim da to baš ne može sa decom, jednostavno, sebe još i mogu prepustiti slučaju (slučaj sam svakako :wacko: :kul: :beg: ), ali ne mogu ne misliti o sutra, pa da deca ispaštaju posle :unsure: No, ovaj 21.12.2012. samo mi ponekad pročačka maštu. Sada, trenutno, miruje :pozz: