Mrgud jedan rondzavi!!!

Idem po kući, no dobro, nije još kuća, stan je…ali efekat je isti…rondzam. Nije gramatička greška, to je trideset i prvo slovo naše azbuke, abecede, čega li, na koje Vuk nije računao, jer valjda…tada žene nisu rondzale, pa nije ni bilo potrebe za istim. Jer, pa…kanda (u prevodu – čini mi se ili već tako nešto) se to slovo više ni u jednoj reči ne koristi ili se barem ja ne mogu setiti ni jedne.
A kakav bi naš jezik uopšte bio bez te reči? Koliko bi samo rečenica bilo uskraćeno za jednu tako važnu i sveopšte prihvaćenu reč? I kako bi uošte muškarci mogli stati na rep ženama i reći: „Ma daj bre, ženo, ne rondzaj više!!!“. Ruku na srce, „Ženo ne zanovetaj“ ne deluje ni blizu tako efektno kao ono prvo.
No dobro, rondzam, rondzam, rondzam deci, rondzam mangupu. Više deci, nego mangupu. Ko mi je kriv i šta mi je krivo? Niko mi nije kriv i ništa mi nije krivo. Izem ti („izem ti“ nije psovka, zar ne?) ja žene i njihove hormone i kad ih raspale, pa se iznerviraju (hormoni) i rade ali baš tako kako ne treba. I kako uopšte da ne rondzam, kada u onom delu meseca kada treba da stignu, znate oni…gosti, žene dobiju hmmm, blagu ili manje  blagu promenu raspoloženja, pa onda kada gosti odu baš tamo odakle su došli…dodje neko zatišje, pa taman…svima lepo, eto ti sredine nekog imaginarnog meseca, kada se tamo nešto kod gostiju dešava, pa hormoni opet žurkiraju…i čas posla, istu žurku opet sele nama na vrat(a).
Hmmm i to su mi kao domaćice ;)Rondzam, jer mrzim školu i ako sam je završila! Rondzam, jer mrzim domaći i ako ga ja nemam! Rondzam, jer mrzim radno vreme od 8 – 16h! Rondzam, jer mrzim kuvanje još sa ulaza u stan. Rondzam, jer mrzim dan proveden do pred spavanje u kuhinji. Rondzam, jer mrzim mašinu za pranje sudova, pošto je nemam! Rondzam, jer mrzim da širim veš da se suši, a imam i mašinu za sušenje. Rondzam, jer mrzim da peglam, jer mi oduzima dragoceno vreme! Rondzam, jer mrzim kada ne legnem decu na vreme, pa ostane malo vremena za mangupa i mene. Rondzam, jer mrzim kada posvetim vreme mangupu i meni, pa ostane malo vremena za decu, mangupa i mene. Rondzam, jer mrzim razbacane papire po sobi. Rondzam, jer mrzim da diktiram kao vojskovodja deci vojnicima šta im je sve činiti!
Rondzam jer mrzim što rondzam!!!
Rondzam, jer volim sve to zbog čega ronzam, ali mrzim što nemam vremena pa da ne rondzam!
Eh…kada bi me bilo barem jedno četiri – pet komada, što bi meni bilo lepo (mada…i ovako se ponekada osećam kao da brojim više od jedne…). Nego…eh…kada bi me bilo više…šta bi bilo sa onima kojima rondzam? Ponekada im je i jedna previše, šta bi radili sa pet puta većom nevoljom nego što je sada imaju? Bojim se, ne bi imali snage ni da rondzaju!!!

Bojim se da mi je aždaja na usisivaču progutala drago biće!!!

Sretan parI šta ih uopšte spopadne? Mislim stvarno…pa sad, zašto je teško čarape ubaciti u korpu za veš? Pa ako misliš da nije teško, alo, ženska glavo, ubaci ih sama, šta zvocaš. Barem su zamalo bile u korpi. Mogle su i ostati pod krevetom, ili ne daj bože, kuhinjskim stolom, kada je od dobre supe krenuo znoj na čelo, pa niže prema nogama, dok nisu krenule intenzivno da se znoje…uf taj znoj, i smrdljive noge, pa kako tebi tako smrde noge, ona će! Pa kako i ne bi, ajde se ti obuci u patiku, pritegni dobro pertle i navuci na sebe, dobru, kvalitetnu i uz to i nadasve jeftinu kinesku čarapu koju si mi odabrala,…jo da, izvini, ti si žensko, sigurno se nećeš osetiti na znoj, to samo mi, muškarci, tako eto…da sada ne pričamo o nečem drugom i smradu i izduvnim gasovima (ju, sram me bilo). Pa kako to samo tako eto, kod muškaraca postoje, pa to kod žena nema, mi sve fina do fine, ni da nam se omakne tako nešto, a oni sve ponosni, kao da im od jačine pomenutih, izduvnih gasova zavisi koliko su zaista muškarci. Makar uživaju u tome, a i nemaju kasnije problem grča u stomaku.

U stvari, oni sveukupno, rekla bih, pate od manjih grčeva. Mi smo sve nešto stalno u grču, te ovo nisam još uradila, te ono nisam, te umorna sam od posla, te umorna sam od sedenja na poslu, pa onda bole me ledja od stajanja na nogama, pa onda….Svašta nešto….A muški rod to sve tako lepo, opušteno i stoički podnosi. Pa onda, jadni, kada im dosadi da slušaju naše, da se pažljivo izrazim, dosadno zvocanje, ponude se da pomognu, sa najboljom namerom, a sve u cilju da malo stišaju situaciju i u u suštini samo žele nazad ono pitomo i zabavno stvorenje koje su upoznali. I gde li se dede? Smandrljala ga ova aždaja na usisivaču!!!

Pa onda, kada se i tako perfektne odlučimo da im dozvolimo da podele sa nama delić naših obaveza, (jer one su naše, šta bre oni znaju kako to treba???), onda nastaje novi grč! Da li će oni to dobro uraditi, da li će oni to moći, imati snage da istraju do kraja?? Da li će pod dobrim uglom uhvatiti dršku od usisivača, da li će zaći na sva naša tajnovita mesta, što ih samo mi, žene, znamo? Da li će, da li će??!! I tako sve u panici, priuštivši sebi malo odmora, kao nonšalantno prolazimo i uopšte im se ne mešamo u posao, nego samo onako…pravimo im društvo i usput snimamo! Uf, pa oni usisavaju samo tamo gde popovi igraju, pa jao, pa to nije dobro! Pa kako može tako brzo da usisa, kada meni to traje najmanje sat i pol za jednu sobu?! Ma, poslaću ja njega najbolje u prodavnicu (nadam se da će otići u dobru…), pa ću ja to popraviti, da on ni ne zna, ipak…nećemo da ih uvredimo, veoma smo pažljive, ono, kao…Ma, znala sam ja da on nije dorastao takvom zadatku, šta bi bilo da sam mu još i krpu u ruke dala, pa preleteo bi njome po kući za pet minuta, i seo dalje udubljivati trosed! Bolje da ja to sve sama uradim, konstatuje ona, žena.

Da, i kao vrhunac…da napomenem i ono kupatilo…pa to je strašno! Kako ne znaju kao sav normalan svet (iliti žene) lepo sesti i obaviti što već na toj welikoj šolji treba da se obavi, nego sve onako, stojećki, pa okolo šarala – varala, pa još posle treba i ribati!!! I taman sve opereš, izližeš od gore do dole i oni se usude doći i koristiti istu tu, izlizanu weliku šolju! Kakav bezobazluk, mogli bi se barem jedan dan stisnuti, zavrnuti slavinu ili šta već, da makar taj jedan dan bude čisto, a i ako dodju gosti, da vide kakva sam domaćica

I šta ću uopšte sutra kuvati? Ja onako, sa teme na temu, ali puna mi je glava svega, ja o svemu treba da mislim…A da svima bude dobro (vraćam se na kuvanje), samo izvode, te ovaj bi ovo, te onaj bi ono, i odakle im uopšte pravo da imaju želje, kada ja kuvam? E ima da im bude dobro ono što im turim na sto, pa taman bilo slano da se …Da…i tako ću ja njima kuvati celo prepodne, a malo zaći i u popodne (naravno da nije u pitanju moja nesposobnost da jelo završim brže, nego perfekcija da bude što bolje)…i tako će oni sesti i dobro se najesti za čitavih sedam i još pola minuta „baciti ručak za vrat“, pa kud koji mili moji…razbežati se i ostaviti me da se družim sa posudjem komada mnogo. I naravno, niko neće hvaliti moje kulinarske sposobnosti, nego ću opet morati da čupam iz njih, te kako je, te da li je ukusno, te … mogu ja i bolje, ali sam žurila, te…alo bre, jel se nekome svidja moj ručak, šta ne hvalite?!!! I kao da mi ne bi mogli pomoći…Jo…da, zaboravila sam sitan detalj, zadnji put kada su mi pomagali, sve su nekako muzgavo obrisali…a i mašina za pranje sudova to sigurno neće uraditi tako kako ja to znam. Da, sad se sećam, rekla sam da ću bolje ja, ipak ja to najbolje radim.

I šta me sad tu zove da malo prilegnem i odmorim? Pa ko još može da priušti sebi popodnevni odmor, ma…spavaću dosta kada odem na onaj svet, neću valjda prespavati život, kao neki….I ona lujka što sav veš pere u veš mašini, mislim stvarno, kako li su samo neke žene komotne, ma to ja sve polagacko pa na ruke, što je sigurno, sigurno je, a da ne pričamo o donjem vešu!!! Čula sam da neke žene to ne peglaju! Ju, strašno! Pa to bakterije i ko zna kakve još sve gamadi ima da ih iznapadaju sve da se neće ni snaći! To ja sve dobro iskuvam, pa dobro osunčam, jer i sunce je dezinfikator (postoji li ova reč?), pa onda sve pod peglu…pa onda sednem, uzmem lupu i tražim, jesam li sve dobro izubijala iz gaća, ili da ponovim proces?! A što se sunčanja tiče, naravno da svako jutro treba izbaciti jastuke na prozor i čekati sunce, razjuriti oblake, pa makar i na posao zakasnila, trebaju ti jastuci da se takodje, dobro osunčaju, svako jutro, dok ne dobiju alergiju na sunce, ma ja stvarno ne znam kako to neke žene ne rade.

Da i ono sa sezonskim pranjem garderobe…nema kod mene cile – mile, ja to sve redom, kada dodje proleće, sve, naravno prolećne stvari operem, pa taman i da su čiste ko suza, pa isti proces za leto, za jesen, za zimu. Sve ti ja to do zadnjeg komada povadim iz ormana i kao prava čistunica sredim, a još mi niko ni hvala za to ne kaže. Ne znam samo za onu komšinicu od prekoputa, nikada nisam videla da joj se suši veš napolju. Biće da ima sušilicu, strašno!!! Kakav li je samo njen veš, a tek one druge, videla sam joj gaće kada se suše, to je sve sivo, sve nekako otužno. A moj veš…pa to je ko sneg belo, nikada čovek ne bi rekao da ima najmanje dvadeset godina u njemu. Tako ti je to, taj ko čuva, taj ima! I što je zaista strašno i kako ih nije sramota, još sede i piju kaficu i smeju se i zabavljaju se, mogu samo misliti na šta im kuće liče!

I tako…priča bez kraja…