Idem po kući, no dobro, nije još kuća, stan je…ali efekat je isti…rondzam. Nije gramatička greška, to je trideset i prvo slovo naše azbuke, abecede, čega li, na koje Vuk nije računao, jer valjda…tada žene nisu rondzale, pa nije ni bilo potrebe za istim. Jer, pa…kanda (u prevodu – čini mi se ili već tako nešto) se to slovo više ni u jednoj reči ne koristi ili se barem ja ne mogu setiti ni jedne.
A kakav bi naš jezik uopšte bio bez te reči? Koliko bi samo rečenica bilo uskraćeno za jednu tako važnu i sveopšte prihvaćenu reč? I kako bi uošte muškarci mogli stati na rep ženama i reći: „Ma daj bre, ženo, ne rondzaj više!!!“. Ruku na srce, „Ženo ne zanovetaj“ ne deluje ni blizu tako efektno kao ono prvo.
No dobro, rondzam, rondzam, rondzam deci, rondzam mangupu. Više deci, nego mangupu. Ko mi je kriv i šta mi je krivo? Niko mi nije kriv i ništa mi nije krivo. Izem ti („izem ti“ nije psovka, zar ne?) ja žene i njihove hormone i kad ih raspale, pa se iznerviraju (hormoni) i rade ali baš tako kako ne treba. I kako uopšte da ne rondzam, kada u onom delu meseca kada treba da stignu, znate oni…gosti, žene dobiju hmmm, blagu ili manje  blagu promenu raspoloženja, pa onda kada gosti odu baš tamo odakle su došli…dodje neko zatišje, pa taman…svima lepo, eto ti sredine nekog imaginarnog meseca, kada se tamo nešto kod gostiju dešava, pa hormoni opet žurkiraju…i čas posla, istu žurku opet sele nama na vrat(a).
Rondzam, jer mrzim školu i ako sam je završila! Rondzam, jer mrzim domaći i ako ga ja nemam! Rondzam, jer mrzim radno vreme od 8 – 16h! Rondzam, jer mrzim kuvanje još sa ulaza u stan. Rondzam, jer mrzim dan proveden do pred spavanje u kuhinji. Rondzam, jer mrzim mašinu za pranje sudova, pošto je nemam! Rondzam, jer mrzim da širim veš da se suši, a imam i mašinu za sušenje. Rondzam, jer mrzim da peglam, jer mi oduzima dragoceno vreme! Rondzam, jer mrzim kada ne legnem decu na vreme, pa ostane malo vremena za mangupa i mene. Rondzam, jer mrzim kada posvetim vreme mangupu i meni, pa ostane malo vremena za decu, mangupa i mene. Rondzam, jer mrzim razbacane papire po sobi. Rondzam, jer mrzim da diktiram kao vojskovodja deci vojnicima šta im je sve činiti!
Rondzam jer mrzim što rondzam!!!
Rondzam, jer volim sve to zbog čega ronzam, ali mrzim što nemam vremena pa da ne rondzam!
Eh…kada bi me bilo barem jedno četiri – pet komada, što bi meni bilo lepo (mada…i ovako se ponekada osećam kao da brojim više od jedne…). Nego…eh…kada bi me bilo više…šta bi bilo sa onima kojima rondzam? Ponekada im je i jedna previše, šta bi radili sa pet puta većom nevoljom nego što je sada imaju? Bojim se, ne bi imali snage ni da rondzaju!!!