Borisove origami majstorije

Boris i savijanjeIma jedan dečak. Ime mu je Boris. Ima još jedan dečak. Ime mu je Dejan. To su naši dečaci. Moji, jer sam ih ja rodila, moji, jer su mome srcu najdraži. Mangupovi, jer idu uz mene, kao deo mene. Mangupovi, jer bez njih ni ja nisam ja i ako ponekada baš i nisam neka ja.
Taj prvi dečak, Boris dečak, rodio se spretnih ruku. Sada bih o njemu. Od kockica je umeo da napravi što god je zamislio. No dobro…ne baš kaput ili gaće, ali kule svakojake…ooooda, to naročito, još sa dve godine svoje.
Posle su usledile majstorije razne. Figurice od metalnih šipki sa plastičnim ćoškovima, seckanje papira komada mnogo, lepljenje, oblikovanje….sve do savijanja. Tada je taj dečak, spretan dečak, otkrio origami majstorije. Origami kao veštinu – veštinu savijanja papira. Odakle je ta veština i čemu služi? Pa služi čemu i svaka druga umetnost, iskazivanju talenta, izražavanju kroz svoja dela, pokazivanja svetu da smo tu i da stvaramo. Otkrio je i počeo da savija….savija do preterivanja, savija do iscrpljivanja svojih nerava, savija do ovisnosti. Ispresavijao je taj dečak, origami – dečak, celu knjigu šema i uputstava. Savijao – ja gledala, a što je on video…ja videla nisam. Moje oči to nisu mogle zapamtiti a njegove kao od šale jesu. Moje su ruke zgužvale papir – njegove su savile. Zato je on za nas…mali umetnik. Zato su nastale Borisove origami majstorije.

Ko i malo vremena nadje, mrvicu, malu, sitnu…ako može neka odvoji, samo pogled tamo da zabaci…obradovaće jedno dete, s(p)retno dete, zadovoljno dete, ispunjeno onime što pravi jer uživa to da pravi.

http://blog.subotica.in.rs/origami/
Origami u sobi

Društvo, sedam pogodaka na lotou, uplatili u jednom malom mistu u ‘taliji!!!

Kako sam obećala kole(g)(z)i (odabrati slovo po želji, uopšte nisam sigurna koje je ispravno) grandeu da ću ovaj naslov iskoristiti u nekom postu sigurno, tako evo sada i činim, sa sitnom izmenom, mesto za utrošiti zgoditak neće biti Italija, nego Mehiko…Mexico, Meksiko, kako god želite…svejedno nam je. Evo za šta smo se odlučili, ništa posebno, ništa ekstravagantno, onako…primereno mogućnostima…Naravno, ako se previše ne uobrazimo, sigurno ćemo vas pozvati da popijemo jednu kaficu, naravno, ako pronadjem gde je kuhinja i kako se kuva u istoj…
Ko nije siguran da dobro vidi, naročito oni što im naočare vise oko vrata, slobodno neka klikću na slova FS u donjem desnom uglu, malko će im uveličati prizor. Dakle, za svakodnevni život bismo naravno odabrali nešto drugačije, ali ovako…za otići na par dana, ovo je sasvim zadovoljavajuće…

[flagallery gid=1 name=“Gallery“]