Nemoguća misija

Izem ti i torbu i spisak i peglanje i pripreme i sve po onom drugom spisku. Mi ćemo da se naradimo a on će da se provede. I…onda će još usput i da nam nedostaje. Te ovo sine ide sa ovim, te ono sine ide sa onim. Te…peri uši, kosu, zube, kao konj…kad dodje kući ima prvo zube da mu gledam jel se žute kao uskršnja jaja ili se šljašte beli kao haljina u mlade…Te nemoj u trenerici uveče, te idi u trenerici preko dana. Pa onda – gaće se menjaju svaki dan, kupa se svaki dan, ne smrdi se, čarape se menjaju pre nego što se ukoče, vežbe se rade svaki dan, ne svadja se, ne turaju se slušalice u uši u društvu…Trenerica se diže da guzica ne viri iz nje, ukljukaj se da se ne prehladiš. Kako sve to nacrtati jedanaestogodišnjaku u mozak i isprogramirati ronzanje sedam dana unapred?

Oni će sedeti na zadnjem sedištu….alo bre deco, pa nemojte, biće vam muka, ovo – ono…ne…oni prvo tamo seli, no nekim se čudom premestili…Mahasmo jedno pola sata dok autobus nije krenuo…imenjaci i ja, mama….Kako ono reče jedna biserna mama učitelju?…sretan put i lepo se provedite…a on, pogled kroz prozor i šeretski osmeh,…da, baš, hoćemo…naravno, on pogotovo! Pištaljka oko vrata, svi senzori aktivirani, pažnja na full nivou, u kese pokupio tombolu od dečijih džeparaca i zdravstvenih knjižica. Kada je dobro vreme da vas zovemo? Pa…otprilike…nikad. Kada uopšte može biti dobro vreme pored devetnaestoro svojih, a pride punog dabldeker autobusa dece? Plus…rodjene žene u istom autobusu kao učiteljice jednog od razreda…(slobodna procena mene mame)…

No, stvarno ne znam šta je taj čovek bogu zgrešio, ali na hrabrosti mu se divim. Znači, nema tih novaca da bih ja pokupila krdo dece i vodila ih sa sobom u egzibiciju zvana ekskurzija. To jurnjava, to vika, to dreka, to svadjanje, to poslati sve na spavanje, to ubediti sve da je spavanje za spavanje. To nahraniti ih sve i ubediti da je hrana za jedenje a ne za gadjanje. To objasniti da ekskurzija nije isprobavanje svih do tada nesavladanih veština, to…ma dobro, možda on čovek ( ili je možda nad – čovek…) voli malo izazova. Ono…da zada sebi nemoguću misiju, pa je po tom ostvari. A ako je ostvari, ma pehar da mu se izlije u njegovoj veličini.

Kaže čovek…dobro su putovali, još malo i tamo su. E, neka su, taj mi je deo važan. Sad još istu priču da vidimo po povratku i sve će biti ok. Poglavlje ekskurzije za ovu godinu završeno. Oni će da liju suze tuge, mi suze radosnice. U medjuvremenu, želim im da decu još ne prave (rano je valjda za takve strahove), da ne potroše mnogo paste za zube u svrhe koje ne služe pranju istih, da ne istražuju čari alkohola (jes da sam već pitala jednog mladog heroja je li poneo piva, vina i rakije…), da dodju kući u jednom komadu, bez dodatnog komada…i tako, želim im da igraju čoveče ne ljuti se, bingo, da čitaju knjige, lepo jedu, lepo šetaju, obnove gradivo iz prirode i društva, malo matematike i po koji čas gramatike. Šta su mi skrivili da im takve gadosti želim? Pa otišli su a nas su ostavili ovde.

I ja bih na ekskurziju!!!!!!!!!!!!! Da me vode, narvno, ne da vodim….da ne bude zabune…

Uputstvo za nedelju smeha ;)

Dodje ti tako…našoj Dudi, žuta minuta, pa odluči da se bori! Oni mene kamenom, ja njih hlebom iliti, oni mene nevoljama, ja njih zabavom. Dodje ti tako…i našoj Breskvici…možda ne i žuta minuta ali ono…želja da se smeje. Pa tako…kako njima došlo, tako one otvore – Nedelju smeha. Dobra ideja.

No…ja se ponekada osećam kao partibrejker iliti kvarioc zabave (baš me briga jel’ ispravno ili nije, izraz mi se dopada), jer možda baš u toj Nedelji smeha, nemam vremena (imamo li ga ikada dovoljno?!) ili nemam volje za zezanjem…Kako da vam kažem, ja il’ sam ok ili nisam ok. Teško da mogu da odglumim veselost ako to baš i nisam. I … upravo iz tog razloga, uključila sam malo ove moje vijuge kako da ostanem u timu, tj. učestvujem u toj smešnoj nedelji a da pri tome ne izigram sebe. Urodilo je plodom (barem nešto i kod mene…). No, pre nego što vam pojasnim, da dodam još po neko (ne)opravdanje za nedovoljno aktivno (ili skoro pa nikakvo) učešće u smejanju.

Naime, koliko god vam naš blog izgledao uredno – neuredno, za mene ima neki poseban smisao i značaj. Takodje, koliko god ga neko od vas shvatao ozbiljno – neozbiljno, mi ga doživljavamo prilično emotivno. Mnogo je tu rečenica iz srca i od srca napisano, mnogo sreća i tuge podeljeno, mnogo isečaka iz života iskarikirano. Još na samom početku, dok nismo bili sigurni ni šta ćemo sa blogom, objavljivala sam, da popunim prazne dane, viceve i šale iz primljenih mailova. Kasnije sam poželela da to ne bude smisao našeg bloga, ako smisao uopšte i sada ima. Da se ispravim odmah – ima, u protivnom ne bi ni postojao.

Koji je to smisao, dozvoliću svakome na volju da proceni, meni je drag jer je deo mangupa i mene u duetu, deo je našeg života, zajedničkih interesovanja, deo je moje(naše) dece i njihovih emocija. Jednostavno, sastavni je deo nas. Nešto kao Kiki i Kićo, naši kućni pernati ljubimci. Samo što ovaj ne krešti (ispravka – ne peva 😉 ). Ali da je živo biće, jeste. Živo zahvaljujući nama, živo zahvaljujući vama.

I ovako, sada…u malo staloženijem ritmu bloga, sa donekle iscrtanom putanjom, ne vidim mesta na njegovoj početnoj stranici za niz prekucanih viceva, ili slično. To, naravno, ne znači da na našim stranama nema mesta za smeh, naprotiv. Ponekada je to kroz neki šaljivi post na račun nekog doživljaja, ponekada je smeh izmedju redova skriven. Ali, želim da nadjem mesta i za tu veselu nedelju, jer je ideja dobra a cilj još bolji…

Dakle, nakon dobrog mozganja, skontala sam još neke prednosti novog nam odela! Na početnoj – home stranici, na samom vrhu strane iliti u header – u nalaze se postojeće strane ovog, našeg nam (ne)jedinog bloga. U okviru tih strana, otvorena je mogućnost da se doda i bilo koja kategorija od već postojećih na blogu. Gle, što je bio pametan ko je to smislio. Taman nama po meri. Takodje, dozvolio je i opciju da odredjene kategorije isključite iz pojavljivanja na počrtnoj stranici. I tu je meni sinula lampica. Eto kako ćemo!

Lepo, kada se aktivira nedelja smeha, a može i uvek da bude… 😉 ja je dodam gore u header i svi možete na tu stranu, da vidite šta ima novo, zanimljivo i smešno. Pri tome ćemo ostati dosledni sebi a uspešno učestvovati i u zajedničkom smejanju. Takodje, mogu i da je dodam u one klizeće slike na home stranici, da bude još upečatljivije. Eto nama rešenja. Dok ne pripremim neki novi zez (a već je u pripremi…) slobodno posetite već objavljene postove u Nedelji smeha, jer ono što je bilo smešno pre par meseci, smešno je i sada 😉