Godišnji odmor van sezone

Kako ga provesti? (pod pretpostavkom da nemate mogućnosti da putujete)

  1. Maksimalno produktivno iskoristiti vreme za veliko spremanje od A – Ž pa onda još jednom od Ž – A
  2. Lenčariti po ceo dan, ustajati u podne, gledati tv, filmove, serije, reklame i sve po redu
  3. Ispijati kafe po kafićima, komšilucima, prijateljskim i manje prijateljskim domovima
  4. Uključiti računar i ne gasiti ga, nego izrabljivati dok se tipke ne izližu da još jedino možete kucati ako kucate na slepo ili ako već i prsti sami idu gde treba da idu
  5. Družiti se sa decom, pomagati im oko škole, spremati im doručke, ručkove, večere, užine…
  6. Navijati sat i buditi ukućane da idu gde već ko treba da ide
  7. Čitati neku odličnu knjigu koja jednostavno ne dopušta da se zaustavite, pa vas onda ukućani spominju gde ste i šta ste
  8. ….još mnogo toga što mi ne pada na pamet jer mi je mozak na godišnjem…

Dakle…ako ste mislili da sam kao dobra domaćica tačku pod 1. odradila, jok, nisam…ne da mi se. Da li se lenčarim po ceo dan, jok, ne merem, pošto obavljam tačku pod 6, jer škola prosto nije imala razumevanja da promeni starijem sinu smenu kako bih ja mogla spavati dok sam na GO. Da li gledam filmove, serije…ne više nego kada radim a to nije mnogo, nego koliko prostor od ponoći do 7 ujutro dozvoljava a da se usput i naspavaš. Da li mi je uključen računar…ooooojeste i izrabljujem ga maksimalno i onda kritikujem decu….cccc, sram me bilo. Šta ću kada volem (a vole i oni…). Družim se sa decom – pa, ne previše, pošto su na njihovu sreću u školi i ne moraju gledati ceo dan mamu kući. Doručci, ručkovi, priprema istih – u razumnoj meri. Knjiga – e tu ću da okrivim (mada sam kao rekla…neće ona biti kriva) mamasavetu, što se spakovala i ide na put i nije mi ostavila neko dobro štivo. U to ime, sad moram popuniti „prazan“ prostor peglanjem…što baš i nije tako loše, jer ću možda oslobodini jedan zid od prislonjenog veša, te će isti moći opet početi da diše.

Kako mi je na GO? Dobro ali…žalim se, problem je što je prekratak za sve što bih želela da radim. Ali…ko dočeka penziju, možda će uspeti da uradi sve što je mislio a nije mogao 🙂

Tako da…odoh da uživam dok još mogu.

Godišnji odmor (čitaj zamor)

…dadoh ga sama sebi. Onaj pravi – čitave dve nedelje od kojih smo desetak dana lečili bazenske uši. Bazenske uši? Da, baš tako. Valjda hemikalije naprave onim osetljivijima (u ovom slučaju moje starije dete) neki hara – kiri u ušima, pa to jako boli plus svašta nešto (ovo je prava doktorska disertacija na temu – ni oni dr.mr.fr i kr. ne bi bolje znali objasniti). No…elem…ORL – iliti otorinolaringolog (lakše reći nego otkucati) je nešto što bih u što većem luku u nekoj budućnosti (od barem sto godina) želela zaobići.

No, za divno čudo, nisu zahvalni lekari za to. Naprotiv, baš su slatki sa onim okruglim čudom na glavi a i svi na koje smo naišli (a za nedelju plus jedan dan urednog svakodnevnog posećivanja izmenjalo ih se…) su bili jako ljubazni, naročito ako se napomene da je moj hrabri drhtao od straha kada bi video pincetu kako se približava njegovom uvetu sa sve nekim tampončićem koji bi mu ugurali u uši. Šta sad onda ja zvocam i šta mi opet ne valja?

Ljubazna sestrica, najmanje 50 pacijenata + 116 roditelja na površini od malo jače nego 50 m2 , nova zgrada bez ventilacije, bez klime na +168˚C …Ljubazna sestrica = „…ja ovako ne mogu da radim. Pomerite se, ne mogu da dišem od vas….koliko vas ima, ovo su užasni uslovi za rad…neka dodje direktor i sedi tu 8 sati pa onda da ga vidim….neće se ništa desiti dok držite knjižicu u ruci…blablabla…“.

Da…niko od nas, prisutnih…jel, nije imao pametnija posla i veću želju nego doći i provesti pet prepodneva svog godišnjeg odmora sa njom u bolnici. Eto, koje bre more, planine i ostali bakrači. Ništa lepše za odmor duše i tela do nadrndane sestrice nezadovoljne poslom, za kojim…elem, traga pola države…i šta bi neki ljudi dali da su na njenom mestu.

Krenula sam od godišnjeg odmora…misleći na onaj ne baš pravi, što ga dadoh sebi, od blogovanja. Izem li ga, mrzelo me i komp paliti u to ime ( u stvari, skoro pa u bilo koje ime). Možda će me se moja blogerska drugarica čak odreći preko bloga, jer sam lenja i e-mail da napišem ali nadam se njenom zdravom razumu i dobroj duši.

No, šta je ono pisac hteo reći? Da…ništa nisam htela reći, htela sam dati povratnu Stevi sa snimkom sekinog (doduše cele njene familije) kučeta ili kučete Maze sa sve mačketinom Cacom i mojim mladjim detetom. Eh…kako bih volela dvorištance i kučence da nam kaki po travnjaku…ima li šta sladje od toga? 😉

Ono što dolazi posle…

DekiNovi radni dan je na pomolu. Peti za redom od povratka u stvarnost. Sad…ne bih rekla surovu, jer kao što se kaže, hvala dragom bogu imam gde doći raditi, a pre toga, imala sam priliku biti na godišnjem odmoru čitave tri nedelje. Istini za volju, u uslovima koje život danas pruža, to i nije nešto što po prirodi stvari sleduje zaposlenim ljudima ovog užurbanog vremena. Nekima ni ne sleduje odmor (nekima, doduše, čak ni redovna plata ne sleduje), uz razna opravdanja, ako opravdanja za to postoje. Neki svoj godišnji odrade pre nego što odu na isti, a i nakon što se vrate sa istog, pa se posle čovek zamisli, trebao je njemu uopšte taj godišnji?!
Sad…kako da vam kažem…naravno da je trebao!!! I naravno da ga je trebalo što pametnije iskoristiti!!! Opet, relativno šta je kome najbolje, dobre domaćice i žene za svaku pohvalu bi prvu nedelju iskoristile za spremanje kuće, izlizivanje parketa, tepiha, prozora, ćoškova, tavana, podruma, polica, ormana…Drugu bi nedelju iskoristile za ostavljanje zimnice na sveže očišćene police i na rondzanje na kišu, jer joj je uneredila prozore, a tek ih je oprala….Treću bi nedelju iskoristile za odmor od naporne dve nedelje i pripremu za nove radne pohode….
Dakle, ja to poštujem i sa stidom i sramom da me sram bude, mama me moja nije tako učila….ja se teško uspevam uklopiti u to društvance. Nije da sam baš i pokušavala, jako i nadasve mnogo se trudila, ali kad ne ide, onda i pre nego što počneš znaš da ne ide…
Sve u svemu, mi smo to nekako drugačije zamislili. Punih 18 dana na moru!!! Ko brine za špajz (ni nemam ga, hvala bogu), prozore da sam oprala već bi se odavno ponovo uprašili, spremanje, izem li ga, neće nigde pobeći, ali more, slana voda, sunce, putovanje, sad ili…sad…ne bih baš rekla nikad….
I tako…bilo, prošlo i nadam se ponovo došlo, makar sledeće godine, kad ranije ne može. Dakle, sigurno smo kući već nekih nedelju dana, a ja još ni dva slova o tome kako nam je bilo nisam sastavila. Pričamo tako na tu temu, pa nešto kontamo, šta reći? Bilo nam je lepo? Bilo nam je prelepo? Dobro smo se odmorili? Mnogo smo plivali? Uživali sa decom? Obilazili okolinu i okolne gradiće? Proveli prijatne trenutke sa najdražima? Malo trošili novaca? Lizali mnogo sladoleda? Šetali se uz obalu mora i kraj mnoštva jahti uparkiranih? Bili opušteni, ne razmišljajući o poslu, i problemima kojih se uvek nadje?
U razgovoru i razmišljanju na tu temu nastaje pitanje – podeliti ili ne lepa osećanja, uspomene i emocije sa ljudima koji nisu bili deo istih? Odavno sam prestalna nasilno prepričavati dešavanja u porodici, osećaje prema svojoj deci i ljudima koji su mi dragi. Shvatila sam da moje suze ili moj osmeh nailaze na zid nakon što reči predju preko usana. Nije da jako zaboli taj udarac, ali i ne prija, jer kao da pokušava oslabiti sve ono, što srce oseća.
Pa tako, eto u par redova i nadam se nenametljivo, spomenuh kako nam je bilo. Ko je rad slušati i čitati, zadovoljiće ga i ti redovi, jer govore malo, a ipak sasvim dovoljno.
Ono što nakon toga dolazi, jeste povratak u dane sa redom vožnje radnim danima od 816 h, boravkom kod kuće najranije od 16.30h, vremena za porodicu komada veoma malo…čekanje vikenda (sreća ko ga ima) i prelistavanje fotografija u slobodno vreme, kao podsećanja na dane koje vredi  iznova čekati.
Naravno, podelićemo sa vama još po neku fotkicu…

10 dovoljno opravdanih razloga da odete na godišnji odmor:

images1 ) Pružite svojim radnim kolegama priliku da se odmore od Vas, to bi bilo zaista lepo sa Vaše strane i oni bi Vam bili veoma zahvalni, naročito ako budu u mogućnosti da Vam istom merom uzvrate

2 ) Omogućite trgovcima na buvljaku da ne stoje bez razloga za svojim tezgama, napravite im promet, nakupujte onih rastegljivih gaća i gornjih držača, podizača i šta li već, peškira za plažu, haljinica za posle plaže, torbi za plaže, konzervi hrane, krema za sunčanje, krema za posle sunčanja, sunčane naočare, igrice za igre u pesku, razne stvari na naduvavanje i krenite na put za slanu vodu

3 ) Dajte neki smisao putevima – platite putarinu i stignite brzo na more

4 ) Testirajte auto – može ili ne može – stići u cugu do mora?

5 ) Omogućite trgovcima na moru da ne duvaju cene u prazno – obradujte ih i potrošite malo para (ako Vam je ostalo posle buvljaka) i kod njih, možda Vam uzvrate i koji osmeh

6 ) Zadajte malo posla dvema meštankama u jednoj seoskoj kancelariji, za dva računara, platite sitnu boravišnu taksu, budite pošteni i prijavite se

7 ) Odvadite malo kamenja i školjki sa plaže, dajte svoj doprinos

8 ) Pojedite koju kuglu sladoleda, da se ne pokvari tamo u frižiderima

9 ) Pružite sebi šansu da po povratku imate glavobolju od neonki, monitora, posla, zgrade, zatvorenog prostora uopšte, nedostatka šumova talasa…

10 ) Zaboravite na sve prethodne razloge i idite da uživate u zasluženom odmoru, okupajte se, sunčajte, uživajte u hladovini, uživajte u šetnji, uživajte u opuštanju, uživajte u prisustvu dragih osoba, pružite im pažnju, uživajte u promeni sredine, odmorite se od posla, svakodnevnice, problema, finansija, sve će to sačekati, a odmor će dobro doći.

Ko o čemu…

Hmmm, da vidimo, o čemu smo ono diskutovali ovih dana? O da, o moru…pa šta ako sam dosadna? I baš  me briga ako sam smor, jako mi se ide sada već. Dosadile su mi pripreme za pripreme za polazak na more, pa pripreme za polazak, pa sve tako redom kako sam već opisala u nekom ranijem opšte dosadjujućem postu , makar za one koji ne idu na tu, ovu ili onu stranu, nego ostaju tu gde jesu, na svojim guzama. Pa šta? Sve svoju draž ima.
Na primer, gore pomenuti sretnici koji ostaju tu gde jesu (kaže se sidi di si, ni za di si nisi – u prevodu…ma ko razume, shvatio je…), mogu komotno da uživaju kod kuće, pa ako uz to imaju i neki dobar klima uredjaj, mogu sa njim da se klimaju ceo dan, a da ipak ne osete užasnu vrelinu sunca, koje svojim zracima probija kroz i bez probijanja bušni ozonski omotač, paleći našu kožu, surovo ostavljajući mračni ten na njoj, sa ko zna kakvim posledicama (sad…možda će nam se kazati za nekoliko godina – nije isključeno). Uz to, nemilice cedi dobar postotak vlažnosti iz naših, sunčanjem napaćenih tela.
To je jedan primer, htela sam sada ovde naredjati nekoliko, ali mi nešto ne ide, svaka ideja koja mi padne na pamet   💡  vodi me na more…Da, dosadna sam, ali ne mogu da se otrgnem tome.
Nešto me jedino ova kiša, sad ne baš zadnjih dana, nego mnogo zadnjih dana, plaši, da baš nećemo u potpunosti moći iskoristiti sve dane u svrhu sunčanja i kupanja, neke ćemo možda provesti igrajući na terasi yamb, risiko, kakve li još društvene igre, čitajući, odmarajući, srčući kaficu, pa sve mislim…pa nije ni to loše, odmor od odmora…Pa onda uvalim u googlovu vremensku prognozu Split (to nam dodje najbliža prognoza Seget Vranjici), kad ono! Gde ćeš veće sreće?

Pitajte me kakvo je vreme bilo do sada na prognozi…bilo je od svega po malo, malo sunca, malo oblaka, malo kiše, pa i grmljavine.
Pitajte me kakvo je vreme od nedelje na prognozi…sunce, samo, usamljeno, ništa drugo u kockici nema.
Pitajte me kada krećemo na more, ako bog da da sve bude u redu…u nedelju rano ujutro.
Nemojte me pitati da li se radujem…Pa naravno!!!

Odbrojavanje je uveliko u toku, dva komada čamaca dečijih spremna, jedan dobio Dekica za rodjendan, može poneti 50 kg žive vage (plus minus, uklapam se, taj ću da maznem), drugi dobio Dekica za rodjendan, e sad…nisam čitala koliko može poneti, ali je taj dva puta veći, pa kontam…poneće decu, e sad…ima i vesla…Pitanje je, hoćemo li zaposliti Mangupa da vesla, ili da gura mene,…nakon što popije zasluženu limunadu u plićaku…ako me pre toga ne potopi zbog izjava raznih komada mnogo.
Naručene sunčane naočare od mladih naraštaja – obezbedjene, vodeni pištolji naručeni od mladih naraštaja – obezbedjeni, dobio Dekica za rodjendan i još koji pride.
Mama? Za nju se ne brinem…ona betonska klupa u hladovini koja je u letnjem periodu kada smo mi na moru rezervisana za nju, neće nigde,  jer – betonska je. Dakle, mama – obezbedjena.
Mangup – pa on je muško, za njega se ne brinem, kao što smo spominjali, njima samo kupaći, papuče, peškir i slana voda. Tako da – i Mangup – rešen.
Kokica? Ah…Kokica je komplikovana, ali je i rešena! Rešena da podje i da se dobro provede, ako pri tome provodom ne smatramo  lude žurke, igranje oko šipke, nalivanje alkohola u sebe, jurnjavu do rane zore, nego…jednostavno, odmor za dušu, možda malo manje telo. Provod, ako provodom smatrate provesti više vremena sa najdražima, nego što to inače možete sebi da priuštite, provod,  ako ne očekujete previše, nego jednostavno…mir…mir nekog dalekog, malog, srdačnog, mirisom mora ispunjenog mestašca, gde meštani dojure sa peškirićem u ruci, zaplivaju, nema ih barem dva sata, za to vreme razmene dnevna dešavanja u „selu“…potom, nakon druženja, popričaju malo i sa nama, došljacima iz tamo nekog grada na severu Bačke, prisete se davnih dana, podele koji osmeh sa nama i svoju gostoprimivost…provod, jednostavnost, odmor, nešto da nas ispuni i nešto o čemu bih mogla pisati kada se vratimo, da vas više ne gnjavim planiranjem odlaska, nego da to zamenim gnjavljenjem sa odlaska….

Što se mora…nije teško

Dakle, da vidimo, šta je to potrebno za dobar odmor na moru? Muška glava (unapred se izvinjavam svim istim, gore pomenutim glavama, koje odudaraju od mase) kaže ovako: treba more, stići do mora, spakovati kupaći (može i onaj od pre,…a ko će se sad već sećati od kada je…), papuče (ne zato što su papučari, nego jer je praktično), peškir (bilo kakav, tek da se ima sa čime malo sakupiti voda iz pupka) i dobra volja. To bi bilo otprilike to. E da…i možda koje pivo…
Sad…ako se tu na putu nadje i koji komad mesa (svinjsko, pipikino ili kakvo već, ne ono što šeta na dve dugačke, a neupotrebljive butke)…to je već premija, malo ga okrenuti, udimiti, koji lukac pogrickati. Žurka brate, šta ćeš bolje???
Ali vala jok….ženska glava nešto drugo kaže…ne može to tako, opušteno, kako to oni misle, lako je njima, samo kao treba kupaći, i te već gore u pola reda nabrojane potrepštine. To je malo komplikovanije nego što oni…momci…misle.

,

[flagallery gid=10 name=“Gallery“]

Kao prvo…istina, nije na odmet odlučiti se za konkretno mesto za odlazak na odmor, pa utanačiti tačno o kakvom je prevoznom sredstvu reč, erkondišn…ima – nema? Deca u kolima, dečija brava – sigurno od nazad ili nesigurno?  Naravno, ako se ide u nekom ličnom aranžmanu, da nastavimo, ni u ludilu se ne seda u neopran i fuj prašnjav auto!!! A po mogućnosti i nove presvlake da se sašiju….a onaj muški svet eventualno neka proveri, ako baš misli da je to jako neophodno…ulje, vodu i te takve tričarije, bezvezarije…i možeš misliti, tank….kao da je baš o glavu da se kreće sa punim rezervoarom…pa zbuniće se, jadnik (rezervoar, da napomenem)!!! Ne treba ga navikavati.
Takodje, sitnice oko puta, kuda, kako, šta je i gde najjednostavnije, poći, stići, doći….to je opet, manje važno, za šta nam uopšte služe navigacije? Zašto oni lupaju glavu o tome, ukucaš lepo odakle krećeš, gde hoćeš da stigneš i Nataša, Marija, Nemanja, Joso ili kako god se onaj virtualni diktirač putanje i zamenik za uspavanog suvozača zove, lepo ti govori, sad skreni tu, za 200m se pripremi da za 300m skreneš u krivinu na levo, eeee ako imaš dobre reflekse, ispratiš monolog, a ako nemaš, šta si uopšte sedao za volan?!!!!!
Tako, sve neke, manje važne stvari, za dobar provod, siguran put i dobar odmor. Da mi predjemo na nešto konkretnije i nešto zaista bitno i ozbiljno.
Kakav ću kupaći obući, pa sve kakva tašnica uz to, pa možda bi i papuče trebalo utoniti, …pita se ona…i sada već stižemo do srži pojma – odmor, prodiremo u njegovo puno značenje, počinjemo shvatati šta je ono što ga u stvari i čini upravo time – odmorom!
Prvi zaključak je dakako – odmor ga nikako ne čini odmorom. Ima tu milion stvari da se uradi, svašta da se pripremi, za pripreme za pripreme za polazak, pa za pripreme za polazak, pa za polazak, pa sam polazak, pa šta nakon polaska, pa u toku kretanja, pa približavanje….uf…nije to lako, naročito ženama…one jadne na sve treba da misle. Pa ko će se drugi setiti ako ne ona, da uz ljubičasti kupaći nikako ne idu crveno nalakirani nokti (podrazumeva se da i na nožnim perajama budu zamazani…)…pa onda, dlake, bezbroj dlaka, na sve strane, kao da su nam majmuni neki rodjaci, bliski rodjaci, a ne daleki preci…šta sa njima, neće valjda da ih brije, pa da se onaj mali broj hrabrih ribica što navrate u plićak nabode na njene panjeve na nogama? Ili bi se možda ostali plivači zbunili pa mislili da je voda prepuna ježića, pa ih treba utamaniti i skočiti na nedužno, pre dva dana izbrijano stvorenje?! Pa naravno da ne može sebi tako nešto da dozvoli…to se treba lepo kod kozmetičarke, šta je briga što je pet meseci trudna, lepo će joj se osmehnuti (kao da ovu boli za njen osmeh…), pa ako se očajnici posreći, a ne vidim opravdanih razloga da ne, lepo da pomenutu trudnjaču zakaže za nekih dvanaest sati pred polazak, pa da vidiš deranja, što one opuštene što kreće na odmor, što deranja nogu vrelim voskom (jer, petomesečno trudna žena se uopšte nije iznervirala što je ova poslala šesnaest poruka sa užasnim razlozima zašto joj ova dobrovoljno mora izdepilirati dlake sa sve gde god primeti da je neka pustila stablo)a sve u cilju da joj se ribice mogu klizati po nogama barem čitava tri dana na letovanju, a kasnije, slična priča, čim naidje struja hladne vode, a koža se nakostreši, na scenu opet stupa  izgled i osećaj očerupane malo matorije piletine.
I…kada se utanače detalji oko rešavanja ovog problema koji, verovali ili ne, jeste od životne važnosti, prelazi se na odabir rastegljivog para gaća i onog da ne kažem čega ….drža. Kao da se baš svakoj ima šta držati u njemu…mogla bi komotno da šeta plažom, a da je neko od meštana koji je zadužen za održavanje reda na plaži, pozajmi kao lopatu da malo dotera razbacani šljunak. E sad ako je prvih dana, nije problem, već tamo, ranije pominjani problematični četvrti pa nadalje, zbunilo bi ga jedino što je ta lopata puna nekih eksera, sad jel zardjalih ili ne, manje bitno….
I gde smo ono stali, kupovina kupaćeg za lopate…kreće se sa velikim entuzijazmom u odabir, i to drži sigurno jedno dve – tri tezge, pa kako se kreću dalje, izbor bi trebao da je veći, a njoj izgleda sve manji, kada shvata da njenom problemu nema ravnog, a naravno…nema ni rešenja! Ko još ima gaće veličine triiksel a onaj drž ne daj po mogućnosti minus es? Svako normalno žensko čeljade, hajde da kažemo, uklapa se u kombinaciju L/L…No dobro, posreći joj se…ipak, nadje neku takvu udri me do zore kombinaciju, situacija biva spašena, sada su već potrebe mnogo veće. Sada već nije na odmet taj izabrani rastegljivi komplet malo i pokazati ispod neke haljinice, pa tako nešto….ovaj…ne bi bilo loše isto kupiti, nije da je zbog mode, nego ono….stvarno nema šta da obuče! Onaj puni ormar, to su stvarno stare stvari, kojima je duša iznošena, pa neće ih valjda maltretirati i na putovanju? Onda nastupa premeravanje i odmeravanje, haljina i telesa ženskih, kako se koja u šta uvukla i kako ova nesretnica sa tek jedva odabranom kombinacijom  kupaćeg kostima za nekog ko je kao da se rodio ko kruška, neće sebi dozvoliti da tako neukusno odevena i obuvena šeta kraj mora (kao da će je neko i primetiti pored onih silnih jahti uparkiranih kraj šetališta). Naravno da sada moraju da se kupe i papuče u sličnim tonovima, pa gumice i ostale drangulije.
I naposletku…i taj je veliki i bitan problem rešen. Postavlja se dalje pitanje, šta i koliko komada poneti? Što majica, što haljina, pa onog što pod njih ide, pa za izlazak, pa za neizlazak, pa za odlazak na sladoled, pa za odlazak do plaže, pa za kuvanje kafice, pa za ispijanje kafice…sve su to važni momenti koje treba isplanirati. Da ne zaboravimo faktore!!! Važne faktore, faktore zaštite od tamo nekih zračenja…Ma kakvi faktori bre, maslinovo ulje je zakon! Da vidiš kako se od njega gori – crni! Pa šta je drugo i važno nego doći garav, kao da si naglo na letovanju dobio napad da se solidarišeš sa onima kojima je tamnija koža poklonjena još na rodjenju! Kakav ti je to odmor, ako te koleginice ne spopadnu odmah komentarima na račun zaradjene (skupo, da napomenem) boje. Šta nam može sunce, šta nam sme, nek nas dohvati alergija, eto to je, to je sve! Nek se češemo, škrabamo noktima po koži, neka peče, so neka nam izgrize kožu, ali ima bre da nas ne prepoznaju kada kući dodjemo!
Kosa! Šta sa kosom? Ošišati pre ili posle mora, zaštititi tako važne krajeve kose (kao da bez njih ostaješ ćelav), ufarbati se ili ne? Jao, pa to su pitanja za izludeti! Kako uopšte žene mogu da se nose sa tako velikim teretom?
I koji peškir za plažu? Ima li smisla ići uopšte na plažu, ako kupaći i peškir nisu uskladjeni? I…i…ne znam, mnogo je to…nije odmor baš takav odmor kakvim ga oni što ne idu na odmor odmorom smatraju…Teško je to….mnogo pitanja, mnogo obaveza, mnogo problema…A čemu sve to, samo zato da bi se pržili na vrelom, letnjem, morskom suncu, samo zato da bi umakali pozadine u slanu vodu? Samo zato da bi se satima izležavali na plaži, pa se još morali i okretati da ne pocrnimo samo sa jedne strane? Samo zato da pijemo kafu dok talasi zapljuskuju obalu?
Ma da….samo zato, al šta ćete, što se mora….nije teško