Format Sa strane

I dalje me guši,
neki osećaj obmotanih ruku
oko grla,
stežu…
svojom nevidljivošću,
bole me.
Stežu me ničim izazvane.
Došle su, nepozvane.
Volela bih da odu,
pozvane da odu.

Želim sebe nazad,
sebe i svoj mir.
Unutrašnji mir.
Mir sebe sa samom sobom.

Posvadjale smo se.
Nismo to htele…
Dešava se.
Pomirićemo se…
samo treba volje i želje.
Samo treba….

Samo je ponekada
jako mnogo.
Samo je ponekada
više nego što mogu.
Samo je ponekada
ono što ipak mogu.

Samo – hoću li i ovaj put?
Samo – hoću li joj moći objasniti?
Samo – hoće li me poslušati?

Nadam se…
Proći će…
Znam…
Proći će…
Kako je došlo…
Tako će i otići…

Samo ću širom
otvoriti vrata
i zamoliti,
te, nevidljive ruke,
da odu…onako,
kako nisu došle…
pozvane…
jer pozvane bile nisu…

Osmeh pobede na licu

Očekivali ste, je li? Da…ma jeste…znam…nemojte ni pokušavati glumiti da niste. Svaka vam druga uloga dobro stoji…ali ta ne! Očekivali ste da će aždaja planuti, da će se aždaja svadjati, buniti, protestvovati. Da će vatra pokuljati iz njenih ogromnih čeljusti…Očekivali ste da ćete doživeti orgazam gledajući je kako se nervira, kako ne trpi nepravdu, kako se buni protiv nje i bori za sebe, je li? Očekivali ste da ćete posle imati temu za šapat nagnutih guzica, je li?

Žao mi je. Razočaraće vas. I aždaje umeju da drže vatru pod kontrolom. Možda treba vreme i možda treba trening, ali…može, ume, samo ako to želi. Može…može i bez vežbe. Jer vi, drage moje…ne poznajete tu aždaju. Ne znate šta ona može a šta ne može. Nemate predstavu koliko može samo ako kaže sebi da to može. I…ako ste mislili da ćete je povrediti i ako ste mislili da ste vi njenu vatru obuzdali…odmah da vas razočaram. Niste.

Gde ima dima…ima i vatre. Ali vi tu vatru nećete videti. A znate li šta će vam zamutiti vid? Osećaj zadovoljstva nanete nepravde. Od toga dalje videti nećete. I nećete videti sreću koju ste umesto bola naneli aždaji. Jer vi niste svesni njene snage i vi niste svesni svoje slabosti. Slabosti zlobnih i licemernih ljudi. Ljudi koji se skrivaju iza maske velike ljubavi prema bogu, prema pravdi, prema dobroti…

A sve to…niste ni primetili u kom je momentu izmilelo iz vaših srca. Lice je aždaje možda zversko, zvuk je njen možda glasan, vatra je možda prevruća…ali to je ono što vi vidite. A ono što ne vidite je ono što gubite. I ona se neće truditi da vam to ponudi na tacni kao što ste vi njoj servirali podmuklost pod noge. Ono što ćete za uzvrat dobiti biće osmeh pobede na njenom licu. Pritajena vatra, pritajeni urlik, pritajena borba. I upravo to – biće ono što će vas poraziti.