Verujem li u Boga? Verujemo li svi mi – vernici ove planete, naše…za nas jedine? Stojimo pred crkvama, božijim hramovima, guramo se u redovima da primimo oprost grehova potpisanih na papiru, slušamo pognutih glava reči božije…okupljamo se u dvorištima svetih zgrada, zaboravljamo sve izrečeno nepunih pet minuta pre toga…nastavljamo dalje, misleći da smo čisti, bezgrešni, misleći da je dovoljno reći, pomisliti na učinjeno i da će sve biti kao gumicom obrisano…
Verujem. Iskreno i iz duše verujem. Ne stojim u redovima. Ne boravim na svetim mestima koje smo sami takvima proglasili. Ne primam oprost od samoproglašenog božijeg glasnika. Ne crtam boga na nebu. Ne crtam andjele u suknjicama. Ne gledam gore ne bih li videla svoje drage a umrle…
I opet kažem – verujem. Iskreno i iz duše verujem. Verujem na svoj način. Molim za svoju decu, molim za svoje najdraže, verujem da moje molitve ne nailaze na zid nepostojanja. Verujem i raduje me kada neko iz srca moli za nas i to mi pruža iskrenu nadu za spas ljudske duše.
Verujem. Verujem u energiju koja nas čini. Verujem da ko jednom postane ne može ništa od njega da ne ostane. Ne može sve to što nas je činilo da se raspline u crnoj zemlji…Može – ako mislimo da je telo koje imamo sve što nas čini. Tako gledano – da…kada zatvorimo oči poslednji put svi su izgledi da od nas ništa neće ostati. Ali – zar je čovek samo materija sastavljena na pravi način u pravom obliku sa pravim ciljem? Ili je nešto više od toga? Ili je trebao biti nešto više od toga? Ili je bio, ali više nije?
Tu smo, na ovoj planeti, plavo – zelenoj planeti. Planeti prelepih boja, prelepih oblika, planeti prepunoj života. Dobili smo je na poklon, nekada davno, nekim – nepromišljenim postupkom majke prirode…Da li smo delo  božijih ruku ili smo deo procesa evoluiranja svega oko nas? Pa – zar nije isto? Zašto mislimo da je Bog morao imati samo nekoliko dana da stvori sve u čemu sebično uživamo? Zar nije moguće da je svet sam po sebi Bog, sačinjen od energije koja ne može da nestane, od energije koja je svuda oko nas. Jednostavno – ne može. Nisam naučnik, ne mogu potkrepiti ovo što pišem nikakvim dokazima…niti želim. Time neka se bave neke druge glave. Meni nije potrebno dokazivanje.
Sve nam je dato. Sve što nam treba za bezbrižan život u koaliciji sa prirodom, sa svetom koji nas okružuje. Sve nam je poklonjeno – a jesmo li zaslužili? Priroda je pogrešila kada je čoveku poklonila svest, kada mu je podarila svoj talenat, talenat da stvara, da napreduje. Pogrešila je – jer nije znala da će čovek  postati opasno biće. Opasno po sebe samog, opasno po nju samu, opasno po ceo svet nam pod nogama. Pogrešila je – jer nije znala da će čovek pomisliti da je upravo on – Bog. Onaj koji odlučuje. Onaj koji povlači konce. Onaj koji ima bezgraničnu slobodu upravljanja. Onaj koji odlučuje. Onaj – koji nije dovoljno pametan da vidi da je svakim svojim stvaralačkim uspehom sve bliži neuspehu.
Udaljio se od prirode. Udaljio se od svega od čega je nastao. Zaboravio je da ne može da živi bez sebe, a on je sam ono što uništava. On je priroda, iz nje je potekao, u nju će se vratiti. Ako bude imao čemu da se vrati.
Verujem – u Boga, energiju oko nas. Verujem da oni kojih više nema ipak jesu tu, svuda oko nas, nevidljivi u svom postojanju, ponovo sjedinjeni sa svojom majkom…verujem da su tu, da je njihova svest, pretočena u nama nerazumljivu formu uvek uz nas. Verujem u Veliku svetlost, očima nepojmljivu.

Da, pogledali smo film Avatar. Da…i drugi su ga pogledali. Da…ostavio je izuzetan utisak na nas. Neću ga prepričavati. Besmisleno je. Važno je doživeti ga. Važno je osetiti ga. Važno je…ne zbog filma, nego zbog nas samih. Jednom rečenicom sve je rečeno, nisam sigurna da ću je tačno citirati, ali pokušaću…“oni veruju da su samo energija koja im je pozajmljena i koja mora biti vraćena u prirodu…“…oni su imali vezu sa prirodom i tu im je vezu čovek pokušao oteti, kao što je i sebi, jednom davno oteo…priroda mu to nije dozvolila…ali…to je bila neka druga planeta, neki drugi svet. Čovek je svoj već odavno uništio i u svom je sebičluku želeo to oduzeti i onima, koji su umeli da poštuju i veruju u to što im je poklonjeno.

  • Ispunjena želja :)

    Pre nekih...20 - tak godina (zar već toliko?!!!!!!) rekla bih da mi je životna želja da bu…
  • Molitva

    Molim te Bože da mi se ispuni jedna želja – samo da sutra dodju deca na Dekijev rodj…
  • Rezultat nepažljive igre

    „Ne vidiš dalje od nosa“ , pa dobro, šta vi ljudi mislite, dokle ja treba da vidim?! Znate…
Učitaj još tekstova
Učitaj više od Kokica
Učitaj više u Plava planeta

30 komentara

  1. mangup

    22. januara 2010. at 10:18

    Lepo receno. :rose:

    Odgovor

  2. stevo

    22. januara 2010. at 10:42

    Kokice, dobar post :good: Klinka je „skinula“ Avatar no ja još nisam stigao pogledati. Apropo, Bog? Priroda? Priroda je poput revolucije, a znamo šta sa svojom decom radi. Inače, gledajući na „naučnim“ kanalima nova dostignuća čoveka u upoznavanju svemira, energija je daleko od toga da se ne troši i na kraju se istroši :whistle: Medjutim, pred nama još stoje mnoge, mnoge milijarde i trilijarde godina :wacko: ‘ajde da ih što bolje iskoristimo u ovom životu jer ko zna šta ćemo da radimo u onima koji nas čekaju u ovakvom ili onakvom obliku :pozz:

    Odgovor

    • SanjaKokica

      22. januara 2010. at 14:48

      Daklem Stevo, ne bih se bavila naukom, ja sam prihvatila da ne može da nestane, ako može…aj da se nadamo da će to nestajanje što duže da traje. Film obavezno pogledaj, ali možda da sačekaš da se na netu nadje i bolji snimak, jer još za sada ima samo onih bioskopskih,…sem ako zadnjih par dana neko nije bio vredan :namig: Plus….još bi bolje bilo ako bi došao i u naš jadan jedini bioskop…samo nekako ne nadjem repertoar Korzoa :suze:

      Odgovor

      • stevo

        22. januara 2010. at 17:36

        Kokice, mogu samo da ponovim: Dobar post, ostalo pročitaj još jednom :bye: Apropo’ bioskop! Nema tog Boga koji će da nam vrati veliki ekran (za sada) O „avatarčetu“ sam pročitao dosta loše kritike, ali to je mišljenje filmskih kritičara, a ja sam siguran da niti jedan od milijardu „Avatara“ nema šansi sa bilo kojim filmom goson Felinija, jer Felini jeste Bog! Dakle, ponavljam: Dobro napisano i dobro obradjeno :pozz:

        Odgovor

        • SanjaKokica

          22. januara 2010. at 23:49

          Stevo, hvala, što se tiče kritika i kritičara, malo gledam na to, važno je šta mi doživljavamo dok gledamo bilo koji film. To je najbolja kritika i najbolja ocena. Izuzetno mi je žao što smo uskraćeni za kvalitetan bioskop u našem gradu. No, nadajmo se o nekim promenama u budućnosti :pismo:

          Odgovor

  3. Danijela

    22. januara 2010. at 14:43

    Bravo Sanja,lepo napisano…ni ja ne bih bolje – kada bih znala ovako lepo da pisem :mail: hocu reci,u svemu se od reci do reci slazem sa tobom.
    Ne verujem u „Boga“ koji je produkt istorije koju su pisali neki tamo pobednici,kivna sam prilicno na instituciju koja „sisa“ ljude na konto vere,ali sam veliki tradicionalista koji voli da praznuje i obelezava “po starinski“ svaki veci verski praznik jer je to momenat kada je porodica na okupu i kada se svi trudimo da zracimo pozitivnom energijom :yes:
    I ja verujem u Boga koji je energija,sila,tvorac univerzuma…i nije bitno sto ne znam kako izgleda i sto se nesto ne moze dokazati,mislim da je On u svima nama samo sto ga ne prepoznajemo i ne pronalazimo…i sto vise tehnicki napredujemo sve se vise od njega udaljavamo :scratch:
    Mnogo ga ja zakukulji :wacko:
    Avatar nisam gledala,ali imam u planu…povescu dragog u bioskop ovih dana :heart:

    Odgovor

    • SanjaKokica

      22. januara 2010. at 14:58

      Dragog da vodiš obavezno!!! Blago vama sretnicima koji imate redovne bioskope :suze: ovaj naš jedan, jadan, čini mi se da još ne prikazuje. Posreći nam se jedino na Letnjem festivalu na Paliću, ali tamo zaboravimo otići :irre:
      Da ja sad tebe ne ponavljam, razumemo se i imamo sličan stav. Lično, ponovo kažem, verujem u Boga, ali u crkvu mnogo ne, jer je vidim kao razlog mnogih ratova, stradanja i nemira.
      Toliko bih toga rekla o filmu, ali ne želim pokvariti utisak koji ostavlja…treba se samo povezati sa njim :yes:

      Odgovor

  4. Dudaelixir

    22. januara 2010. at 21:00

    Sanjočka, fantastično si opisala celo naše stvaranje, bitisanje i uništavanje! Svaka ti čast! O Bogu imam svoje mišljenje. Verujem u svog!

    O Avataru sam čula samo pohvale onih koji su ga gledali, mada, ima levaka koji kažu da posle odgledanog filma, ljudi više nisu ono što su bili i da im je potrebna „stručna“ pomoć, što će reći, da su prolupali. Čini mi se da su :irre: oni što tako misle!

    E, briga me za takva mišljenja. Moji ćerka i zet su ga gledali u biji u 3D tehnici i kažu da je film F E N O M E N A L A N, a ja verujem svojoj deci i jedva čekam da ga odgledam.

    Tebi još jednom čestitke za odličnom postu! :bravo: :rose:

    Odgovor

    • SanjaKokica

      22. januara 2010. at 23:52

      Hvala na pohvalama. Što se tiče onih prolupanih posle filma, ti su verovatno bili polupani i pre :yahoo: Film nije napravljen da polupa nekog, nego da natera na razmišljanje (i naravno…zaradi novce :namig: ). Mi i dalje pod utiscima – prešli na Avatarov wallpaper na kompu :bravo: Definitivno – film vredan pažnje i imaš pravo što veruješ svojoj deci :yes: Pogledaj prvom prilikom, pogotovo ako se kod vas još daje u bioskupu!!!

      Odgovor

  5. malabreskva

    23. januara 2010. at 15:33

    Nisam još uvek pogledala film, čula sam da ga svi hvale… Ne mogu da komentarišem napamet, al da smo prirodu uništili to je očigledno…
    Što se tiče Boga, naravno da verujem. U crkvu ne idem, sem ponekad kad to poželim ( nekad sam išla na fakultet u blizini crkve, pa kad položim težak ispit odem zapalim sveću :wacko: )
    Više od crkvi poštujem manastire i svratim uvek kad sam u prilici.

    Odgovor

    • SanjaKokica

      24. januara 2010. at 21:18

      Breskvice, čekam te kada odgledaš film. Daleko od toga da neću otići u crkvu ili manastir i daleko od toga da mir koji u manastirima zrači ne uliva neki spokoj u dušu, ali ljudi ponekada izgube smisao odlaska pa se to svede na…da budemo vidjeni…žalosno.

      Odgovor

    • malabreskva

      24. januara 2010. at 22:00

      Iskrena da budem Kokice zbog mog druga koji je Pop (pričala sam ti već) malo manje cenim tu profesiju 🙂 Ali taj mir koji pominješ u manastirima je stvarno lekovit za dušu

      Odgovor

      • SanjaKokica

        24. januara 2010. at 22:18

        Ja samo ne volim što od živih ljudi prave svece a po neki od njih to zaista nisu. Nije da ne poštujem profesiju, čak…verujem da su to izuzetno inteligentni ljudi, jedino mi se ne dopada način propovedanja vere jer još malo pa će kod nekih, naglašavam nekih, jer postoje i izuzeci, pričanje o veri biti kao EPP iliti marketing…a ne vidim čemu to vodi…sem svadji i razdoru…

        Odgovor

  6. Exxx

    23. januara 2010. at 22:16

    Jedan moj esej pod nazivom „moderni vavilon“ objavljen u knjizi „Uvertira“ obrađuje istu temu koju si ti obradila u ovom postu. Slično razmišljamo, a esej ću u neko dogledno vreme publikovati tako da ćeš moći da pročitaš i moj pogled na religiju, boga…

    Bravo za post. Možda najbolji od svih tvojih pisanija koja sam pročitao a čitam ih otprlike oko 6 meseci :good:

    Odgovor

    • SanjaKokica

      24. januara 2010. at 21:20

      Hvala za :good: , drago mi je ako si bio na ovim stranama i u vreme „posta“ od blogovanja :wacko: Kao što napisah kod tebe, očekujem „Moderni Vavilon“ pa da vidimo šta ti kažeš na tu temu :good:

      Odgovor

  7. Copy & Paste « E x p e r i m e n t

    24. januara 2010. at 20:55

    […] sam pročitao post Sanje Kokice koji govori  o spoznaji, shvatanju i odnosu prema Boga i prirodi koji me dosta podseća na moj […]

    Odgovor

  8. sanjar u prolazu

    24. januara 2010. at 22:48

    Koliko sam oduševljen filmom, koji u sebi ima ne jednu poruku nego mnogo više, toliko nisam umeo lepo opisati sve to kao ti-fenomenalan tekst :good:
    takodje svidja mi se izbor ključne rečenice: „oni veruju da su samo energija koja im je pozajmljena i koja mora biti vraćena u prirodu…“

    Odgovor

  9. SanjaKokica

    25. januara 2010. at 08:34

    :good: hvala za pohvale, i dalje sam oduševljena filmom, znači utisak ne jenjava i u potrazi smo za odličnim snimkom. Jedan od filmova koje treba imati :yes:

    Odgovor

  10. Suzana J.

    26. januara 2010. at 15:21

    sve se slazem i za boga i za prirodu i izvini jos jednom, evo javno- NIJE poenta samo u bojama i efektima! :rose:
    poenta se vidi kada je ona ubila vuka da spasi trapavog neznanca, pa se rasplakala sto je na to naterao…

    Odgovor

    • SanjaKokica

      26. januara 2010. at 15:41

      Vidi…nema šta tu da se mi izvinjavamo javno – nejavno jedni drugima, komentar služi upravo zato da svako kaže svoje mišljenje. Ja sam bila toliko slobodna da kod tebe kažem što mislim. Gde bi nam bio kraj kada bismo svi jednako razmišljali. Plus – ne postoji tačna definicija poente bilo kojeg filma. :whistle:

      Odgovor

  11. Dudaelixir

    26. januara 2010. at 22:11

    Mi, novosadjani, NEMAMO bioskop Sanjočka!!! :doh: Ali, ima šanse da dobijemo šest sala u jednom bioskopu. Kažu, neće biti takvog u bližoj i daljoj okolini. Pa, ako još i karte butu paprene, čini mi se da ni taj neće dugo opstati.

    Volela bih da ga gledam u 3D. Kaže Neda da je to fantastično, verno, kao da si u središtu dogadjaja.

    Jedva čekam! :good:

    Odgovor

    • SanjaKokica

      27. januara 2010. at 08:15

      Jeeee, koji sam ja :wacko: :wacko: :wacko: živim u ubedjenju da blago vama, vi imate bioskop i još utripovala neki moćan :doh: :kul: Lujka, šta ćeš…Mi, neki kao imamo…ali ono…praistorijski, no, bolje išta nego ništa, mada ne pamtim kada sam zašla u taj kraj :scratch: Ništa…kako god ga gledala, opusti se i uživaj :good:

      Odgovor

  12. Dudaelixir

    29. januara 2010. at 22:00

    Film sam pogledala, tačnije, progutala. Borila se protiv ljudi, naravno. Nekolicina „dobrih“ učinila je da mi film bude malo lakši. Volela bih da živim na Pandori u tesnoj vezi sa prirodom i životinjama! Film je odličan, jedino mi je žao sto ga nisam gledala u bioskopu i to u 3D tehnici. Ali, biće i toga. Poruka filma je očigledna. Jedva čekam nastavke, jer će ih sigurno biti, obećao je James Cameron. :yahoo:

    Odgovor

    • SanjaKokica

      30. januara 2010. at 09:45

      Drago mi je da ti se dopao film. Takodje, na istoj smo se strani borili :good: Ako kažeš da će biti nastavaka, ja ih željno očekujem. Nisam od onih koji ne veruju da drugi deo može biti jednako dobar kao prvi! I….što bi bilo lepo da postoji takvo mesto….

      Odgovor

  13. Dudaelixir

    31. januara 2010. at 19:10

    Sanja, ćerka mi je rekla da je JC obećao, da, ako prvi deo bude dobro prihvaćen, a jeste, jer je za isto vreme prikazivanja, prešišao Titanik, pravi obavezno i nastavak! Obično drugi deo ne bude ni blizu kao prvi, no, vredi ga gledati ako ni zbog čega drugog, ono zbog onog divno-zamišljenog naroda i povezanosti umova sa biljkama i životinjama!
    I ja bih volela da postoji takvo mesto, mada, ko zna, moguće da mi nismo ni svesni koliko smo povezani medjusobno. :unsure:

    Odgovor

    • SanjaKokica

      1. februara 2010. at 08:40

      Dobro ti kažeš…kada bismo samo više obratili pažnju na neke znake povezanosti…no, nemamo vremena ni to da primetimo :negative: Čekam nastavak…nekako, dajem šansu da će biti ok :good:

      Odgovor

  14. […] http://www.subotica.in.rs – Na trenutak je pomislio da je Bog….. CITAT: …..Pogrešila je – jer nije znala da će čovek  postati opasno biće. Opasno po […]

    Odgovor

  15. Moderni Vavilon « E x p e r i m e n t

    8. aprila 2010. at 06:49

    […] Idi na komentare Ivana u svom postu dotače temu Boga, Sanja je pre jedno par meseci,  pisala o Bogu i shvatanju vere i pritom me podsetila na jedan esej koji sam napisao još davne 1999. godine i objavio u knjizi […]

    Odgovor

  16. […] Na trenutak je pomislio da je Bog… Napisano: 22.Jan.2010. 000000 09:34:38 na blogu: http://www.subotica.in.rs […]

    Odgovor

Ostavite odgovor

Pogledajte i

Dan kada su Majorovi ostavili svoju prvu turšiju (i zimnicu uopšte)

...Obukla sam paradnu uniformu za nabavku na pijaci, možda će ga biti sramota da idem sa n…