Puž i ružin bokor

Ispričaću vam jednu priču, sad kako kome, nekome za laku noć, nekome za dobar dan, a nekome, opet, za dobro jutro. Neću je napisati, jer napisana je već davno, zapisao je jedan čiko koji se zvao Hans Kristijan Andersen. Ipak…možda baš i nije priča, više je bajka, u stvari, baš je bajka…ali nije ni važno kako se viče, važno je da se odazove  u srcima, najpre dečijim, a kada malo bolje razmislim…i odraslim.

PužićKaže čika Hans ovako nekako….da je bila jednom jedna ruža, koja je rasla na sredini neke livade, koja je opet bila okružena leskom, i gde su pasle ovce, šećkale se krave i sav ostali…običan svet. Ispod ruže bio je jedan puž…bilo ih je možda i više, ali je ovaj jedan uzet iz mase za primer. Doduše, to i nije bila jedna ruža…jer onda ne bi imalo smisla, procvetala bi, opustila latice i više je ne bi bilo. Bio je to ružin bokor, ceo celcat!
I tako…puž je nešto umislio kako je jako pametan, pa ga je pride i priroda obdarila raznim talentima, pa kako je on vredan i kako će zadiviti svet. U toj svojoj samozadovoljnoj pojavi, potcenjivao je ružin bokor, svaki put zavirivši iz svoje kućice, samo je pogledavši i komentarišući kako ništa novo nema, opet ista ruža…isti cvet, sve je po starom. Uporno se zatvarao u svojoj kućici sa namerom da zadivi svet, svojim mislima koje su vrednije od svih na svetu, svojom pameću koja nije za baciti, što nije bio slučaj sa pameću celog sveta, svojim ja…svojim egom. Svake je godine bila ista priča, bokor bi, jednostavno,svake godine samo isterao pupoljak, procvao…bacio latice, osušio  se, zatim malo odspavao pod snežnim pokrivačem, da bi u proleće, iznova, vrteo isti krug.
A puž….on je bio nešto posebno, i dalje je mislio, i dalje, kao i svake ranije godine, i dalje…čekao je da zadivi svet. Jednog je dana, nakon već mnogo mnogo dana, uveravao bokor da mu je vreme da napusti svet, jer je suv, omatoreo i proveo je život ni u šta, samo ponavljajući jedno te isto, iz dana u dan, iz godine u godinu (sad već koliko bokori ruža godina mogu da sklope….).

RužaMedjutim, bokor je bio neopterećen mišlju o svetu, živeo je za momenat, živeo je za sreću da ga neko pomiriše, pa čak i ubere, pokloni nekoj devojci, ili dobroj majci, stavi u vazu da ulepša dan i ispuni vazduh prijatnim mirisom. Živeo je opušteno i radovao se tome. Puž je pak, proveo život u čekanju svog momenta, u čekanju da napravi nešto veliko, uporno….odlažući življenje za neko kasnije vreme.
Na kraju, ako kraja ima, jer sve se vrti, sve u krug ide, sve je ovo bilo i ponovo će biti, da li je shvatio ili nije, ali…uveo je jednako kao i bokor, osušio se u svojoj kućici, sam, bez sveta, jer čekajući na svet koji za njega nije valjao i pripremajući sebe, previše valjanog, za taj isti svet….nije ni primetio da je izgubio vreme dato mu za život.
Sada, na tom istom mestu…neću reći da živi neki drugi bokor, ružin bokor, niti da je ispod zasigurno neki puž, mislilac puž, ali…ako i nisu tamo, sigurno će već biti….
Deca su ovu priču shvatila kao priču o ruži i pužu, jednostavno, naivno, živeći za to da je čuju, da se posle zavuku u svoje krevete i spavaju. Odrasli…pa možda su osetili neku poruku u ovoj, da se ispravim, bajci. Deci sam pokušala malo razjasniti je, ako nisam pogrešno shvatila šta je  čika Hans želeo da kaže, odrasli su se zapitali, umeju li živeti kao bokor ruže, opušteno i neopterećeno?

34 mišljenja na „Puž i ružin bokor“

  1. Dragi Lakumiću, moram ti priznati, i ti baš nisi uvek kao da se testo jako dobro krenulo
    Stevo, ne obraćaj pažnju, to je samo moja sestra, nema pojma o čemu govori

  2. Mislio ja da se uključim u ovo divanjenje kad počnem nešto da računam i izračunam kraj sledeće nedelje kada Vi idjete na veliku baru da se sunčate danju a uveče da se provodite i onda mi je sve jasno mislim Vaše raspoloženje i sad bilo tarabe il’ ne NA ČELU VAM PIŠE DA ĆETE NA MORE

  3. Hmmmm, ne brinem ja za Grandea…nego za svoj sluh, hmmm…zašto ja nisam čula to mangupsko insistiranje da ne idemo na more? Grande će već obnavljati gradivo dok nas nema

  4. Pa ‘ajde da bacimo u vazduh stodinarče i ako padne na jednu stranu ondak se ide na more a ako padne na drugu stranu tada se mora ići na more medjutim ako padne na treću stranu… pa šta da se radi na more se mora ići A Vaša je sreća da nema četvrte strane jer da ima morali bi ste na more da idete I ovako pri kraju… šta da se radi, žao mi je na more jednostavno morate da odete, a ja sada idem da popijem ‘ladno pivo dok se Vi budete snebivali jer morate na more da idete

  5. Ajd živili Grande, jedno ladno pivce i za nas, teško sada već podnosimo ove vrućine, sve se to mnogo lakše podnosi na moru, tamo…kraj bare, ne bi mi da ne moramo,…al ono, moramo, zbog dece samo,…nije da se nama velikima ide, nego onako, zdravo je, kažu…pa samo zato…ma šta lupam…jedva čekam!!!!!

  6. Ma šta tamo lupaš naravski da jedva čekaš, a tek „Mangup“ samo teško priznati al’ prašta se dva i po puta mislim do tamo i nazad, a ono ‘ladno popio i za Vas i tri puta za mene i za kraj mogu samo da Vas

  7. Uf, osetim ja da me nešto glavudža me moja boli….sad makar znam da mi udarilo pivo u glavu al nisi se ti zeznuo, pa popio trired za nas, a jednom za tebe?

  8. Kad se slavi godina cela ili mogućnost da se omiriše primorje, greške su moguće i da budem iskren nisam brojao ni za vas ni za mene a baš bilo lepo tol’ko dobro da je i ovaj smajli van sebe ili nije? he he he (malim slovima)

  9. Alo bre, Mrgude od lakumića! Pa mi vas računamo da se stiskamo zajedno, šta sad sliniš nam tu po blogu? Počni kupovat japanke i ostali dolog, skidajte decu sa kaseta o moru, i planirajte kako ćete nas sustići!!!

  10. Samim tim što ne uplatiš već si u dobitku. Šta misliš da si ostavljala na stranu novac za Loto, u mesec dana 4 nedelje, dvanaest meseci puta četiri su toliko i toliko para Taman klincima da se kupi maska i peraja Dakle, ko je onda na dobitku

Ostavite odgovor