Dečurlijica i kompjuteri, dati ili nedati?

E…klinci…slušajte ovako, ukucaću vam šifru, ali ne smete da se posvadjate oko računara, jer ako,…onda…znate već, nema više računara za danas. Standardna rečenica, čim dobijem pitanje od dece da li mogu na računar. Doduše, nikako da im objasnim da se na računar baš i ne ide, može se eventualno uključiti i koristiti sa svim svojim prednostima i onim suprotnim. Sad je li suprotno odmah i mana ili ne, to je pitanje, koje, ne baš da nas muči, ali postavimo sebi, nama, vama….po koji put.
Da sad ne bih terala onu lokomotivu na paru, čija je destinacija „Bilonekadićgrad“…hajde da vidimo ovako, u današnjem, našem vremenu (jer i ovo je naše, a ne samo ono što je bilo kada smo bili mali) šta je to sa tim računarima i decom.
Ja pojma nemam je li to zdravo ili nije, da li je dobro ili nije, pa…nazirem odgovor, ali još nisam sigurna, da li ćemo dati deci da ga koriste, naravno da hoćemo, u ograničenim količinama.
Sad po logici stvari sledi pitanje, šta su to ograničene količine? Trebalo bi poći od nas samih, imamo li ih? Imamo, ali što se mene tiče, samo zato što sam stalno u nekom nadanju da će od sutra dan da traje barem 30h, da bih zadovoljila sve svoje želje za ispuniti i ovako ispunjen dan.  Deca i racunariTreba li im dozvoliti da mnogo bulje u taj ekran zvani monitor, i da lupaju nemilice po ceo dan po tastaturi? A šta ja sada radim, nego lupam po tastaturi, što na poslu, što kod kuće, a ne deluje mi da ću od toga sutra da se razbolim. Naprotiv, otkrivam neke momente o sebi, o drugima, o svetu, gradu, o stvarima koje ni ne znam da postoje. Šta je loše u tome? U tome – ništa. Šta je loše u igricama? Ništa, deca se ludo zabavljaju, treniraju malo prstiće, ruke, noge, pa kada se malo jače užive, treniraju i celo telo. Možda malo uključe i logiku, pa takmičarski duh, pa pomalo nauče engleski, a sve u svemu, osnove korišćenja računara, pa se onda nauče svadjati oko računara, prvo ko će igrati, pa onda ko neće igrati, pa ko će sa kime igrati, pa ko će prvi igrati. Pa onda, zahtevi mladjeg prema starijem, hajde predji mi ovo, predji mi ono, pa se stariji prihvati posla prilično ozbiljno shvativši svoju obavezu, pa se onda mladji buni, jer on nije igrao, pa im ponestane smajlija kojima plaćaju svakih pola sata korišćenja (trenutno su smajliji na velikom raspustu, bojim se da ćemo morati prekinuti raspust za njih), pa onda dodje do varnica medju braćom, pa onda upada mama i rešava nastalu situaciju.
Šutni me dole rešava sve probleme!
Onda počinju suze u obilnim količinama da liju preko obraza, urotivši se do tada zavadjena braća protiv surove mame, koja im je oduzela zabavu…i tako u krug.
Da li je dobro, dakle, dozvoliti deci da se zabavljaju sa računarom? Mislim da jeste, i dalje, u ograničenim količinama, da ponovim. Jeste istina da su se deca u Bilonekadićgradu drugačije igrala, jeste da im je verovatno detinjstvo bilo ispunjenije blatom i peskom, veranjem po voćkama u tudjim voćnjacima, igranjem na ulici, igračkama od kukurozovine i krpenjačama od starih čarapa…..Svako vreme ima svoju draž.
Nekako mislim, drugačija su vremena došla. Ljudi će reći…ni današnja deca nisu kao što su nekada bila. Pa, možda i nisu, ali nisu se ona sama načinila ovakvima kakva jesu, njihov život, njihov način odrastanja, njihovo razmišljanje i nerazmišljanje načinili su današnji uslovi u kojima žive, uslovi koje smo im mi, a i neke ranije generacije obezbedili. Takodje, rekli bi u narodu „iskali ste, na te“ što bi značilo – tražili ste, dobili ste.
Sada su naša deca naprednija u tehnici od nekadašnje dece, sada naša deca zaostaju za drugom decom ako nemaju računar u svojoj sobi. Uskoro će i moj sin saznati za fejsbuk i ostale socijalne mreže, lepo po Vuku kazano…uskoro će poželeti i on da otvori sebi nalog na istom tom FB-u…da li ću mu dati? E… to ćemo još razmisliti. To već zadire u malo ozbiljniju problematiku, povezanu sa internetom i kako se od njega zaštititi? Kako iskoristiti sve dobrobiti koje donosi, (jer premalo je reći da se mnogo toga odatle može naučiti),  a pri tome zaštititi dete?
Znači, da nam to vreme, vreme druženja preko četa,  pre vremena ne bi stiglo, Mangup se potrudio da zezne tog Interneta i da mu ograniči druženje sa decom. Stavio je programče koje bi trebalo da pripomogne u tom poduhvatu. Za sada deluje sasvim ok, čim ukucaju nešto sumnjivog sadržaja ili što bi vodilo četovanju ili slično, deca dobijaju poruku tipa „Deco, ta je strana zabranjena za vas“. Tog li zbuna kada ugledaju taj tekst! Ali, radi radnju.
Postigli smo to, da mogu da se igraju, mogu da posećuju internet, da pronalaze nove šeme za origami, da boje bojanke na netu, da igraju male i jednostavne igrice, takodje, na netu.
Ne znam, ja bih ipak glasala za računar, jer sada, danas, svima nam je potreban, sad, ne bih koristila tako velike reči kao neophodan, ali istina je da je sa njim lakše i jednostavnije. Ja eto…ni Mangupa ne bih upoznala da mi ne bi interneta.

Zaštitite vaše dete dok krstari internetom – OpenDNS

OpenDNS

Često se postavlja pitanje kako da zaštitite svoje dete od nepoželjnih sadržaja, kojih je sve više i više, na internetu. Spominju se razni popup blokeri, proksi serveri, antivirusi itd.Nedavno sam imao potrebe da rešim i ograničim mirno krstarenje netom. Podelio bi svoje iskustvo i rešenje sa Vama. Nadam se da ću nekome da skratim muke.

Računari na internetu se prepoznaju preko ip adresa i komuniciraju (pozivaju se preko njih). Računar sam ne zna na kom računaru se nalazi prezentacija blog.subotica.in.rs. Kako onda on zna da otvori potrebnu stranicu? Jednostavno koristeći DNS. DNS je izrađen servis koji prebacuje ime tipa blog.subotica.in.rs u ip adresu koja je njemu jasna 79.136.113.195 . Ako zatražimo nesto što ne postoji DNS će dati odgovor da ne postoji prezentacija sa tim imenom.  Nekim ljudima je to dalo ideju da naprave DNS server na kojem će omogoćiti filtriranje sadržaja kao uslugu za mirno i sigurno surfovanje. Tom projektu su dali ime OpenDNS !

Šta je OpenDNS i kako on može da filtrira kojim sajtovima možemo da krstarimo a kojima ne?

OpenDNS je besplatan DNS server koji može svako da koristi. Osim što nudi filtrirani odgovor DNS servera prema korisniku on ujedno u većini slučajeva radi brže od DNS servera lokalnih provajdera (ima smisla samo kod brzih internet konekcija). Sadrži bazu sajtova koji su nepoželjni i podeljini u kategorije. Za svaki nepoželjni sajt koji želite da otvorite a podesili ste da koristite OpenDNS dobit će te poruku da je blokiran pristup stranici.  Na ovaj način smo ograničili pristup internetu ali još uvek nemamo kontrolu nad DNS-om ako ipak neku stranicu želimo da propustimo. Ima rešenje i za to.

Poruka o blokiranom sajtu (može da se menja)

siteblockedmessage

Besplatan nalog na OpenDNS-u

Servis nudi besplatan nalog sa kojim možete da dozvolite/zabranite pristup stranicama bilo kategorizovanim ili pojedinačnim, da dodate novu stranicu u neku kategoriju. Da upravljate potpuno računarom i internetom na istom koji koristi taj servis.Postoje nekoliko nivoa zaštite koje Vam nisu dostupne bez besplatnog naloga.

Administracija naloga

dashboard

Mogući nivoi zaštite

basicfiltering

Lična filtracija po kategorijama i lista svih kategorija

customize

22

Blokiranje/odblokiranje određenog sajta i posebnog dela na njemu

blockindividualdomain

blockmyspace

Statistika posećenih/blokiranih stranica

statsandlogs

OpenDNS vaš nalog vezuje za ip adresu koju posedujete dok ste na internetu , ako je ona dinamička postoji aplikacija za Windows (verujem i za linux , nisam gledao) koja vrši update vaše ip adrese u njihovu bazu tako da ste 99% zaštićeni onako kako Vi konfigurišete Vaš nalog. Za podešavanje računara , rutera i mreže da radi sa OpenDNS pročitajte na njihovom sajtu upustvo.

Sajt: http://www.opendns.com