Poklonodonosioci

„Mama, znaš da neka deca kažu da nema Deda Mraza, nego da to mame i tate kupuju poklone“ – kaže meni Deki. Odmah se setim Borisa u otprilike istom uzrastu…drugi razred osnovne škole, kada je plačući došao kući jer su ga deca ubedjivala u istu priču.

„Deki…dete…vidi, naravno da njima mame i tate pakuju poklone! Oni ne veruju, pa im zato Deda Mraz i ne dolazi, te roditelji moraju obaviti taj posao za njega. Ko veruje i dok god veruje, njemu će on doći i doneti poklone!“ Šta drugo da mu kažem, nego istinu pravu! Moja sestra i dalje veruje a da lepo kažem, u najboljim godinama je!

Boki se, takodje, još uvek pali i žari. Možda nešto naslućuje ali mudro ćuti i bira da veruje. Neki dan…piše mladji pismo: „Deda Mraze, molim te da jedeš za stolom a ne da mrviš okolo!“ Mi…patos! Odakle mu sad to? I onda se setimo…svake godine, krenemo na Badnje veče kod mojih roditelja, po pravilu, ja nešto zaboravim, pa se onda kao vraćam po to…a usput trpam poklone pod jelku. Pošto deca u zadnje vreme insistiraju da se čiki u crvenom ostave kolačići i mleko (televizija čuda čini), mi uredno to i uradimo. Onda mama, ja, jel…nakon obavljenog pakovanja, pije mleko i gricne koji komadić keksa. Da to bude što uverljivije, razbacam malo mrvica po kući i onda kada se vratimo, rondzam na Dedonju kao je mrvio na sve strane! Kada je bio Mikulaš (06.12.) a on stiže kroz prozor i tura poklone u čizme, ja slučajno razbila šoljicu, pa sam za to okrivila njega, da nije gledao gde staje. Pa onda zečevi koji ne paze gde rasipaju travu…ma ako ne prestanu da veruju, počeće da se ljute na sve poklononosioce!

Da se vratim na Dekija, pismo i mrvice. Baš nam je to bilo simpatično. Zašto onda oduzeti deci to zadovoljstvo i radost, pa čak i ako znaju da je sve samo priča? Mi ćemo i dalje da teramo po njoj. Nego, imamo sad frku oko poklona i kako ove godine usložiti priču da se sve kockice potrefe. Naime, kod nas u kući je poklone donosila Bogica. A deca, sa druge strane čekaju i Deda Mraza…a mnogo je za sve i u svačije ime kupovati i pakovati. Pa kako to uokviriti u dobru i verodostojnu priču? Plus…kod mene u firmi će ići na proslavu gde će dobiti slatkiše i novce. A mi smo smislili da te novce dodamo na nešto naših i kupimo jedan veći poklon. Gde su tu Bogica, jelka, misteriozni Deda Mraz koji gricka kolačiće, vilenjaci i božić?

Biće to ovako nekako: Deda Mraz koji dolazi u firmu je pomoćnik, pošto onaj pravi ne stigne sve da obavi. Bogica je ta koja u saradnji sa pravim posmatra dešavanja i donosi odluke za koga ima a za koga nema (a uvek ima za sve) poklona. Ovaj pomoćni će im pokloniti novce i pokušati ih naučiti da štede da bi imali ono što žele. Onda ćemo im mi savetovati da oni to stave na neko tajno mesto koje samo oni, mi i Deda Mraz znamo, da mu pomognu da sakupi dovoljno za njihov poklon. I onda, kada sa Bogicom saberu sve i oduzmu, pravi Deda Mraz kreće sa sve irvasima i sankama da za jedno veče obavi sve svoje preostale dužnosti a u ime svoje i Bogicino. Naravno, trudiće se ove godine da jede iznad tanjira i da ne mrvi okolo. I na žalost, poneće novce sa sobom jer nije imao dovoljno bez njihove pomoći (a mi ćemo mu pre toga pozajmiti tako da oni ne znaju, kako bi imao dovoljno).

Prvi korak priče  – nabavka poklona, je obavljen. Drugi je da mangup prodje carinu sa istim – Borisa koji je kod kuće, i da ga uspe prošvercovati neprimećeno…Obaveštenje – i ova je operacija uspela,…brdo ćebadi za pranje i u njima poklon  su prošli…ostalo sledi…

Auffff, valjda Bogica od gore gleda i nas, pa će nam pokloniti uspeh ove zamisli…

Božić kuca na naša vrata

Dragi naši…nije da sam baš vešta u sastavljanju prelepih božićnih čestitki, smišljanju lepih stihova, maštovitih želja…ali mangup i ja smo želeli da vam kažemo par reči u duhu praznika koji nam kuca na vrata.

Najlepša i sveobuhvatnija želja je da vam se ostvari sve ono što vi želite…

Ako pri tome zaboravite da poželite sebi i svojima mnogo zdravlja (jer to nekako zaboravljamo dok ga imamo)…onda vam to želimo mi!

Ako ste zaljubljeni i zaboravite poželeti sebi mnogo ljubavi jer je već imate…onda vam mi želimo da tu ljubav sačuvate!

Ako su vam džepovi puni (ne zalazimo u detalje čime) pa zaboravite sebi poželeti takve iz kojih šuška kada se izvrnu, onda vam mi želimo da vam ni ruka ne stane u njih od para (mada savetujemo štednju u proverenim bankama)!

Ako imate dane ispunjene osmehom na licima, pa zaboravite sebi poželeti isti, onda vam želimo da ga što duže zadržite (no dobro, nekada treba opustiti malo, čisto zbog rada mišića lica)…

Ako imate divnu decu pa zaboravite poželeti da takva i ostanu, onda vam mi želimo mir i ljubav u porodici…

Ako ste sami i zaboravite sebi poželeti da se ne osećate usamljeni, onda vam mi želimo duhovni mir i ljubav na pomolu…

Ako mislite da želeti i sanjati nema smisla, jer se želje ne ispunjavaju…onda vam želimo da verujete i da želite, jer samo tako postoji šansa da sreća pokuca na vaša vrata….

KUC, KUC, KUC….to smo mi, mangup i Kokica sa sve malim dečacima, pustite nas da udjemo u vaša srca i poželimo vam sve što ste vi zaboravili poželeti sebi samima.

Svima koji danas proslavljaju Badnje veče, želimo prijatnu večeru i sreću u okrilju porodice, lepe Božićne praznike, mnogo ljubavi i mnogo osmeha…