Na žalost…u potpunosti sam zapustila svoj svet. Ne navraćam na ovu stranu, ne pišem, ne delim svoje osećaje, dešavanja, uzbudjenja, razočarenja….

Eto danas…možda ipak…poželeh ostaviti traga ovom osećaju koji me izjeda.

Hvala dragom Bogu…svim smo dobro, svi smo zdravi, imamo jedni druge i to je najvažnije.

Ali ljudi…oh bože…ljudi…kako li smo samo teški u odnosima jedni sa drugima. Pri tome ne mislim da ja uvek činim sve ispravno i baš kako treba.

Ne. Ne činim. Grešim. Mnogo grešim. Pogrešim – izvinem se. Od srca se izvinem. A baš i ne bih morala…retko se kada meni neko izvine. Ali i onda…šta vredi izvini ako nije od srca.

Vrednovanje ljudi…po čemu cenimo nekoga kao prijatelja, nekoga kao roditelja, nekoga kao radnika?

Da vam kažem iskreno – nikada nisam volela ljude koji se samo smeškaju i sa svima su ok. Ne verujem im. Nikako im ne verujem. Malo je ljudi koji su iskreno dobri prema svima i koji uvek mogu da budu iskreno nasmešeni. Jednostavno – to ne ide…

prev Different Funny Smiles

Volim ljude sa kojima se mogu posvadjati i posle terati dalje. Reći što mislim i čuti šta taj neko misli. Da se razumemo – neću to prihvatiti mirne duše, biće tu rasprave, borbe, teranja pravde….ali konačno, ljudi smo od krvi i mesa, svi imamo neke svoje stavove za koje se borimo.

Borba za istinu i teranje pravde prati me od malena. Ne baš korisna pratnja. Dobro bi je se bilo „otresti“. Tako činim sebi život mnogo težim. Zašto?

Zato što se nisam naučila folirati. To je moja buduća misija. Naučiti se „keziti”, a iza ledja opanjkavati. E to je posao. Tako se dobro prolazi u životu.

Pri tome, treba naučiti družiti se u životu sa pravim ljudima. E – tek to je posao!

Nije bitno šta dobro činite, bitno je ono loše što učinite. Jer znate…dobro se ne ceni, a loše se beleži….pa čak i ako je to loše imalo svoju opravdanu podlogu…

I tako…..nebitno su ove moje pisanije…ali korisne…za dušu i telo 😉 Mali izduvni ventil….

Učitaj još tekstova
Učitaj više od Kokica
Učitaj više u Razmišljanka

2 komentara

  1. dudaelixir

    15. novembra 2014. at 11:55

    Sanjočka, mnogo si mi nedostajala, da znaš! A ja sam se jako dobro uverila u ono „dobro se ne ceni“, no ne sekiram se, jer, moja je savest čista. A one, najrodjenije, koji su zanemarili moju decu, već će stići zaslužena kazna.
    Ljubim te, puno pozdrava dečici i velikom D! 😀

    Odgovor

    • Kokica

      21. novembra 2014. at 09:28

      Draga Duduška, nedostajem i sama sebi 🙂 Ali…ti to razumeš sa svim svojim obavezama i jurnjavama 🙂 PUno bubikam i ja tebe 🙂

      Odgovor

Ostavite odgovor

Pogledajte i

Dan kada su Majorovi ostavili svoju prvu turšiju (i zimnicu uopšte)

...Obukla sam paradnu uniformu za nabavku na pijaci, možda će ga biti sramota da idem sa n…