Korak u Kokicin svet

Isčekujući neprestano nešto o čemu bih pisala, primetila sam da u stvari – ništa ne pišem. Pa zar se ništa ne dešava? OOOda…dešava se. No, razmišljala sam nešto. Mora li se moj blogovski svet svesti na priče iz života? Toliko sam emocija ostavila u svojim pisanjima, što ne žalim, naravno…ali, ima tu toliko intimnih momenata, naročito vezano za moju decu, koje jednostavno – ne želim da iko da sebi za pravo da preispituje. Pod broj jedan – uvek će biti neka mama koja sve radi najbolje i baš kako treba. Pod dva – ja nisam od tih mama i spremna sam to da priznam. Pod tri – ako ipak objavim nešto tako lično, logično je da ljudi čitaju i imaju svoj stav.

Dakle – šta mi je činiti? Ništa, baš ništa, nastaviti tamo gde sam stala ali želim da uobličim ovo, moje, naše mesto u svetu u nešto što nisu samo priče, jer to nije ono što sam ja. Jeste…ali još mnogo toga jesam ja i zašto ne bih i to podelila sa svim dobronamernim “svratiocima” (znam da reč ne postoji…ali šta me briga…) na ove stranice  jedne kokoške kojoj se tepa? Čekajući “pravi” tekst, koji nikako ne dolazi, shvatih – pa zar mora biti samo tekst? U to ime … živeo update WordPress – a, iskoristiću punim plućima sve novine koje sa sobom nosi… foto post, video post, link post, … i sve po redu. Pa… da krenem, upravo napravih prvi Korak u Kokicin svet.