Početak Razmišljanka Onako usput…

Onako usput…

5 min čitanja
12
0
0

Da se razumemo – ne umem ispeći pilence od kilo i po i rasporediti ga na tri dana ručanja za četvoročlanu porodicu i da još svi kažu kako su se baš fino najeli. Ne umem, pa da ga naopačke okrenem. Ne umem ni ugrejati stan od 50m2 u najveću zimu za osam hiljadarki, dok nekima to polazi od ruke na 150m2. Eto, ni to ne umem. Ne umem ni svaki dan usisati, niti sam alergična na prašinu u kući. Ne umem i nisam.

Takodje, da se razumemo – ne umem ni pratiti mesečne troškove u kući, pa na kraju meseca napraviti uvid u pravilno i nepravilno potrošeno. Ne umem a neću vam ni reći da su mi troškovi svakodnevni posao u firmi, neću, baš neću!

Opet, neću vam ni to reći da ne umem da ispratim baš sve što se dešava u školi i ne znam u ponoć kada me probudite do koje su lekcije deca stigla u školi niti koji su zadatak dobili za domaći. Ne znam, eto…pa nek me streljaju zbog toga, ne znam, ne mogu i ne umem!

Ne umem se svako jutro našminkati, skockati, posvetiti pažnju svakoj dlaci na glavi. Ne umem nositi veštake na noktima niti umem biti izmanikirana. Ne umem biti dama, ma…ne umem biti žensko!

Umem al’ nemam vremena da još bolje umem razgovarati sa decom, gledati sa njima filmove, družiti se, čitati, heklati, blogovati, fotografisati, kuvati, peći kolače…

Umem rondzati i imam vremena za to! To može, onako usput. A sad ću da rondzam! Mislim…koji je klinac uopšte bio onoj lujki da se bori za prava žena? Hoću da budem domaćica i pri tome ne smatram da bih bila zatucana, masne kose, nenašminkana i u kecelji! Od toga sam već i ovako pola a kao…ravnopravna sam.

Kosu me mrzi oprati, jer dok to dodje na red, frka mi je, čini mi se, zaspaću u tuš kabini, pa ću još i štetu napraviti. Nenašminkana sam – jer nisam sigurna ujutro ni oči gde su mi, a ne maskara pa da je turim.

Ne mogu i ne umem da se pretvaram da mi sve ide od ruke i da sve stignem. Skidam kapu onima koji to mogu. Meni samo nedostaje skoro pa ceo dan koji poklonim firmi, a meni firma platu za uzvrat…tako to ide. Da naglasim – hvala dragom bogu što imam kome da ga poklonim! No, kamo lepe sreće da se svet ipak ne vrti oko novca i da mogu taj svoj dan da poklonim svojoj porodici i sebi samoj.

Hoću da stignem da živim! Hoću da stignem da budem sa decom. Hoću da stignem da budem sa mangupom. Hoću da stignem da se družim sa ljudima. Hoću da stvaram, da čitam, da pišem…Hoću sebe, neću ovu meni nepoznatu osobu providnih simptoma nepoznatog porekla!

  • Iza rešetaka kratkog dana

    Preturam po svojim mislima...ko zna koji put...Život je trka. Trka za neuhvatljivim vremen…
  • ’ajmo sve ispočetka…

    Dakle...da unesemo početno stanje u ovu novu nam, 2010. godinu. Prvo bi trebali staviti ta…
  • Dok ludilo razmišljanja ne prodje…

    Jurnjava i brzi život vode me u zaborav. Ne stignem ni upamtiti ono čega želim da se sećam…
Učitaj još tekstova
Učitaj više od Kokica
Učitaj više u Razmišljanka

12 komentara

  1. ib

    2. decembra 2010. at 16:17

    sta reci… jbg-a

    Odgovor

  2. Charolija

    2. decembra 2010. at 16:37

    I ako ne možeš da postigneš sve što želiš, savršena si takva kakva jesi. :good:

    Odgovor

  3. malabreskva

    2. decembra 2010. at 21:35

    Potpuno razumem. Sto puta sam rekla da se divim ženama koje su po ceo dan na poslu i još sve drugo stignu da urade i da odgajaju decu… Decu često podižu bake i deke ili ulica, jer roditelji teško da mogu da lete na sve strane. Ali ne trudi se da budeš savršena.
    Ako nisi ženstvena – budi kakva jesi.
    Ako si umorna -odmori.
    Tvoja deca su srećom već velika pa možeš i njih da „uposliš“.

    Odgovor

  4. lakumic

    3. decembra 2010. at 10:49

    U svemu se slažem sa tobom seka, a najviše pljuvam na onu što se izbori za ta naša ženska famozna „prava“. Ej, a sličica – ko da sebe gledam (samo naravski bez štiklu i suknju)

    Odgovor

  5. stevo

    3. decembra 2010. at 11:27

    Auuuu bre, Kokice! Ja mislio da ti sve znaš i umeš i… tako dalje, i tako dalje :kul: I sad ti bi da budeš ono što si opisala u poslednjem pasusu što je sasvim :good: mislim da će sve da se slegne na svoje mesto u sledećih sto godina, ali treba izdržati tih sto godina :wacko: u svakom slučaju, držim fige :yahoo: da žene uspeju, premda sumnjam da će tako biti, budući i žene su ljudska bića :yes: :yes: a zna se da čovek ne može sve :whistle: Dakle, polako, polako, jer nikad se ne zna :med: Sanjice draga, dobar tekst :bravo: :bravo: :bravo: Šaljem ti lepe :pozz: :pozz: :pozz:

    Odgovor

  6. SanjaKokica

    3. decembra 2010. at 12:44

    Ivane, mislim, šta reći – to bi bilo otprilike baš to…jbg, nema tu šta, to nam je što nam je :wacko:

    Charobna, kad ne mož’ bolje, savršeno je ovako…a da mož’ bolje, savršeno bi bilo baš onako :yahoo: :kul:

    Breskvice…uf, nije da ne mogu da ih uposlim, no dok dočekam njih, sve sam već sama šesnaest puta uradila :yahoo: :doh: …što zvuči kao da sam prava rospija koja „može to i sama“ :frka: :frka: Trebala bih te poslušati, no, ne ide mi čak ni to od ruke

    Lakumićka bre, sestro mi mila em draga…aj’ što potpisuješ, no za maskaru nemoj da kakaš, bre…nadješ i oči i nju svako jutro…ne sećam ti se ni očiju bez nje :whistle: a i glavu si namestila prstom u struju :yahoo: (odličan je brez šiški) :yes: A o nokti, neću ni da pričuvam sos tobom…ono je za primer svim veštacima ovoga sveta, al’ tebi tvoji ne letidu na sve strane, već čvrsto stoje prirodnjaka :good:

    Stevo, ako ti kažeš da će da prodje za stotku, ja ću vala da doživim ondak tu stotu i posle nje, još toliko…vidimo se u dalekoj budućnosti :pozz: :pozz: :pozz: I da…hvala za pohvale :kafa:

    Odgovor

  7. Dudaelixir

    5. decembra 2010. at 21:00

    Nije ti lako, kao i većini žena, pogotovo što su ti deca još u osnovnoj školi. No, videćeš, kada krenu u više škole, patićeš za ovim vremenima! :wacko: I meni fali vremena i poret toga što nemam sitnu decu. Okupirana sam raznim poslovima, mada, ne znam šta bih da nije toga. Sve u svemu, završavam oko petnaest do 8 SVE, skuvam kafu i čekam omiljenu seriju. I tu je tačka na radni dan. I tako svaki dan! Eto, ako ti je za utehu!
    Sanjočka, žalićeš jednog dana što se nisi bar malo šminkala da se dopadneš sebi. Probaj par dana, jer, kada uvešbaš, neće ti trebati više od pet, šest minuta. I za manikir i pedikir, najviše sat vremena. Merila ja vreme, veruj mi na reč. I to radim svake druge nedelje. Eto, sve je stvar dobre organizacije. No, nisam ja ni blizu savršenstva, nego ti samo navodim svoje primere! Ajd, srećno!

    Odgovor

  8. SanjaKokica

    9. decembra 2010. at 08:21

    Auf Dudo i na ovo sam ti odgovorila pa se izgubio komentar :negative: Poenta je otprilike kod narukvice odgovorena…Nisam ti ja ženo dama i to je to. Time ne mislim da sam manje žensko, naročito ako nemam veštake bez čega malo koja cura danas šeta. To sam što sam i takva ću i ostati :yahoo: Kada mi baš dodje, ja se našminkam ali mi retko dodje :med: :whistle:

    Odgovor

  9. veshtichanstvena

    16. decembra 2010. at 10:59

    Sve si u pravu Kokice ))))))))))))))))))))
    Dole feminizam, živela Ženstvenost )))))))))))))))))) :yahoo:

    Odgovor

  10. SanjaKokica

    16. decembra 2010. at 19:47

    Veco…živela, ko je ima :yahoo: :med: :unsure: :kul:

    Odgovor

  11. Danijela

    28. decembra 2010. at 01:29

    Razumem te…bila sam u sličnom sosu, krčkala sam se, ali sam iskočila iz kotla na vreme :kul: Od srca i tebi želim da se steknu uslovi da postaneš „dokona domaćica “ :heart:

    Odgovor

  12. SanjaKokica

    5. januara 2011. at 08:43

    Eh Danijelče, ja ću se radovati na kraju krajeva da se nastavim krčkati u ovom kotlu. Uslova za iskakanje nešto kanda ne vidim :wacko: tako da, što se pre naviknem na temperaturu, tim bolje za mene :kul: :good: Tebi mogu samo malo da zaviduckam na tom skoku :good:

    Odgovor

Ostavite odgovor

Pogledajte i

Dan kada su Majorovi ostavili svoju prvu turšiju (i zimnicu uopšte)

...Obukla sam paradnu uniformu za nabavku na pijaci, možda će ga biti sramota da idem sa n…