Kraljevo. Nisam nikada bila tamo. Ne poznajem nikoga u tom gradu. Nisam sigurna ni kako izgleda. Eto…život me nije naveo na tu stranu. No, znam da je našoj Charoliji dom upravo tamo. Ne kuća, ne stan…nego baš to…dom. Znam i to, da u tom istom Kraljevu živi još mnogo čarobnih ljudi, čarobne dečice. Na žalost, svi znamo i to, da su mnogi od njih ostali u tuzi, strahu…sa pogledom u nebo umesto u plafon svoje sobe.

Ne, ne znam kako je to. Ne znam kako je osetiti kako tlo podrhtava pod tobom, ne znam kako je osetiti kako se svakoga časa sve u šta si ceo život ulagao, može srušiti doslovce pod tvojim nogama i zajedno sa sobom odneti čak i one sitne draži koje te sećaju na prošle dane…n.pr. fotografije bebe tek rodjene koje su joj trebale za dvadesetak godina izmamiti osmeh na lice, benkicu u kojoj je izneta iz bolnice da se seća od koliko je sićušnog bića narasla u pravo devojče…

Subotica. Moj rodni grad. Grad koji volim najviše na svetu. Palić. Mesto gde sam odrasla. Mesto gde srce zaigra kada prodjem tuda. Volim ih. Osećam ih kao svoje. Imaju svoje mane, kao i mi…ljudi, niko nije bez greške. Tu živimo, tu je naš dom, naše kuće, stanovi, prijatelji, porodica, poznanici, uspomene…

Nije nam se pomerilo tlo pod nogama. Nismo izgubili taj oslonac u životu. Nismo spavali u strahu. Nismo gledali u nebo. Naša su deca imala plafon u svojoj sobi i nismo brinuli da li ćemo sutra ili ne, imati makar tu privilegiju da se radujemo da smo živi. Nismo šetali noćima na ulicama i nismo se bojali hoće li nas zemlja progutati.

Radujmo se tome u ovoj velikoj nevolji! Radujmo se da nama ne treba pomoć! Radujmo se da smo mi ti koji možemo pomoći. Vremena jesu teška. Istina je, veoma često jedva krpimo kraj sa krajem. Ali ga krpimo. Kako bismo ga krpili da sve moramo krenuti od nule, kako bismo se mi osećali da gledamo u ruševine svoga doma, znajući…da to više nikada neće biti mesto gde ćemo živeti?

Pomozimo! Nikada ne znamo da baš nama sutra ta ista pomoć od nekih drugih dobrih ljudi neće biti potrebna! I nikada ne znamo da li možda ipak „neko to od gore vidi sve“!!!

Odreknite se dela svog zadovoljstva radi pomoći koja mnogo znači!!!


Pošaljite SMS na 1003, vrednost SMS – a je 50 dinara

Dinarski račun

Devizni račun

  • Na obalama kruševačkog mora…

    Hvala vam na odmoru, hvala vam na danima sa vama...hvala vam na svemu,...ali i onda, zašto…
  • Život u zgradi – deo drugi

    Upržilo sunce jedan dan…(upržilo je više dana…doduše, pa sada odmara), 16.00h …
  • Idi muči muvu…

    Sve nešto hoće, neće, pa mi u grlu stane. Ne ide, pa ne ide. Htedoh napisati…a sve š…
Učitaj još tekstova
Učitaj više od Kokica
Učitaj više u Ovo je Srbija

10 komentara

  1. ib

    14. novembra 2010. at 00:58

    drago mi je da si ovakav tekst napisala i pokazuje da postoje ljudi kao ti koji zive daleko a u mislima su sa onima kojima je i lepa rec potrebna.
    Okolni gradovi salju ljude na ispomoc kraljevu, lepo je to, ali je zalosno i to sto mnoge stambene jedinice vise nisu niti ce ikad biti za stanovanje.
    Bio sam danas do kraljeva i zalosno. Za 30 sec. mnogi su izgubili svoje domove. :((

    Odgovor

  2. Charolija

    14. novembra 2010. at 01:29

    Hvala ti neizmerno. Ja samo mogu da plačem, duša me boli, a kada pročitam ovako nešto budem ponosna na ljude koje poznajem makar i ovako kao tebe, jer znam da dobri ljudi postoje, u ovakvim trenucima i svaka lepa reč mnogo znači.

    Odgovor

  3. […] This post was mentioned on Twitter by Sanja Glamocanin, Blogovnik.Com. Blogovnik.Com said: http://www.blogovnik.com http://www.subotica.in.rs: Molim vas, pomozimo Kraljevu: pročitaj više http://bit.ly/a3ZGSq […]

    Odgovor

  4. Verkić

    14. novembra 2010. at 03:01

    Strašno je to što se desilo. Na žalost mi ne možemo uticati na prirodu, ali zato možemo i moramo pronaći način kako bismo pomigli i olakšali ljudima kojima je u ovom momentu potrebna pomoć.
    Neki dan sam bila prisutna kad je jedan stariji čovek došao i zatražio od nas da mu pomognemo da ode do Kraljeva, jer on želi komplet struju uraditi za bar tri kuće.
    – Ne mogu više, ali to mogu, rekao je!

    Odgovor

  5. SanjaKokica

    14. novembra 2010. at 17:04

    Ivane, Charobna, Verkić…nema se tu šta mnogo pričati, to sam i kod Charobne rekla, samo da se nadamo da se neće ponavljati…nikada ne znamo ko je sledeći na redu i dok možemo jedni drugima da na bilo koji način pomognemo, dobro je!

    Odgovor

  6. Dudaelixir

    18. novembra 2010. at 22:08

    Naravno, pomažemo, jer, nikada ne znamo šta će nas snaći, možda već sutra! Uh, ne daj bože nikome!

    PS: Dodelila sam ti nagradu kod mene na blogu pa te molim da je preuzmeš! :rose:

    Odgovor

  7. SanjaKokica

    18. novembra 2010. at 23:38

    Barem nešto malo doprinosa od sebe da damo…kada bi svi dali malo, sakupilo bi se puno!

    Nego, kakvu bre nagradu da preuzimam? Jel greb-greb? :namig: :yahoo:

    Odgovor

  8. eva loncarevic

    11. decembra 2010. at 14:51

    naravno pomoc vam je dobrodosla racunaj te na nas :heart:

    Odgovor

  9. SanjaKokica

    14. decembra 2010. at 13:45

    Eva, hvala u ime onih koji je dobiju :good:

    Odgovor

  10. Dejan

    31. decembra 2010. at 17:59

    Potrebna pomoć za saniranje kuće oštećene u zemljotresu u Kraljevu. Više informacija možete videti na: http://www.kraljevo.22web.net

    Pozdrav,
    Dejan

    Odgovor

Ostavite odgovor

Pogledajte i

Dan kada su Majorovi ostavili svoju prvu turšiju (i zimnicu uopšte)

...Obukla sam paradnu uniformu za nabavku na pijaci, možda će ga biti sramota da idem sa n…