Eto, zato. Ili hoćete dužu varijantu? Onda evo, sedite da vam ispričam priču…

Bila jednom jedna teta. No, ona još u suštini i nije bila neka teta, bila je mlada žena, zbunjena, pomalo uplašena. Uplašena…od života kakav nije planirala.

No, uspemo li svi mi odživeti život onako kako ga osmislimo?

Ta je teta, tako zbunjena, odlučila da najzad krene putem troje, više ne četvoro. Četvoro je davno prestalo biti četvoro, a sve više petoro. Kažu ljudi…od viška glava ne boli, no srce ipak da. I…taj put u troje, sa dva mala dečaka, bio je mnogo lepši. No, ona nije imala sa kime to da podeli. Nije imala uveče, kada dečaci zaspu, krilo u koje bi se zavukla i ugrejala. Nije imala sa kime da podeli sve lepo i sve ružno što bi joj se toga dana desilo.

Otkrila je druženje preko ekrana. Zašto? Ima li šta loše u tome? Upoznala je neke ljude, drage ljude, koji su joj svojim rečima pomogli da prebrodi strah. Pomogli su joj da vrati veru u sebe koju nikada nije ni imala. Pomogli su joj, da otkrije sebe i ono lepo koje do tada nije ni znala da ima.

Jedne joj je večeri jedan Dejan poslao poruku. Sa smeškom. Taj je Dejan bio dečko iz njenog grada. Taj je Dejan imao zamalo pa tri godine manje od nje. Taj je Dejan bio mladić, slobodan…Razgovarali su…skoro svake večeri po malo, ponekada…po malo više.

Dopalo joj se sa koliko ljubavi priča o svom nećaku. Dopao joj se čitav njihov razgovor. Nije bilo ružnih i provokativnih reči, nije bilo nikakvih poziva na kratka druženja. Samo razgovor. Veoma često, tema su bili i računari i neki njeni planovi da nabavi lap top. Pa planovi kako će on njoj da instalira sve što je potrebno. Pa planovi kako bi mogli da se upoznaju i druže.

Ona je planirala selidbu u već kupljen stan. On još nije ni planirao. Ona se još uvek selila i nakon tri meseca…on se već preselio u stan koji je u medjuvremenu našao.

Počele su šale na račun godina. Ona mu je uporno terala kako je matora za njega a on se uporno šalio sa njom i njenim iskustvom. I tako je ona njemu rekla da je ona kokošketina matora za njega a on je njoj rekao da nije, da je kokica. I tako je to njoj, toj teti, postalo simpatično i prozvala ga je Kokanom.

Malo po malo, razmenili su oni i brojeve telefona i večiti dogovor kada ćemo se upoznati. Ona je uporno terala kako nije kafanski čovek i kako bi najradije volela da se upoznaju kraj jezera Palić. No, bila je zima, pa su se u tu priču ubacili i termos sa kafom i dugačke gaće koje mu je za tu priliku obećala nabaviti.

Prolazile su nedelje, ništa se nije izdešavalo, Kokica je uporno odlagala susret…imala je drhtavicu u stomaku i neverovatnu tremu. Ali zašto? I onako su planirali samo da se upoznaju i budu drugari, šta će on sa njom, pa još dva dečkića pride? Pala je prva čestitka za Novu godinu…sa 2007 – me, na 2008 – mu. Baš joj je prijala. Sedela je tih dana kraj jezera u toplom kutku sa pogledom na zaledjeni Palić, klizače koji ispijaju čajeve. Setila ga se i setila se dogovora koji nikako nisu zaživeli…No, ni dalje nisu…

Jednoga dana, ta je teta uredno išla kući sa posla…takodje je uredno stajala na semaforu i pazila da ne pregazi pešake i bicikliste. I…učinio joj se neki poznati lik na biciklu kako razgovara sa prijateljicom. Odmah je prepoznala Kokana u njemu. Prva prilika, zaustavila je auto i poslala mu poruku da pazi kako vozi bicikl i prelazi ulicu. Nasmejao se u poruci nazad i rekao „…to si bila ti…Kokice! Nisam bio siguran, no učinilo mi se, pošto si gledala u mene…“. I…tako smo se nekako i dogovorili da se ipak nadjemo.

Teta je odložila odlazak na trening (više nikada nije ni otišla), hrabro je otišla kod njega na kafu i odnela mu brdo WC papira u poklon za useljenje. Pobegla je da se ne susretne sa prijateljima sa posla koji su stizali nakon nje…I…usledio je drugi susret kod nje…zakazano gledanje filma…filma se teta baš i ne seća, no svega posle, seća se sa velikom srećom.

Teta se seća i toga…da su vrlo brzo odlučili da se ugnjezde u istom gnezdu, da ne kažem, kokošinjcu, da mogu jedno drugo čuvati, maziti i paziti…

Trebalo je samo malo vremena da teta Kokica prihvati da je Kokan pravi mangup, divan čovek, koji voli njenu decu, koji je polako i pažljivo, nenametljivo, ušao u njihov svet, njihov život. Trebalo je…i još uvek treba, mnogo vere, poverenja i ljubavi da shvati da neće pobeći od nje i da neće pobeći od obaveza. Treba još mnogo vremena da teta Kokica shvati kako na ovom svetu zaista postoje dobri ljudi, koji umeju da cene prave vrednosti, koji poštuju pojam porodice i koji u njoj uživaju.

Treba još mnogo vremena da Kokica prihvati kako je sretna i kako nema ni jedan valjan razlog za tugu koja je ponekada uhvati. Tugu, koja je odraz straha, skrivenog u njenom srcu…a izazvanog nekada davno od nekoga ko nije zaslužio ni delić njenog srca, samo zahvalnost na deci koju je poklonio njoj i jednom mangupu. Deci u kojoj uživaju, deci sa kojom se bore, deci za koju se bore.

Sada se Kokica samo boji da ne bude ona kokica koja puca od kukuruza kokičara, jer…ponekada, dodju joj i takvi dani i onda…tim danima, Kokica bezrazložno strahuje da će ostati bez svog Kokana…Inače, ostalim danima, ona je mala kokoška koja se nada da neće nikada odrasti u kvočku koja neumorno kljuca…

I tako ide ta priča…nadam se da može i onaj kraj da se ubaci: “I tako su oni živeli srećno…do kraja njihovih života!“.

Čiča – Miča…gotova je priča.

  • Pravi mangup Kokicinog Yuga hvali

    Kokicu su izveli kao primer, tačnije dokaz da je auto njeno vlasništvo, a mangupov cilj nj…
Učitaj još tekstova
Učitaj više od Kokica
Učitaj više u Razmišljanka

27 komentara

  1. zelena

    5. novembra 2010. at 21:44

    Kokosko, odusevila si me pricom, znam da je istina i zato mi, onako…znas…zenski.
    Bila si hrabra, dala si se i dobila.
    Svu srecu ovoga sveta vam zelim..mislim na svo cetvoro :yes:

    Odgovor

  2. zelena

    5. novembra 2010. at 21:45

    Ko jojo kaze kokosko :doh:

    Odgovor

  3. zelena

    5. novembra 2010. at 21:45

    Vid` k`o nogama napisano :frka:

    Odgovor

  4. SanjaKokica

    5. novembra 2010. at 22:11

    :yahoo: E zelenilo, baš ti hvala :yahoo: Da sam dobila, vala dobila sam. No mangup, jadan, da je dobio, vala, dobio je! Mislim…više nego što je mislio!!! :wacko: Jadan, samo on zna kako mu je :juuu: :juuu: :juuu: Ali sad, tako mu i treba kada naseda na kokošije priče :whistle:
    A to što čeprkaš nogicama,…ma nema veze, sve je dozvoljeno :namig: :whistle:

    Odgovor

  5. stevo

    6. novembra 2010. at 05:25

    Hol volt, hol nem volt… PATTOGATOTT KUKORICA :good: I živeli su még meg nem haltak :pozz:

    Odgovor

  6. lakumic

    6. novembra 2010. at 08:48

    E, baš si kokošketina! Ispred ovaki tekstova triba metnit natpis: „Pazi, razmaz šminke“ :suze: ili „Ne čitati na radnom mestu“… stvarno si kokoška al šta drugo kazat …? :good:

    Odgovor

  7. ib

    6. novembra 2010. at 10:45

    jednom si mi u nekom komentaru objasnila sta znaci nick, a evo sad i duza verzija. svidja mi se, moze filmic da se napravi od toga.

    Ne razmisljaj previse negativno – sto bi te ostavio. Pa ako nije do sada nece ni posle.

    A kraj price bi bio ovakav – vencanje pored jezera, samo par odabranih ljudi i iskrenih prijatelja, ko u filmovima. I ziveli su srecno do kraja zivota njih dvoje sa sestoro dece i sedamnaest unicica i praunucica u velikoj vili pored jezera.

    Odgovor

  8. Charolija

    6. novembra 2010. at 12:26

    Divna kokošja priča, živela ljubav, a i internet. :good: Ne znam je l’ smem da kažem, da navijam da Koka snese jedno malo jaje, pa da se izlegne još jedno pilence. :namig: :yahoo:

    Odgovor

  9. SanjaKokica

    6. novembra 2010. at 16:52

    Stevo…nadam se da će ono meg meg nem…potrajati :namig: :pozz:

    Odgovor

  10. SanjaKokica

    6. novembra 2010. at 16:53

    Lakumićko, kokoško mi moja starijo…jel sad kasno da ti dam te instrukcije? :whistle: :whistle: :whistle: :kul:

    Odgovor

  11. SanjaKokica

    6. novembra 2010. at 16:55

    Ivane, vidi…na početku komentara sam stvarno mislila da mi želiš sve najbolje…al bre, di ću sa šestoro dece? Ova koka nema snage baš na toliko jaja sedeti :yahoo: :med: No…još jedno ne bi bilo na odmet, čak…baš bi bilo lepo :crveni:

    Odgovor

  12. SanjaKokica

    6. novembra 2010. at 16:56

    Charobna, ma živelo sve to što si nabrojala! :kul: Pilence…pa smeš da kažeš…videćemo šta pevac kaže :whistle: :crveni:

    Odgovor

  13. stevo

    6. novembra 2010. at 17:37

    Ma, trajaće to do sudnjega dana :kul:

    Odgovor

  14. SanjaKokica

    6. novembra 2010. at 21:08

    Hehe, al i onda, nek taj sudnji ne bude skoro :yes: :good:

    Odgovor

  15. Dudaelixir

    7. novembra 2010. at 00:08

    Znala sam ovu priču, ali nije na odmet ponovo pročitati i podsetiti se. Srećom po nas sve, što postoji internet. Kako bi se inače povezali, upoznali, pa i zavoleli, živeli zajedno, sneli jajca i imali piliće?
    Eto, ako smem i ja da kažem i ja bih volela još jedno pilence u vašem srećnom domu!
    Živeli vi meni DOVEKA, i sve po redu!
    A zašto Kokan ćuti? Ko kanda se malko zbunio! :whistle:

    Odgovor

  16. ib

    7. novembra 2010. at 09:41

    hehehee, sto sta fali, dvoje vec imate. Jos cetvoro i bice taman. Kako gde ces. Pa vidi, vila na jezeru ima 8 spavacih soba, veliku dnevnu sobu, kuhinju i sve pratece prostorije i plus veliko dvoriste sa obalom jezera. :namig:

    Ajde cuti, od viska glava ne boli, znas kako kazu. :yahoo:

    Odgovor

  17. mangup

    7. novembra 2010. at 16:07

    mangup nije zbunjen 🙂 , al umalo da bude opijen http://www.kuvajmo-blogovski.com/2010/11/06/piletina-sa-kackavaljem-u-vinu/ . A posle ko zna 😉

    Odgovor

  18. SanjaKokica

    8. novembra 2010. at 08:01

    Dudulesku, znam da znaš pričicu, nego i za one koji ne, tek da ne misle da sam nastala od kukuruza kokičara :yahoo: :wacko: :kul:

    Ivane…ma da :namig: šta je to još četir’ komad za nas jake :whistle: :med:

    Mangupe, džabe, Kokica se opila pre tebe… :whistle:

    Odgovor

  19. malabreskva

    8. novembra 2010. at 19:52

    Znala sam za ovu priču, ali sad si podrobnije objasnila kako te je Mangup zaveo :heart:
    Kokice, uopšte nisi u fazonu – znaš li da je sad moderno da ženska bude starija bar pet godina od muža 🙂
    Imam dve drugarice, a jedna je starija osam godina i super im je :bravo:
    Mada… moguće je da si koristila taktiku… nije loša ideja 😉

    Odgovor

  20. SanjaKokica

    9. novembra 2010. at 08:13

    Breskvice, ispade da svi znaju priču, mora da sam smarala po blogovima sa objašnjenjima. No, ja sam je želela ovde, na našem mestu, kada posenilim, da se prisetim :heart: :med: Nisam od onih koji misle da su godine problem, bila je zezancija u pitanju, no 8,10 pa nadalje godina u onoj kasnijoj matoroći :wacko: mogu biti problem… :mail: U svakom slučaju, neka nam je svima sa srećom :namig: :yahoo:

    Odgovor

  21. malabreskva

    14. novembra 2010. at 21:18

    Kokice, ništa nije problem ako se dvoje „prepoznaju“…
    Pa i u toj matoroći nije to neki problem.
    Moj tata je od mame stariji 10 godina, pa su se opet super uklopili i u matoroći. Nije nikakva razlika ni kad je žena starija (dok zna da se našminka :yahoo: )

    Odgovor

  22. SanjaKokica

    14. novembra 2010. at 23:20

    Kako da ti kažem, Breskvice…nekome uspe – nekome ne. No, isto je i kada nije razlika u godinama… :good:

    Odgovor

  23. veshtichanstvena

    22. novembra 2010. at 12:21

    Izgleda da smo ja nisam znala odakle ti nick )))))
    U svakom slučaju, priča je divna i ja vam želim da Ljubav traje sve do kraja života…a i iza toga…)))

    Odgovor

  24. SanjaKokica

    22. novembra 2010. at 13:27

    Veco…izgleda da sam bila dosada po blogovima :doh: i ja mislila da samo par njih zna :wacko: kad ono…no nema veze, hvala ti na lepim željama! :heart:

    Odgovor

  25. beliocnjakx

    7. oktobra 2011. at 10:32

    A baš htedoh da te pitam da li se nick odnosi na kokicu kukuruza, ili kokicu, domaću životinju što joj muž petao :unsure:

    Odgovor

  26. SanjaKokica

    10. oktobra 2011. at 07:31

    …e vidiš…ta..ta, što joj muž kokoška muškog roda :whistle: :yahoo:

    Odgovor

  27. Zašto Kokica? | www.blogovnik.com

    10. decembra 2011. at 23:07

    […] Zašto Kokica? Napisano: 05.Nov.2010. 000000 20:51:16 na blogu: http://www.subotica.in.rs […]

    Odgovor

Ostavite odgovor

Pogledajte i

Dan kada su Majorovi ostavili svoju prvu turšiju (i zimnicu uopšte)

...Obukla sam paradnu uniformu za nabavku na pijaci, možda će ga biti sramota da idem sa n…