Život u zgradi – deo četvrti

Drage komšije…a i oni ne tako dragi…htela sam nešto da vas obavestim. Naime, imamo jedan problem i ne umemo da ga rešimo. Naš je automobil godište 1988. (ako dobro znam, no nemojte zameriti ako nisam dala u potpunosti tačan podatak). Mogu reći i to, da je iz XX veka. Ta je informacija sigurno tačna. Ne znam da li vam je poznato da u XX veku nisu prodavani automobili sa krilima? Ili barem nisu prodavani masovno i javno. Iz toga, dakle, logično sledi…da ni naš auto nema ista…krila, jel…E sad, što bi to vas zanimalo? Nemate ih ni vi…ili se barem ne vide na prvi okobac iliti pogled.

Ono što svi imamo, plus zajedničko je, jeste parking. Mali doduše i tesan i dosta loše iskorišten, no, šta je tu je, što imamo sa time se koristimo. Uglavnom se trudimo namestiti tako, da nas što više složno stane na isti. I najčešće ne smatramo za nedostatak to što nam nisu ugradili one momente za letenje. No, moram vam priznati da ima dana, jutara, kada meni (mada, što bi to nekoga brinulo?!) spontano narastu krila i dodje mi da poletim. Svaki put se iznova obradujem kada ugledam našu suzicu kako se na parkingu guzi nekom drugom autu. Kako to mislim? Pa eto…tako lepo…nadje se neki snalažljivi komšija koji se uredno parkira iza našeg auta i smatra da je to sasvim u redu.

E pa ja smatram da to uopšte nije u redu. Bilo bi u redu da smo, naravno, nešto bliskiji, pa da recimo imamo brojeve telefona jedni drugih, pa da najavimo „Alo, komšo…ja za 10 minuta krećem na posao, ajd, skidaj pidžamu i idi pomeri auto da ja mogu da teram, pa se vrati u krevet“. No, kako to baš nije slučaj (čast izuzecima, kao i uvek), bojim se da ta opcija nije moguća. Šta nam onda preostaje?

  1. varijanta – da se okrenemo i vratimo u krevet i pokušamo obavestiti nadredjene da nismo u mogućnosti doći na posao i nadati se da će naići na razumevanje naša izjava „da je komšija stao iza nas na parkingu“
  2. varijanta – da izbacimo krila koja nemamo
  3. varijanta – da pokušamo izvesti vešt manevar preko one džungle ispred parkinga i da se nadamo da nećemo upasti ni u kakvu rupu i pri tome oštetiti auto

Jutros je upalila ova treća varijanta. No, ima dana kada i to nije moguće. Tako da bih ja, u suštini, htela da zamolim komšije da se parkiraju razumno, tako da nam svima bude dobro ili da nam ubace u sanduče (u našem slučaju to je broj 16) broj telefona kome da se obratimo. Ili, još bolje, da nam napišu opravdanje za izostanak sa posla. Može jedno dve nedelje, barem. I tako, nadam se da mi niko ne zamera za oduzet prostor na oglasnoj tabli, eto, došlo mi je da vas zamolim i nadam se da lepa reč i gvozdena vrata otvara ili u ovom slučaju, da lepa reč i slobodan izlaz sa parkinga čuva.

Život u zgradi

Život u zgradi – deo drugi

Život u zgradi – deo treći

20 mišljenja na „Život u zgradi – deo četvrti“

  1. postoji i cetvrta varijanta pozvati pauka koji ce verovatno doci jer su mu to ciste pare 😀 . Narano oni rade tek od 8 h tako da ako zurite na posao to nije resenje. 🙁

  2. Dragi moji, da vam dam još neku varijanticu pride :whistle: : Nabaviti automobilčić iz nekog crtaća i očas posla odu problemi sa parkiranjem :yahoo: :yahoo: :yahoo: ili da se sruše neke okolne kuće i proširite parkiralište :kul: Da imam više vremena, možda bih nabacio još dvi-tri idejice, ali… :med: Dakle, razmišljajte i dalje, lepi :pozz: :pozz: :pozz:

  3. Samo da znate ovo je zavrsilo na oglasnoj tabli. I kao svaki drugi pisani radi dobio je ocenu nepoznatog komsije/komsinice. Bas kao u skoli 😀 . Sanja prilozi sliku na kraju posta.

  4. E Sanja,Sanja :yes: Mozda ti je porukica malo preopsirna i predugacka.Mozda bi bilo efektnije da si postavila standardnu pretnju kao sto mogi rade. :namig: Napises lepo „Autu koji se nadje iza moje Suze na parkingu,busim gume!!!“ :yahoo: :yahoo: 😎 :mail: Zakonski si zasticena od placanja odstete jer si postavila upozorenje! :whistle: E ili se snadjes kao tvoja komsinica jednom prilikom (bar mislim da ti je komsinica) lepo zamolis nekoga da ti isparkira auto. :plez: :ideja:

  5. Stevo, sve su varijante i predlozi dobrodošli :pozz: :yes: :mail:

    Mangupe, učinjeno – dodato, no…jako sam tužna zbog trojke :uplakani: :uplakani: :uplakani:

    Slladjane, bojim se da bi onda mangup morao od neke dobre cupi da traži da mu isparkira kola, pošto je on vozio 😎 No, sreća pa imamo travnjak i tu i tamo mesta od korova da se prodje :kul:

  6. potrebna je jedna Mima Šiš sa svojim tenkom da se priparkira medj’ ove silne automobile – a? sta mislis, da li bi joj iko smeo stati na put :gott:

  7. Sanjice ne sekiraj se pa ima i ono plus 🙂 Šalim se samo :crveni:
    No da ti ja kažem kako bih ja to rešila očas posla. Kucnula bih mu na vrata izverglala jedan poduži tekst bez zastajkivanja i naravno ne bih mu dala da dodje do reči a izmedju ostalog bilo bi otprilike: – znate ja baš i nisam uračunljiva, imam crveni pečat, e sad hoćete li Vi i ja jedno drugom da bušimo gume svaki dan dok neko ne odustane od nas dvoje, ili da se lepo dogovorimo, ili :maul: ?)
    Nakon toga samo bih se nadala da mi je čovek poverovao i da je bar malo manje ludji od mene :namig:

  8. e Sanja ja sam po tekstu pretpostavio da si ti bila vozac a i u tekstu se nigde ne spominje mangup kao vozac ili ti korisnik auta iz XX veka,tako da sam ja dobro rekao da ti treba da nadjes isparking boy-a. :namig: :scratch: A i sto odma ubacujem mangupa u odgovor?? :nasmeseni: :mail:

  9. Sanja, alal ti vera na Cirkularnom pismu komšijama. Daj bože da urodi plodom tvoja molba i da ne moraš i ovako :maul: da se obračunavaš sa komšijama već samo :pismo: ili :gott:, što znači lepim. Ja ne znam da li bih dugo čekala na sredjivanje situacija. Zvala bih pauk, dobro se raspitala za radno vreme najavila odnošenje komšijinog auta. No, u tom slučaju, spremi lovu za nove gume, jer te to čeka, a ko zna do kraja,možda završite na „otpalom lusteru“ kao u filmu RAT RUŽA, rj. Rouzovih!

    Bezobrazluka na sve strane. Ja ništa ne vozim, ali vidim kako se gadija parkira. Nečuveno! Ajd, srećno!

  10. Ivane, vidi…stid me je i sram da priznam, a ko je Mima Šiš i njen tenk? :crveni: :crveni: :crveni: No, pri pomenu tenka, verujem da bi počeli poštovati pravila :yes: :whistle:

    Verkićka, plus me je spasio :namig: Tebi svaka čast na tekstu, no, problem je što ne znamo na koja vrata pokucati :neeeee: , neka kola poznajemo (lično i personalno :namig: ), neka ne. No…možda je i ovo donelo nekog efekta :yes:

    Slladjane, druže, ma…treba mi tebe da uposlimo kod nas kao parking – majstora, da čuvaš, praviš reda, ružiš, vijaš, teraš i preparkiravaš :mail: , no, ne možemo obećati veliku zaradu :kul:

    Dudo, mrzi me bakćati se sa živuljkama i paucima. Valjda je urodilo nekim plodom…viče komšija neki dan za mangupom…ehej, komšo, niko nije stao danas iza vas!!! :dim:

  11. Ha,ha, promašena tema!
    Dobra je i trojka, ne brini se 🙂
    Dobro si se setila da ih pismeno upozoriš, ali mislim da bahati pojedinci ne mare baš za tuđe molbe…
    Uvek će ih biti :neeeee:

  12. moze,prihvatam posao. :yes: samo da mi obezbedite neku kucicu za preko zime. :good: A sto se tice plate … pa za neke komsinice mozda uslugu i ne naplatim. :whistle: 😎

  13. ja imam rešenje!
    Pošto obično po većim parkinzima vise cigančići kao fol čuvali mesto za tebe i pokazju ti gde da parkiraš i očekuju da im daš neki dinar, jednog takvog preselite ispred svoje zgrade nek bude navigator za sitni džeparac 🙂

Ostavite odgovor