Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija – SFRJ

Sanjati,
ne mogu ti to uskratiti.
dobro, zlo,
sve će se to jednom vratiti.
Mi moramo sanjati. Godine,
vidi šta su ti uradile.
Pobjeći, ne može se od sudbine,
sanjaj neke ljepše godine.
Svako ima svoje razloge
i kad razlozi ne postoje,
ti u ljubavi mojoj si,
iste stvari mi smo sanjali.
Sanjati,
nakon kiše sunce donijeti.
Igre sve i bez nas će se igrati,
mi moramo sanjati.

Crvena Jabuka – Sanjati

Uz dim cigarete, pevač lagano pevuši ove reči. Svi pevaju u jednom glasu, zajedno sa njim. Povlači novi dim, gutljaj piva i dalje, bez posebnog napora, nastavlja sa rečima koje nose me u prošlost. Onu…našu…svačiju…zajedničku. Prošlost zvanu šest + dva. Ne dva u jedan, ne osam na pet i pola + dva i pola. Prošlost koja stane u četiri slova.

SFRJ – Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija.

Ne interesuje me šta ko misli na tu temu. Ne zanima me što bi je toliko ljudi najradije zbrisali kao da nije ni postojala. Briga me što istorija danas nije ista kao istorija koju smo mi učili juče. Nisam je učila ni tada. Nisam je volela. Nisam volela ni one koji kroje istoriju taman po svojoj meri. Istorija koja me zanima je istorija koju sam živela. Istorija koju smo živeli – zajedno. Svi na okupu. Istorija u koju je stala pesma Od Vardara pa do Triglava. Istorija u kojoj smo imali plave kape sa crvenom petokrakom, plave suknjice, pantalonice, bele košuljice. Istorija u kojoj smo polagali pionirsku zakletvu. Istorija u kojoj je merilo istine bilo reći „Časna Titova pionirska reč! Ako tebe prevarim, druga Tita ne volim!“ I ko je sad Tito? I bio li je ikada? I je li uopšte postojala nekada Jugoslavija?

Jeste! Ne dozvoljavam da je izbrišu! Ako na popisu stanovnika države nam ove preostale, koja nije ni od koga odlazila, cepala se, koja je ostala kao spomenik svima onima koji su otišli da znaju odakle su otišli, budete videli jednog Jugoslovena kako ponosno stoji na papiru – ja ću biti ta, verujte mi! Možete mi se rugati, možete mi se smejati. Možete reći da sam naivna. Možete mi doneti pun kofer dokaza koji govore u prilog svima onima koji pljuju po onome što smo imali, ne zanima me. Želim da se sećam onoga što je bilo lepo.

Nemojte mi poturati političke činjenice, briga me za njih. Politiku ne volim, ne…to je slaba reč. Politiku mrzim, pljujem po njoj, ogavna je i proračunata u korist onih koji je se dograbe. Volim život. Volim sreću. Volim neke neobične ideale. Volela sam je. Našu Jugoslaviju. Imali smo je. Neko nam je uzeo. Pevali smo svi zajedno i onda odjednom – više nismo. Zabranili su nam čak i pesmu. Pokušali su. Ali i onda – ja sam oduvek slušala grupe, muzičare i sa ove i sa one strane, strane koje ne postoje a koje su nam nametnuli. Nije važno sada kakav ukus imam i da li vam se on dopada. Važno je da smo mogli zajedno. Bilo bi nam lepše i lakše. Uvek je zajedno bolje. Imali smo sve u jednom. Neko je poželeo da nemamo ništa u mnogo. I – ispunio je svoj cilj.

Sada ostaje…nama koji živimo u oblacima prošlosti…da se sećamo. Da uživamo u muzici prošlosti, da je želimo i žalimo. Da maštamo kako i dalje svi zajedno pevamo.

Šest republika i dve pokrajine. Slovenija, Makedonija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Vojvodina, Kosovo i Metohija. Kako ja mojoj deci da objasnim da je sve to nekada bila jedna država…od Vardara pa do Triglava, od Djerdapa, pa do Jadrana? Kako da im objasnim da smo svi živeli zajedno? Da smo učili madjarski jezik kao jezik sredine, da smo učili i onda, latinicu i ćirilicu? Da smo učili ijekavicu, ikavicu, ekavicu? Da smo učili po koji čas od slovenačkog i po koji od makedonskog jezika? Kako da im objasnim da je njihova baka putovala sa jednog na drugi kraj te države (bez pasoša, naravno) i u svakoj ušla u prodavnicu koja se zvala „Željezničar“ i u svakoj imala prijatelje, radne kolege, koji su se okupljali ovde, na severu Bačke? Kako da im objasnim da je neko to ubio? Ne mogu, ne umem. A tako bih želela da ne trebam da im objašnjavam. Tako bih želela da su deo toga.

Šest baklji koje gore zajedno, okružene žitom. Žito je izgorelo, sve je nestalo, ostade nam samo garež, pepeo onoga što smo iz ruku ispustili. Ne dirajte mi uspomenu, recite što god želite ali ne očekujte da se složim sa bilo čime što je suprotno ovom tekstu. Neću, ne dam na nju. Ne dam na Jugoslaviju koju sam volela i koju i dan danas volim. To što mi je u srcu niko mi ne može uzeti. I voleću je…i topiću se kada čujem dalmatinski naglasak, i uživaću u pesmi na makedonskom…toliko pevljivom jeziku. I popiću mliko, onako, po bunjevačkom. I odvaliću bre, kao uzrečicu. I želeću da odem ponovo u Postojnsku pećinu….i želeću da ponovo odem na Ohrid, na Bled, na Bohinj. I kupaću se i dalje u hrvatskom moru. I želeću još jednom prošetati Baščaršijom. I želeću ponovo proći putevima kraj kojih umesto korova rastu kosovske jele. I želeću još jednom videti Petrovac. I dalje ću voleti ljude po tome jesu li dobri ili zli…i dalje ću grditi decu budu li pokazivali odredjeni broj prstiju (ma koliko to brojalo!)…i dalje ću ih grditi budem li čula da govore onaj madjar, srbin, hrvat…Može biti jedino – onaj dobar ili onaj loš dečak. Kraj.

P.S: zaboravih reći…ne poznajem drugu himnu sem „Hej Sloveni“.

24 thoughts on “Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija – SFRJ

  1. To je tvoje uverenje i ja to savrseno postujem. Na zalost nisam se jos rodio kada je Tito vladao Jugoslavijom, ali sam slusao price koje su me ostavljale bez daha i voleo bih da mogu da osetim to sto ste vi osetili. Nazad nema, tako da moramo napred…

  2. Kako ja mojoj deci da objasnim da je sve to nekada bila jedna država…od Vardara pa do Triglava, od Djerdapa, pa do Jadrana?

    U bre sto si ti komplikovana. Pa to je lako za objasniti.
    Pokazes im staklenu casu bez vode i kazes: „vidite deco to smo bili mi, celi“. A onda razbijes tu casu o pod i kazes: „E svaki ovaj delic je sada poseban“. Ovu casu vise nemozemo koristiti, niti je nekako sastaviti, tako i tu zemlju vise ne mozemo obnoviti niti ujediniti.

    A ako te deca pitaju: „Pa, ko je razbio tu zemlju (casu)?“
    Ti im kazi: „onaj koji je tu casu (zemlju) drzao (vodio) svo vreme“.

    Volim cesto da kazem, taj raspad je mogao proci bez krvoprolica, mogli smo biti slozna braca i ziveti kao konfederacija, (pa makar i kao komsije) ali nismo. Istorija je zabelezila nesto, a narod mnogo vise koga oziljci cesto podsete na neka druga ne tako davna vremena.

  3. Pošto sam ja starija od tebe, ja ću biti prva Jugoslovenka, ako nemaš ništa protiv? :plez: (mala šala)

    Divan tekst si napisala. Potpuno te razumem i ne znam šta da ti kažem, sem: nemoj se truditi da im objasniš, objasniće im na časovima u školi, pa, ako im nešto ne bude jasno, pitaće te. A kako će im objasniti, bog sveti zna. Svake godine „kroje, kako kome odgovara“, naravno istorija.

    Izvinjavam se svima, ali nemam nameru da učim novu himnu, zaista. Isuviše dugo sam pevala Hej, Sloveni, tako da mi ona popunila mesto za istu.

    Bilo je tako da, kada me pitaju kako mi je danas, odgovaram: tako mi je da, kada se setim kako mi je bilo, bolje da imam tešku amneziju, jer mi dodje da me „nema“, eto, tako mi je!

    A bila sam na Bledu pre šest godina, i dala si mi dobru ideju za novi post! :scratch:

  4. Bivša Juga? Šta ja znam, bilo je dobrih stvari, medjutim izvedba one Yuge dovela nas je do ovoga danas, jer da nije tako ne bi se pisalo ni ovako ni onako o zemlji u koju su kojekakvi šverceri donosili kafu, farmerice i još mnoge stvari koje mi danas kao proglašavamo slobodom. Smatram da je moje dete danas pandan onom usranom vremenu kada je vladao Tito. Ali, ako vaša deca, ona od dvadeset i kusur, smatraju da imaju manje ili više slobode od nas u tom tadašnjem vremenu, onda moram da kažem da je razlika u hebenom računaru. Medjutim, moj pokojni otac (bez visokotehnološke analogije)svojevremeno je pred sobom gurao gvozdenu kariku a da pojma nije imao da će u neko skorije vreme (kada će on sam brojati podosta godina od svog života) žvakaća guma biti sastojni elemenat trotoara na kojem hodamo. Dakle, šta sam ono hteo da kažem? U vreme Tita nismo imali kompjutere, računare; u Njegovo vreme nisam imao priliku ikoga da gadjam mobilnim… Danas se ubijamo digitalno! Kada bi moj ćale bio živ… mislim da bi od srca uživao terajući pred sobom onu kariku od makar čega, ali postojali bi drugi ljudi, mnogo, mnogo ljudi koji bi uživali u nekim mnogo, mnogo modernijim stvarima. Čekaj, jesam li uopšte nešto rekao? Jesam, valjda… teško, zapravo nemoguće je uporediti ono vreme sa ovim vremenom koje je sada i koje jeste sutra! Ono što meni smeta jeste činjenica da mog ćaleta nigde nema sa nekom digitalnom karikom.I stvarno se na kraju pitam: „Zar se nebo nad našim glavama promenilo (?) ili od Tita naovamo dobijamo svojevrsne ekološke poruke…“ :pozz:

  5. Kokice, rasplaka me ti. Uvek sam bila Jugoslovenka. Ponosila sam se. Nosila sam čak i zadnju štafetu. Putovala. Obišla sve naše republike, u svakoj mi je bilo prelepo.
    U svakoj imam prijatelje. I za mene i dalje ne postoje granice. Tako razmišljam, tako se ponašam. Ja ih ne vidim.
    I još nešto, kad god se okupi društvo u kojem sam i ja, pored svih pesama u neko doba obavezno se peva i Od Vardara pa do Triglava. Svi bez izuzetka.

  6. :heart: Sanja pevali smo Od Vardara…kad niko nije smeo na nasim putovanjima po stranim zemljama…to sto je u nama ne moze niko uzeti.Posle rata smo se tako sreli sa bracom iz bivse nam republike i nocu,uz gitaru, pevali smo sve nase pesme i plakali,taj osecaj nikad necu zaboraviti.I bas pre neki dan sam pricala svojoj deci o istoj temi i znala sam da opisem svaki detalj ovog grba… :bye:

  7. Odličan tekst, verovatno razumljiv samo onima koji su živeli u isto vreme kad i ti i koji gaje ista osećanja kao i ti. Ali vreme ide dalje i događaji se ne mogu vratiti u nazad. Ostaje nam samo uspomena u srcima i gorčina u ustima.

  8. Hvala svima na komentarima, ne bih ulazila u detaljnu raspravu, jer…svakako sam rekla da ja ostajem pri svome bez obzira i na to da mi neko poturi pregršt dokaza protivnih mom stavu pod nos. Jednostavno – ja tako osećam i drago mi je da ima još jugonostalgičara koji vole da zapevaju od Vardara pa do Triglava. Dudo…neću se ljutiti ako se turiš ispred mene, naravno da nema veze. Biće mi drago da imam sa kime da se guram u prvim redovima :good: Drago mi je da sam naišla na još onih koji u srcu gaje iste osećaje prema jednoj državi koja je bila lepa…a sada je ostalo samo sećanje na nju.

  9. E, a ja baš htela da te pitam koliko nas je na spisku koji se deklarišu kao jugovići?

    Dobra ti ova nova fotka na avataru! 🙂 :bravo:

  10. Bravo sestro, apsolutno te razumem i slazem se sa tobom. Znas onu kletvu: „Da bog da imao pa nemao“ To je stvarno gadna stvar koju shvataju samo oni koji su to doziveli, a mi na zalost jesmo. Pridruzujem se Jugonostalgicarima!!!
    :bye:

  11. Lakumićko, i mene je opi*ilo ono „da bog da imao pa nemao“ i to bogami, onako momački, i ne popušta. A, kad se setim samo….. :suze:

  12. SFRJ je imala dosta mana i to prilično, ni tada nisam bio oduševljen državom kao državom ali imala je i mnogo prednosti pred kojima skidam kapu, a ova sad, mogu reći jebem ti državu kad u džepu nosim pasoš neke nepostojeće, taman ga promenim kad ono nova država. tako da sam odlučio da ću pričekati sa ovim biometrijskim pasošem jer će i on postati nevažeći verovatno, dalje da ne pričam…

  13. Dudo, hvala za sliku, mangup me ufotkao i obradio :yes: zato je dobra…inače, nemam ni jednu što valja :uplakani:

    Lakumićko – ma…ponosna sam što si mi sestra :yahoo:

    Dudo, još jednom, popustiće, mora da popusti!!!

    Sanjaru – nemam bezgrešnih, pa tako ni idealnih, kako ljudi, pa tako ni država. Bilo je lepo, u svakom slučaju – bilo je sigurno makar lepše!!! :pozz:

  14. Ne pričaj mi o slikama, kao debilčina sam na svakoj. Zubi mi okraćali pa se i ne vide, zato ih krijem „ko zmija noge“, pa na svakoj slici izgledam kao Mona Liza, preblaga.

    Nekada sam bila i fotogenična, a sada, ni posle pola sata nameštanja ispadnem kao Frnkenštajnova mama! :juuu:

  15. Breskvice – i ja! Divna mi je :good:

    Danijela, klub nije mnogo aktivan :namig: ali važno je da postoji :yes: I hvala za pesmu, nisi ti zafrknula, nego se nešto blesavi u komentare kada neko stavlja video, pa to ja malo doradim, ali ne znam mu boljku a baš i nemam vremena da istražujem 😎

    Dudo, nemoj me terati da ti kažem da puno k…. na račun svojih slika, ti si lepa žena…e sad što onaj magarac od fotoaparata nije sposoban da to zabeleži…to je posebna priča :good:

Ostavite odgovor