Džepno izdanje karikature života – uvod
Džepno izdanje karikature života – …poglavlje 3
Džepno izdanje karikature života – …poglavlje 7

Početnički primeri da vam se upali lampica, ako već nije:

  • Sve počinje nevino, naivno, poverljivo, iskreno….muž se sprema u poslovnu pratnju. Da…da…poslovnu pratnju. Zašto bi samo žene išle u pratnje te vrste…kada su u osnovi muškarci i bili prvi ti, koji su poslovni. Njegova se poslovna pratnja ogleda u pratnji ne zna se čega do granice države nam ove naše. Strogo poverljivo – top secret!!! „Ne pitaj ništa – ne mogu ti reći“ varijanta, „a i ako ti kažem…moraću te ubiti!!!“
  • Pratnja se dalje ogleda u humanitarnom radu varijante biće dnevnice, a možda i neće. Pre će biti da biti neće, nego što će biti da biti hoće. Upravo iz tog razloga, suprug traži od supruge dobrovoljni prilog u vidu uplate malo kreditića na telefonski broj, kako bi imao sa čega da joj se javi. Ona to, naravno, nesebično i čini.
  • U pratnju se kreće u popodnevnim časovima, put do granice je neizvestan, odlazi se u masovnom broju, kao da se prate u najmanju ruku, zlatne poluge na zajam Evropskoj uniji. Kontakt telefon – čujemo se oko ponoći, tada će mi se baterija istrošiti. Sve je to naravno u planu, jer tako se ozbiljan biznis i odgovorna pozicija moraju do detalja utanačiti. Dakle, što me čuješ pre ponoći – čula si me, nakon toga se odjavljujem, nemam pojma šta će tamo da nam rade!
  • Pratnja broj dva, ponavlja se za dve nedelje. Po pravilu, te se zlatne poluge pozajmljuju isključivo vikendima kada je suprugova slobodna smena. Jadničak, mora, šta će…da zaradi za familiju (možda ugrabi koju polugu). Naravno, odriče se svakog honorara u dobrobit firme i nastavlja sa humanitarnim radom. Povratak iz pratnje…nedelja, rano prepodne. Supruga odvaja malo mira i tišine za vrednog i požtrvovanog heroja.
  • Da napomenemo – kontakt telefon u ovoj prilici je bio nedostupan. Vreme početka nedostupnosti – takodje ponoć. Plan je tako nalagao da se svima prisutnima u povorci pratnje oduzmu telefoni prilikom prilaska graničnom prelazu, sve u cilju sigurnosti i predostrožnosti. No, sada je supruga već pomišljala da nisu u pitanju zlatne poluge, nego vampiri ili veštice. No, podržavamo sve za šta valjano objašnjenje postoji.

…nastaviće se…

  • Pušenje online

    Ima nešto što nikako nisam smela da vam priznam. Znate...eto...ja sam majmun. Ne onaj majm…
  • Ahhh…Bartolini…

    U poslednje vreme ljudi samo o tome pričaju, ko je kad, ko je gde, ko je kako. Šta? Razbol…
  • Jel’ bih mogla ja nekako…malo u zatvor?

    Dalje klavirim (al’ još ne sviram)...treba najaviti opravdani izostanak u firmi. Ako je iš…
Učitaj još tekstova
Učitaj više od Kokica
Učitaj više u Razmišljanka

30 komentara

  1. stevo

    17. marta 2010. at 17:28

    He, he Kokice! Ja kad krenem od kuće uvek viknem nazad u prazan stan: Ej!!! Idjem na pivo, nemoj da me čekaš! :plez: :pozz:

    Odgovor

  2. Dudaelixir

    17. marta 2010. at 17:40

    Hm, teško mi je da ovo sve zamislim! :juuu:

    Odgovor

  3. SanjaKokica

    17. marta 2010. at 18:17

    Stevo, sigurna sam da je taj tvoj stan veoma strpljivo biće :namig:

    Odgovor

  4. SanjaKokica

    17. marta 2010. at 18:29

    Dudo, zamišljaj, ovo je tek uvod…a gde su razrada i zaključak…. :irre: :kafa:

    Odgovor

  5. archibald57

    17. marta 2010. at 18:37

    Kad bih morao ovako silne pripreme i predviđanja da izvodim kada izlazim iz kuće, mene bi uhvatili u laži pre nego sam izašao. Nešto bih sigurno prevideo. Zato sedim kući 🙁

    Odgovor

  6. SanjaKokica

    17. marta 2010. at 18:53

    Archibalde, dobro došao na ove strane :yes: tu si siguran :namig: i ne treba ti opravdanje :yahoo: Moram odmah da te upozorim da gornji redovi nisu mašta, nego stvarnost :wacko: …ali to je onako…za početak, tek da čuješ one nadolazeće. Čovek tačno zasluži divljenje za širok spektar ponude opravdanja :pozz: :pozz: :pozz:

    Odgovor

  7. Exxx

    17. marta 2010. at 20:43

    Mene kad supruga pita gde sam pošao je joj uvek odgovorim – u švaleraciju. Sva sreća što ona zna da ja lažem :kul:

    Odgovor

  8. SanjaKokica

    17. marta 2010. at 21:46

    Eto vidiš – baš je nekada lepo lagati i znati da se onaj drugi tome veseli :namig: :good: :yes:

    Odgovor

  9. Milko

    17. marta 2010. at 22:08

    „Hiljadu dvesta osamdeset i šest žena bre! To je nešto!“ :dim:

    Odgovor

  10. SanjaKokica

    17. marta 2010. at 22:23

    :yahoo: :yahoo: :yahoo: Mislim Milko, pazi…to je za svako divljenje :namig: Ko sa toliko izadje na kraj, njemu vala skidam kapu (a i šešir) :pozz: :pozz: :pozz:

    Odgovor

  11. stevo

    17. marta 2010. at 23:42

    I znaš šta. Kokice – ako se stanu ne svidja oma kupujem kilo farbe i prefarbam dva zida :yahoo: Inače, uvek se ogrebem kod samoga sebe za par stotina dinara da uplatim u mobilni i onda s vremena na vreme zvrcnem stan, tek da ne pomisli da sam zaboravan, premda sam siguran da misli da sam paranoik :yahoo: :pozz:

    Odgovor

  12. SanjaKokica

    18. marta 2010. at 09:03

    :yahoo: Stevo, jel’ i pošalješ sebi čestitku za Božić, kao Mr. Bean? :namig: :whistle: :yahoo:

    Odgovor

  13. stevo

    18. marta 2010. at 13:18

    Nije baš kao Mr. Bean, ali katkad nazovem da vidim ima l’ koga kući :namig: :pozz:

    Odgovor

  14. SanjaKokica

    18. marta 2010. at 13:54

    …i ostaviš poruku na sekretarici ako slučajno nikoga nema :namig:

    Odgovor

  15. stevo

    18. marta 2010. at 16:23

    He, he naravno! Kada stignem kući samo konstatujem da sam se opet tražio :whistle: :pozz:

    Odgovor

  16. magi

    18. marta 2010. at 17:13

    dobro, jel’ ise verujes meni ili svojim ocima? :prst:

    Odgovor

  17. SanjaKokica

    19. marta 2010. at 08:17

    Stevo, nije tebi dosadno sa tobom :namig:

    Odgovor

  18. SanjaKokica

    19. marta 2010. at 08:17

    Magi – komentar ti je pun pogodak, nešto kao tačan odgovor na post :good: :gott:

    Odgovor

  19. stevo

    19. marta 2010. at 09:07

    Kokice draga, neki umeju sa samim sobom, a neki ne umeju sa drugima :bye: :bye: :bye: I jedno i drugo su prava umetnost :pozz:

    Odgovor

  20. Danijela

    22. marta 2010. at 11:17

    Prvi put, a nadam se i poslednji ću ti reći…“Man’ se gluposti “ 😀
    Kakve pripreme, kakve pratnje i munje…pravi švaler, ako hoće – uradiće to dok trepneš :whistle:
    Stvarno ne razmišljam o ovakvim stvarima, imam ja pametnija posla B-)

    Odgovor

  21. SanjaKokica

    22. marta 2010. at 11:24

    Danijela – ni ja više ne razmišljam o ovome. Moram da ti kažem da je sve što napišem u „Džepnom izdanju karikature života“ moja istina iz prošlosti. Dakle, svi napisani redovi su moja istina samo iskarikirana onim zlatnim polugama. Sve je drugo bio moj život. I…nastaviću priču, jer ovo je tek početak. Veruj mi, sve sam to onomad gutala dok sam mogla. Samo želim da podelim to sa ostatkom sveta na moj način. Danas živim drugačiji, sretniji i mirniji život. Ne razmišljam o glupostima, jer mi ne daju povoda :heart:

    Odgovor

  22. Danijela

    22. marta 2010. at 15:21

    Sanja, nisam ni pomislila da je ovo priča iz tvog trenutnog života. Nemam dodira sa sličnim situacijama pa mi je valjda i reakcija bila ovakva kakva je :wacko:
    Žao mi je što si prolazila kroz sve to… drago mi je što je to iza tebe, ne ponovilo ti se. :heart:

    Odgovor

  23. SanjaKokica

    22. marta 2010. at 15:24

    Danijela…i ja to kažem :yahoo: ne ponovilo se…Ali, to je bio tek uvod, znaš ti koliko ja još materijala imam…ih…samo da budem raspoložena. Sreća je da se sada smejem od srca svemu tome što me je onomad snašlo :good:

    Odgovor

  24. Charolija

    22. marta 2010. at 18:05

    Šta će se sve samo dosetiti? :wacko: :juuu:

    Odgovor

  25. SanjaKokica

    22. marta 2010. at 21:00

    Aaa Charolijo, šta kažeš? Eh, kakvih još tu dobrih ideja ima, šteta da to zadržim za sebe :namig:

    Odgovor

  26. IvanB.

    26. marta 2010. at 17:53

    U bre tvoj bivsi je bas bio ekspert za vec vidjene misije. Sva sreca pa si reagovala na vreme i zbog toga nikad ne treba da se pokajes, a pretpostavljam da se ne kajes.

    Odgovor

  27. SanjaKokica

    26. marta 2010. at 20:27

    Ček, ček…pitaću te jel bilo na vreme kada pročitaš drugi deo paranoje i onda završavam sa tim. Htedoh malo duže o tome, no…žali bože vremena i prostora :wacko: A o kajanju naravski :namig: da nema ni reči :good:

    Odgovor

  28. […] Džepno izdanje karikature života – uvod Džepno izdanje karikature života – …poglavlje 3 Džepno izdanje karikature života – …poglavlje 7 Džepno izdanje karikature života – paranoja prvi deo […]

    Odgovor

  29. mamasaveta

    29. maja 2012. at 22:24

    Nepoverljiva i to ti je. Koga jednom zmija ugrize-taj se i gustera plasi

    Odgovor

    • Kokica

      30. maja 2012. at 06:32

      Ali možda kod nas nema guštera? 😛

      Odgovor

Ostavite odgovor

Pogledajte i

Dan kada su Majorovi ostavili svoju prvu turšiju (i zimnicu uopšte)

...Obukla sam paradnu uniformu za nabavku na pijaci, možda će ga biti sramota da idem sa n…