Nemrem virovat kako me je Nemresbilivit turio u razmišljanje. No dobro, nije da sam baš preterano puno razmišljala, al’ me jednim postom sa ogavnim naslovom koji mora da ti privuče pažnju, naterao da se trgnem i zaustavim curenje tečnosti iz očiju, zadnjih, pa…dva – tri dana…
A što curi – nemam pojma. Valjda – sakupilo se. Čega? Viška vode u organizmu, pa sad krenulo sve tamo kao na izvoru. Zašto baš tamo, pojma nemam, valjda su ostali kanali prezasićeni…No, nije to ono curenje kao kada žena vozač (što može biti i u muškom obliku) naleti na hidrant, pa sad to pljušti na sve strane. Ne, ovo onako, fino i polako, samo curi, pa kada počne i da teče, napuni mi i onaj veliki rezervoar što se u mom primerku zove surla…pa krene da bali okolo. Pa rolna guz papira za nosinu u žene…
E sad, odakle toliko viška tečnosti da se sakuplja u čoveku? Možda nepravilna ishrana? Pa ne znam baš, hranim se ja dosta dobro, mnogo vitamina i korisnih materija unose u mene ovi moji, najbliži i najdraži, hraneći me svojom ljubavlju i toplinom.
Nego, valjda je ovaj put prelilo ono što sam se onomad, malo najela velikom kašikom nečega što jako smrdi, pa je…čini mi se…ostavilo neke posledice, koje, kad – tad, moraju da izadju na videlo. Imala sam ja već tegobe po tom pitanju, no…mislila sam, prošle su. Nikakvih simptoma nije bilo, pa sam mislila, operacija uspela pa i pacijent preživeo. Mada, možda ipak nije to od tada, nego opet krenuše da me hrane na daljinu, pa valjda zato ne osetim smrad, pa primam…i jedem…i jedem, klopam kao da je najsladji kolač na svetu. E sad mi je već stigao do mozga signal da to ipak smrdi (ipak – dug je to put, surla dostiže dužinu i do 3m)…pa se organizam provalio od muke. Mora negde da se očisti od svih štetnih materija, pa izabrao put očiju…Neka ga, sada je malo mirniji i može da uživa dalje u kvalitetnoj ishrani domaće kuhinje…
Zaista, moraću malo da poradim na svom imunitetu. Ne mogu da dozvolim da mi duša bude kao kula bez bedema. Ogradiću je debelim zidovima sreće i uživanja u svemu što imamo, u zdravlju i još zdravijoj porodici, u pogledu na decu koja rastu sa osmehom na licu i ljubavi u očima. Ogradiću je zidovima ljubavi i neću dozvoliti izmišljenim brigama da ih poljuljaju. Ogradiću se, sačuvaću mir koji nam je poklonjen, neću odbiti sreću na tacni ponudjenu…

Učitaj još tekstova
Učitaj više od Kokica
Učitaj više u Razmišljanka

30 komentara

  1. mangup

    10. marta 2010. at 15:34

    Samo napred. Citao sam njegov post. Surov ali istinit.

    Odgovor

  2. stevo

    10. marta 2010. at 16:37

    Pa dobro, uglavnom ništa novo, medjutim uvek će biti da nas ima svakakvih :yes: :yes: ocena, procena, ucena, krivo vidjenje, uopšte negledanje ili svegledanje, levo-desno, gore-dole… Interesantan život :kul: Inače, ovo je komentar i za ovo i za ono što si pročitala :med: :pozz: :med:

    Odgovor

  3. Danijela

    10. marta 2010. at 17:50

    E pa ne znam šta da ti kažem… da si mi dete rekla bih ti da ćeš manje da pikiš :wacko: Ovako… mislim, daj poradi malo na otčepljenju drugih kanala biće ti lakše :yahoo:
    Šalu na stranu, pročitah i post koji si linkovala, ružan naslov sa mnogo surove istine, pročitah ga naglas mojim ukućanima da svi zajedno shvatimo koliko lepo živimo i koliko smo srećni :heart:

    Odgovor

  4. sanjar u prolazu

    10. marta 2010. at 22:16

    da, surova istina…treba neko uvek da nas prodrma slicnim tekstom ili pricom

    Odgovor

  5. Dudaelixir

    10. marta 2010. at 22:31

    Pročitala tekst kod NeMresBilivit. Potresna priča. U jednoj takvoj sam učestvovala 8 godina. I treba da nas drmne svaka takva sudbina čisto da se zapitamo zbog čega se sve nerviramo.
    Nisi ti jedina Sanjočka. Evo, ja sam danas nešto posebno srećna. Samo zato što mi je divno toplo, što imam siguran krov nad glavom, što su mi deca zdrava i što imamo šta da jedemo. A šta će biti sutra, pa, ne znam, videćemo kada ga doživimo.
    Svi smo mi ljudi, ranjivi i po nekada dozvolimo sebi da nas idioti izvedu iz takta. Moramo se boriti protiv njih, krvopija! :good:

    Odgovor

  6. SanjaKokica

    11. marta 2010. at 08:58

    Mangupe, znaš da se slažem sa tobom :heart:

    Odgovor

  7. SanjaKokica

    11. marta 2010. at 09:00

    Stevo, šta reći? Ima nas svakakvih i u svakakvim raspoloženjima. Ljudi smo i normalno je da ponekada trućnemo i o zemlju. Važno je samo, vratiti se gore i nastaviti dalje, sretni što možemo dalje. Ima onih, koji tu sreću nemaju.

    Odgovor

  8. SanjaKokica

    11. marta 2010. at 09:01

    Danijela, stvarno…kad malo bolje razmislim, malo sam manje pikila ovih dana. Sad da li je to do tog curenja ili do toga što nam je hladno u Veselom Centru :wacko: ne znam ti kazati :whistle: :namig:

    Odgovor

  9. SanjaKokica

    11. marta 2010. at 09:04

    Sanjaru, slažem se. Svi mi grešimo ali je dobro da nas neko podseti na istinu i probudi iz nekog bezveznog bedaka. Ima ljudi koji zaista imaju ozbiljne probleme, pa se umeju nositi sa njima.

    Odgovor

  10. SanjaKokica

    11. marta 2010. at 09:12

    Dudo, borimo se!!! :good: Zajedno smo jači :namig: :kul: :yahoo:
    Sve što si nabrojala i jesu razlozi da budeš sretna, jer, kao što ti uvek spominješ ljude iz karton naselja,…šta bi oni dali da imaju to što mi imamo…

    Odgovor

  11. stevo

    11. marta 2010. at 11:09

    Kokice, čula si za ono: Hrabri imaju sreće :pozz:

    Odgovor

  12. SanjaKokica

    11. marta 2010. at 18:28

    Ako im se posreći da imaju sreće :whistle:

    Odgovor

  13. Exxx

    11. marta 2010. at 19:04

    katarza

    Odgovor

  14. SanjaKokica

    11. marta 2010. at 19:18

    Exxx, deder, pojasni mi primenu reči katarza u ovom komentaru. Izem li ga, možda mi vijuge malo slabo rade, pa ne kapiram :neeeee:

    Odgovor

  15. Milko

    11. marta 2010. at 19:54

    E izadje to i kroz znoj…tako da pij mnogo tečnosi i redovno se fiskulturiši 😉

    Odgovor

  16. SanjaKokica

    11. marta 2010. at 21:41

    Milko, imaš ti pravo, slano je i jedno i drugo, a koža je i veći prostor za curenje. Biće da je ovo koristan savet :namig: Pitanje je samo odabrati pravi sport :med:

    Odgovor

  17. Dudaelixir

    11. marta 2010. at 22:09

    Javno priznajem da sam posrala sve ono što sam napisala tamo gore, kod tebe.
    Danas me je izvela iz takta obična vekna hleba i drži me ceo dan „bad mood“. Nemam pojma šta mi je! Možda imam nešto na mozgu ili sam totalno pogubila nerve! Ovakav život me čini bednom, jadnom i beskorisnom! Sorry! 😥

    Odgovor

  18. SanjaKokica

    11. marta 2010. at 22:21

    Dudo, sutra lepo pečeš novu veknu hleba i pružiš joj novu šansu, ne vekni, nego onome što ti je prodrmalo živac, možda malo dodješ sebi :heart:

    Odgovor

  19. electrasdreams

    12. marta 2010. at 08:25

    Svima nam treba terapija za jacanje imuniteta. sve cesce i u sve jacoj dozi. :yes:

    Odgovor

  20. milininsvet

    12. marta 2010. at 09:41

    :cry:Sanja, blago onom ko suza ima u njega srce umrlo nije,rekao je pisac.Brzo jacaj imunitet,ako ne znas cime saljem ti onaj sok,cuda pravi. :yes: :bye:

    Odgovor

  21. SanjaKokica

    12. marta 2010. at 11:56

    Electra, nego šta, nego treba. Opet sinoć zaboravila na pročitano (ima ih više, čini mi se, da ne upirem prstom – Duda!!!) pa mi dobro došla terapija razgovorom :yes:

    Odgovor

  22. SanjaKokica

    12. marta 2010. at 11:57

    Milina, lepo si mi to napisala. E sad, za sok, moraš mi nacrtati na koji misliš, ali primam sve što čuda čini :yahoo: :good: :namig:

    Odgovor

  23. Milko

    12. marta 2010. at 12:43

    pravi sport se sam nameće.. :whistle: :yes:

    Odgovor

  24. SanjaKokica

    12. marta 2010. at 12:49

    Milko, imam jedan sport kojem je svako sklon, zove se spavanje :med: Ili nisi na taj mislio? :whistle:

    Odgovor

  25. milininsvet

    12. marta 2010. at 16:07

    Multilevel mucke,prodaju sok tipa kao cedevita,ljudi ubedjeni da pomaze,pa ako hoces … :wacko: :whistle: :heart:

    Odgovor

  26. Charolija

    12. marta 2010. at 18:19

    Ma dobro je nekad tako dobro „iscureti“, suze samo za plakanje služe, pa i kad zid podigneš dobro je za čak i za imunitet, ojača se posle toga. :good:

    Odgovor

  27. SanjaKokica

    12. marta 2010. at 20:11

    AAA Milina, mislim da znam o čemu je reč, al da me ubiješ ne mogu se setiti kako se zove. Dosta mi je bre multilevelaša, sve čine da tebi bude bolje, ništa ne rade za sebe. Sve mi ih dodje na kraju ipak žao :maul: Ja ću ipak onu štetnu Coca-Colu. I za nju kažu da je uz čokoladu odlični antidepresiv :yahoo:

    Odgovor

  28. SanjaKokica

    12. marta 2010. at 20:12

    Charolijo, i to što kažeš, makar sam malo pročistila oči, pa sad bolje vidim situaciju :namig: :whistle:

    Odgovor

  29. Dudaelixir

    12. marta 2010. at 21:32

    Danas sam ki nova! Kod mene bi ti bio jako simpatičan grafikon. Jedan dan na onoj donjoj crti, pa u toku dana, gore, dole, pa sutra skroz gore i tako redom. Zanimala sam se praveći ogrlicu pa već smišljam kako će izgledati sledeća! Odjednom me to skembalo!
    Ja ne mogu da plačem uvek i nikad mi ne pomogne, već me samo baci u još veću bedaru!
    Vidim, ti si progledala. Ako si! :bravo:

    Odgovor

  30. malabreskva

    12. marta 2010. at 22:52

    To je Andrić odavno sve rekao: “ zdrav čovek ima 1000 žena, a bolestan samo jednu!“
    Ali niko se ne može naučiti pameti na tuđim greškama, nažalost.

    Odgovor

Ostavite odgovor

Pogledajte i

Dan kada su Majorovi ostavili svoju prvu turšiju (i zimnicu uopšte)

...Obukla sam paradnu uniformu za nabavku na pijaci, možda će ga biti sramota da idem sa n…