Cimeri XXI veka

…iliti glavni adut domaćina prezentacije vunene posteljine (nisu platili reklamu – e baš neću da im navodim ime). Ko su naši cimeri? A ima ih mnoooogo….Pa, jasno, grinje…No, ne bih ja sada njima da posvećujem mnogo pažnje….evo linka, pa ko voli nek se obrazuje o svojim sustanarima, koji bespravno naseliše naše vlaknaste površine stana. Takodje, nisam ni obučena da držim prezentacije. Ali – ono za šta jesam stvorena – jeste da gundjam. Moram. Jače je od mene.
Glavni adut! Ako neko ima glavnog aduta onda u tog aduta mora biti siguran! Kaže on – naši cimeri, cimeri XXI veka. A ja pitam – pa dobro čiko, gde su oni bili u XX veku? Kaže on – ma nećemo se vraćati u prošlost (poremetila sam mu koncepciju u samom startu). A šta sam ja u stvari htela da ga pitam? Zašto su nam tek sada, u XXI veku postali neprijatelji? E pa zato što su sada (mada i na kraju onog prošlog veka, milenijuma, pre kraja sveta, jel…) otkrili silna, za preživljavanje neophodna nam sredstva. Opet – e baš neću nabrajati, jer nisam ovlašćeni domaćin njihovih demostracija kako ostati živ a ne imati posudje sa ultra specijalnim dnom, kutije koje ne vaksiraju….ovaj…vakumiraju, oklagije koje se ne pune vrućom vodom, usisivače koji ne stvaraju kiseonik umesto biljaka, pokrivače koji se ne moraju prati, a leče, ma bre LEČE!!! Pita on – šta najviše košta? Mi svi mislili – zdravlje. Kaže on – nije, nego bolest. Pa dobro, de…igra reči. Pa…nije da nije. No, do kraja prezentacije shvatismo da je vuneni pokrivač skuplji i od bolesti i zdravlja zajedno.
Posle se pitam – a ne osporavam istinu svih podataka koje nam je uslužno servirao – kako su onda oni pre nas, a bilo ih je…morate priznati, uspeli da prežive? Te grinje bre živeše i 1694 – te, a rekla bih i pre…samo tada ih je spazio čile koji je smislio onog što uveličava sve što, u suštini bolje da i ne vidimo…Znači – sitna sam ja zverka, ne razumem, pa to ti je….
A sad…“za ozbiljno“…ne kažem ja da sve to nije dobro….samo….jedno veliko samo…jedan sitan problem. Kada bismo kupili sve što oni tvrde da je neophodno za današnjicu, a opravdanje je – ljudi, pa je li vam za zdravlje žao dati?…naše bi nas rate kredita za život odvele u takav minus, da bi nam i bilo neophodno da nam isti produže, samo da uspemo isplatiti dugove, a ne ostaviti ih u nasledje našoj deci, sa sve vunenim pokrivačem koji se testamentom prenosi sa kolena na koleno (ali zdravo koleno, zahvaljujući prethodno pomenutom).
No, da nam uljeti nešto tipa loto, ili odlično nagrebanih novaca, rado bih kontaktirala čoveka i priuštila celoj familiji zdravlje. Medjutim – e…vala jok, ovo je bila jedina, jedinstvena, nikad ponovljiva šansa. Ništa vizit karte, ništa kontakt telefon, ništa savetovanje sa bračnim ili vanbračnim drugom. Jok!!! Sad ili nikad! Zamalo da iz levog džepa izvučem dve hiljadarke onih Unijinih novaca. Jedino što sam obukla pogrešne farmerice – svoje. U njima se tako nešto ne dešava…Pa dobro kad je nikad više – onda se na licu mesta opraštam od života, pa koliko cimeri još odluče da ćemo živeti, toliko će nam biti taman.
Zanimljivo je kako sam se na brzinu zabrinula i za zdravlje čoveka koji zdravlje prodaje. Izdade ga strpljivost kada je shvatio da niko ne želi to što on nudi. Pa sad – nije da ne želi, ali nije to za svakog. Sav se uznemirio, uzvrteo, primio sve na svoju dušu, greška je u njemu, pa sedne, pa nasrće na nas, pa koliko, pa zašto, pa kako ne možete, pa samo što nam džepiće poizvrtao nije…Brže nas je ispratio, nego što nas je uveo…Toliko o dobrom domaćinu.
No, u svakom slučaju, ostah bez pokrivača, a da sam došla sa njim – mogla sam se i ogrnuti odmah i prespavati u parku – jer mangup reče – NE KUPUJ NIŠTA!!! Eh…alaj bi mi se koža nadisala, svež vazduh i vuna koja diše. Ali  ljudi – šta će mi vuna australijske ovce, kada sam i sama ponekada ista, jedino – domaća.

P.S: mnogo i duboko i jako se izvinjavam svima koji MLM sistemima zaradjuju hleb svoj nasušni, nije mi bila namera da bilo koga uvredim, nego sam zbunjena neshvatanjem društva kako neke stvari jednostavno nisu dostupne običnim ljudima koji rade 8h dnevno, svaki dan, da zarade za najneophodnije potrepštine a sve u cilju  da preguraju od prvog do sledećeg prvog u mesecu.


Print pagePDF pageEmail page

28 thoughts on “Cimeri XXI veka

  1. Bio sam jednom na ovakvoj prezentaciji; buraz mi reče kao pozvali njegovu ženu a ona može sa sobom povesti još tri osobe, klopa besplatna piće plaćamo mi! Da skratim, došlo mi da prebijem „prodavca! jastuka i šta ti znam još čega, jer je palamudio sat i 45 minuta! Teško da pročitam post na dve stranice a ne da sedim i slušam idiota koji uverava još veće idiote da mogu spavati mnogo lepše i zdravije ako potroše nekoliko hiljada evra :wacko: Mnogo mi je teško da izračunam kol’ko pive mogu kupiti za te silne pare :whistle: :pozz:

  2. Kada bi smo kupili sve ono što nam nude kao izgovor da je neophodno za naše zdravlje, skapali bi od gladi jer ne bi imali para ni za hleba. A ti trgovački putnici, ekonomski sektaši, navodno ljubazi i učtivi mi baš idu na živac jer me podsećaju na jehove svedoke :irre:

    1. :whistle: kako da kažem, stvarno ne želim vredjati ljude koji se time bave, svako traži način da zaradi svoj dinar, ali ne volim bre da mi se uvrede bre ako ne kupim ništa od njih, bre! A takodje, džabe, ne mogu me ubediti da mi treba nešto za šta u startu znam da nemam para a i do sada sam uspešno živela bez toga :mail:

  3. Kad se spominju prezentacije bilo koje vrste, meni dodje zlo. Ne mogu očima da ih vidim. Razumem ja da ljudi rade, ali dva sata slušati priču o usisivaču ili o jastuku i ćebetu…. Užas! Bežim glavom bez obzira, kao i kad telefonom zovu i kažu da sam dobila na nagradnoj igri, na kojoj nisam ni učestvovala. U startu sasečem, pa posle više nema divana:)!

    1. U suštini, ja ponekada odem da učinim domaćinu, ako ima neki poklončić da dobije, kao što je bio u ovom slučaju. Plus – to je bio način da me prijateljica izvuče iz kuće, pa smo se makar ispričale pre nego što je ON počeo da priča. Tako da je taj deo bio sasvim prijatan :dim: Ali me u suštini izludjuje kako se mogu razbacivati tako ladno sa hiljadarkama … Plus – kaže on…koliko ćete potrošiti u životu? Pa šta te briga, koje to veze ima sa jastucima?!!! Tako da, prijalo mi druženje, ali prezentacije ne volem pa to ti je…

  4. Sanja :bravo: :bravo: :bravo: za sve ovo što si napisala. Nasedala sam u „ono“ vreme dok se moglo i kupila kirbi. Skuplja „cimere“ i živi se zdravo. Otplaćivali ga godinu dana, da bi posle toga crko. Kako crko, pitam ja onog što nam je doneo i litru rakije da nam se uvuče u dupe samo ga ga kupimo, kad nam je rekao da se kirbi prenosi iz generacije u generaciju, a on mi rekao da JELTE, DUDO, PA VAMA JE ZAPAO TAKAV, KAO KADA VAM ZAPADNU LOŠA NOVA KOLA! Idi bre kretenu jedan, ma napljuva mu se ja svega redom. Popravio ga tada, pa za par meseci opet, pa opet, pa opet i sada, eno ga na tavanu, crknut, čeka neke bolje dane. A što se tiče „cimera“ i za to me zajebo. Jeste da kirbi odlično skuplja iz dušeka, tepiha, a u onoj kesurdači koja prima tri kile istih, ne da bazdi, nego sve zavrću uši. A kako da je bacim kad košta 10 evra jedna. E, pa sad ti vidi. Eno mali, crveni od 1200 kubika, i on skuplja cimere a popravljam ga sama! :good: (Izvini na dužini comentara)
    Isto je i sa onim ovcama. Ma, izmislili grinje ODJEDANPUT, JER DA NIJE NJIH, GDE GI NAM BIO KRAJ!

    1. :yahoo: ma šta izvini na dužini komentara, nek si se ti nama istresla, bezobraznici jedni!!! Tja,…zapao ti rdjav, a garancija, a ovo ono….i nisam ni znala da te kese toliko koštaju!!! Bogte, to je bre mnogo. Jedva ga otplatiš a posle nemaš da održavaš! Ne kažem ja da ne valjaju te stvari, ali nisu baš dostupne običnim smrtnicima. A onim besmrtnicima prezentacije ni ne trebaju, udju u radnju, izvade budjelar, zakače koju hiljadarku i kupe što misle. Ma, dobro je nama ovako, što ti kažeš i taj radi poso, možda malo kilavije, ali radi :good: :good:

  5. Bila i ja na vise tih prezentacija i ne kupih nista…mnogo su brate skupi.Da imam par hiljada na gomili pre bih otisla u Peru da vidim Machu Picchu i obisla jos neke destinacije nego kupila vunenu posteljinu :whistle:
    A „kirbijevci“ su mi bili bar 5 puta :wacko:
    Sreca pa sam iz kuce izbacila sve tepihe,tako da ih sad ladno otkacim…velim-nemaju sta da peru :scratch:

    1. Kirbijevaca mi jadnih dodje žao, valjda rade na broj održanih prezentacija…ali kod mene ni jedan da navrati, a baš bih ga zamolila da mi redovno usisa tepih :yahoo: No…ja još uvek razmišljam šta bismo pametno mogli sa par hiljada viška i ne mogu da se odlučim… :dim:

  6. A „kirbijevci“ sa novom, naučnofantastičnom generacijom, uleću bar jedanput nedeljno. Ne znam samo kod koga zvone, kada im uredno neko otvara vrata. A ja samo proturim nos i pitam: Šta je sad, jel kirbi? A on, jadan, predstavlja se, tako mu rekli, potvrdjuje, Tedi laje kao sumanut, vrata otvorena 8 cm, i ja mu se zahvaljujem i kažem: da, da, imam ga već sto godina, odlično radi, aj zdravo i hvala, i zalupim mu vrata, pa mi posle žao! Al, jebeš ga, dosadni su, užas jedan! I kao da bih ga pustila u kuću, aha, malo morgen!

    1. Ko što odgovorih Danijeli, kod mene nikako da navrate, barem jednom bih ih pustila…ili jednom u tri meseca ako obećaju da će ceo tepih da izribaju a ne samo ćoše :yahoo: Inače… :maul: mada nisam jako nasilan tip (plus…nisam baš ni neki tip :wacko: ) :whistle:

  7. heheeh, e Sanja, Sanja…
    smejem se jer bio sam takodje na prezentaciji kod prijatelja, ajd da ne odbijem i kako reče Exxx u nekim trenutcima su gori od sektaša, kad je video da nećemo kupiti kirbi koji košta čini mi se 2200 eura tip je počeo da vredja u smislu, kakva je to porodica koja nema izdvojiti toliko novca iz zadnjeg dzepa, užas toliko su napadni i bezobrazni da su gori od grinja :wacko:

  8. To ti je suština potrošačkog društva :irre:
    Da ti stvara nove potrebe, bez kojih navodno „ne možeš da živiš“ :wacko:
    Samo da bi što više trošili, što više bacali i što više proizvodili…

    1. :mail: plus…činjenica je da čovek, što više ima … to su mu i potrebe veće :wacko: Ne znam zašto…ali tako je. Čula sam na tv-u neki dan jednu staru ženicu kako priča…“nismo ni znali da smo siromašni dok nam to nisu rekli…“ Vidiš…i ništa im nije falilo…i sad mi kao bez vunenog jastuka i prekrivača nećemo moći živeti :irre: :irre: :irre:

  9. Kirbijevci nikad vise. :frka: :maul: Ne pustam vise nikakve prezentere ni promotere u kucu, posle iskustva sa kirbijevcima :juuu: Sad me komsinice zove da dodjem na prezentaciju nekog soka ,pomaze za sve boljke,ej da pomaze gde bi nam kraj bio…

  10. Kakvi ste vi likovi, prezentacije posteljine nemaju veze sa MLM prodajom, u startu se naglasi da nema finanasijskih obaveza, ako nesto neko hoce on to i kupi, ko nece ok.

    Strasno kako Vam mozak radi, onda je svaka prodavnica i svaki supermarket MLM, najbolje da se vratimo u robno-novcanu razmenu.

    stvarno mislim

  11. Stvar je jako jednostavna, prosto nije moguce organizovati prodaju takvih vrsta proizvoda osim direktnom prezentacijom,dakle mora se videti, dodirnuti i to je neophodno, tako da specijalizovani lanac maloprodaja nije izvodljivo pokrenuti. Postoje firme koje se preko 50 godina ovako predstavljaju ljudima i to veoma uspesno kako u svetu tako i kod nas, zaposljavaju ozbiljne, porodicne ljude koji su u svom poslu strucni i na taj nacin predstavljaju proizvode.Ako neko oseti potrebu za nekim proizvodom moze to sebi i priustiti, ako ne, marketing menadzeri ozbiljnih firmi nisu agresivni i nece biti navalentni.Problem je u tome sto se pojavilo zaista mnogo prevarantskih firmi koji ovakvu formu predstavljanja proizvoda zloupotrebljavaju i skloni su nasilnoj prodaji. Takodje postoji jedan problem i kod samih posetilaca, a to je da kada cuju da su dobili nesto na poklon u stanju su da prevale pola sveta zato sto je to za dzabe pa makar bila i kineska kecelja od stotinak dinara,naprave bukvalno red da bi birali boje, dezene itd.

    Sa suprugom sam skoro bio na jednoj promociji posteljina od vune, popili pice, ja licno naucio nekoliko stvarcica za koje ranije nisam znao, supruga dobila simbolican, napominjem simbolican poklon { sto je i logicno kada je za dzabe }, sve u svemu pametno utrosili vreme na neka nova saznanja, a eto nismo kupili nista.EVO SAD MI MOLIM VAS OBJASNITE KAKO SAM JA SADA PREVAREN?!?

    ZIVOT JE STVAR PERCEPCIJE…

  12. Poštovani Ljubo, svi imamo pravo da doživimo neke stvari na jedan ili drugi način. Takodje, imamo pravo i da iznesemo svoje mišljenje. U ovom tekstu izneto je moje, subjektivno mišljenje, takodje i komentari su mišljenje onoga ko ga je napisao. Ja sam konkretno imala slučaj sa izuzetno drskim, navalentnim i bezobraznim prodavcem koji se iznervirao i počeo nas ponižavati kada je shvatio da nemamo u džepu (ali bukvalno tad i tamo) par hiljada evrića za tu vunenu krevetninu. Meni lično je to sramota za tu firmu, mada verujem da su proizvodi dobri. No, u današnje vreme, većina njih je nama prosečnim ljudima, tačnije ljudima sa prosečnim zaradama – skoro pa naučna fantastika! U svakom slučaju, hvala na razmeni mišljenja 🙂

Ostavite odgovor