loving-couple_4460 …jednostavnije bi bilo reći…ljubomora. Ali, ljubomora tako ružno zvuči. Zvuči kao bolest, opaka, bolest ovisnosti, bolest teško izlečiva. Ali zar možemo osuditi srce što je uplašeno? Šta je to drugo, nego strah, neko nepoverenje prema sebi samom, nesigurnost u sebe,a samim time i strah da ćemo biti ostavljeni, napušteni, zamenjeni kao neki dotrajali uredjaj, novim, lepšim, modernijim.
Ali, znamo kako je to sa tehnikom, čim izadje iz radnje, već postoji nešto novije, praktičnije i naravno, lepše…Pitanje je samo, da li nam je neophodno to nešto sveže, tek izašlo iz radnje, ili ćemo sreću potražiti sa onim što nam je srcu drago, sa onim gde svako dugme ima svoj smisao, sa kojim znamo tačno kada i koje treba pritisnuti i dobiti tačno ono, što nas čini sretnima….
I…kada tako, malo više i razumnije razmislimo…uplašeni treptaji srca postaju neopravdani, ničim izazvani…samo našom bujnom maštom, i samo nezadovoljstvom nama samima. Svoju krivicu, prebacujemo na onog drugog…tako nam je lakše nekako, nego shvatiti da je sve samo do čoveka…
I…ako dovoljno otvorimo srce…i ako pružimo šansu…upoznamo kako treptaji rade sa druge strane…imamo dobru šansu da shvatimo da, ako je neko čovek, a ne kolekcionar, nema potrebe da menja nešto što već poznaje, za nešto nepoznato, pa ma kako privlačno, jer će na kraju i to izgubiti sjaj i draž onog novog i neistraženog. Ako je neko čovek…voleće ono što mu prija, voleće svaku mrvicu bića koje ga čini sretnim.

  • Znam da si ponosna!

    Draga seko, neću te dugo zadržavati. Kasno je. Ili bolje, rano je...mislim da je tu negde,…
  • Dani i godine

    I dodje momenat kada suze same krenu, nekontrolisano, teku, kao neslane, a slane su...oset…
  • Pogled unazad

    Sada, kada se osvrnem, ne žalim ni jedno nakuckano slovo, jer sada, čitajući neke ranije n…
Učitaj još tekstova
Učitaj više od Kokica
Učitaj više u Razmišljanka

4 komentara

  1. grande

    15. juna 2009. at 19:24

    DOBAR POST!

    Odgovor

  2. Sanja

    15. juna 2009. at 19:42

    🙂 Hvala, Grande

    Odgovor

  3. mangup

    16. juna 2009. at 07:20

  4. Sanja

    16. juna 2009. at 08:16

    Mangupe, fali mi smajlija da ti odgovorim 🙂 fali mi jedan ovakav :crvenim:

    Odgovor

Ostavite odgovor

Pogledajte i

Dan kada su Majorovi ostavili svoju prvu turšiju (i zimnicu uopšte)

...Obukla sam paradnu uniformu za nabavku na pijaci, možda će ga biti sramota da idem sa n…