Borisove origami majstorije

Boris i savijanjeIma jedan dečak. Ime mu je Boris. Ima još jedan dečak. Ime mu je Dejan. To su naši dečaci. Moji, jer sam ih ja rodila, moji, jer su mome srcu najdraži. Mangupovi, jer idu uz mene, kao deo mene. Mangupovi, jer bez njih ni ja nisam ja i ako ponekada baš i nisam neka ja.
Taj prvi dečak, Boris dečak, rodio se spretnih ruku. Sada bih o njemu. Od kockica je umeo da napravi što god je zamislio. No dobro…ne baš kaput ili gaće, ali kule svakojake…ooooda, to naročito, još sa dve godine svoje.
Posle su usledile majstorije razne. Figurice od metalnih šipki sa plastičnim ćoškovima, seckanje papira komada mnogo, lepljenje, oblikovanje….sve do savijanja. Tada je taj dečak, spretan dečak, otkrio origami majstorije. Origami kao veštinu – veštinu savijanja papira. Odakle je ta veština i čemu služi? Pa služi čemu i svaka druga umetnost, iskazivanju talenta, izražavanju kroz svoja dela, pokazivanja svetu da smo tu i da stvaramo. Otkrio je i počeo da savija….savija do preterivanja, savija do iscrpljivanja svojih nerava, savija do ovisnosti. Ispresavijao je taj dečak, origami – dečak, celu knjigu šema i uputstava. Savijao – ja gledala, a što je on video…ja videla nisam. Moje oči to nisu mogle zapamtiti a njegove kao od šale jesu. Moje su ruke zgužvale papir – njegove su savile. Zato je on za nas…mali umetnik. Zato su nastale Borisove origami majstorije.

Ko i malo vremena nadje, mrvicu, malu, sitnu…ako može neka odvoji, samo pogled tamo da zabaci…obradovaće jedno dete, s(p)retno dete, zadovoljno dete, ispunjeno onime što pravi jer uživa to da pravi.

http://blog.subotica.in.rs/origami/
Origami u sobi