Tu će negde početi moje globalno pljuvanje!

Cekaonica - za nas samo u mastiMoram da priznam da u mojoj naravi zaista nije da pljujem po nečem u globalu, masi iliti množini. Da pljujem po pojedincima, jedinkama, to je ok, šta da se lažemo, ko od nas to ponekada ne radi? Ali varijante, da ti sve po spisku i državi, da im sve po spisku njihovom lekarskom, advokatskom, političarskom, profesorskom, direktorskom, bogataškom, sirotinjskom, životinjskom, biljnom i ostalim svetom…jok, to zaista nemam običaj. Prvo, zato što se u mnogo šta ne razumem, drugo, zato što smatram da je to više za neke kafanske nivoe vodjenja politike, a kojom se, blago nama i vama, ne bavim.
Ali avaj, jednom sam prilikom relativno nežno iznela svoj stav o lečenju danas i pri tome navela čuvenu rečenicu „svaka čast pojedincima“ (ne baš doslovce, ali u kontekstu…) jer ne možemo svi biti isti. Te rečenice se i dalje držim, ali počinje da me brine činjenica da je sve više onih kojima se ne može verovati, onih…koji misle da nikada neće biti na strani pacijenta, onih…koji misle da će im sva vrata biti otvorena jer u radno vreme nose beli mantil. Sve je više onih – za čije bi se rukave trebali uhvatiti kao za slamku spasa, a ono…njihovi su rukavi klizavi, te nam ta slamka sve više izmiče. Žalosno. Ne, to je previše blaga reč. Sramotno. I to je blaga reč. Okrutno – možda je prava reč.  Mada…i dalje mislim ne dovoljno jaka!!!
Sramota je da iz jedne bolnice na severu Bačke pacijenti budu upućeni u drugu, malo južnije, a tik preko reke Dunav, sa prikačenom etiketom „Pravo iz mesare“. Još je veća sramota da kada stignu tik preko gore pomenute reke, budu tretirani još gore!!! Da se pozovem na čuvenu rečenicu – svaka čast pojedincima!!!
Po mome mišljenju – u medicini ne bi smelo da bude pojedinaca. Ali pojedinaca sa one druge, lošije strane. Svi, ali kada kažem svi, onda mislim BAŠ SVI!!! ljudi koji sebe nazivaju medicinarima, bi trebali da se bore za interese pacijenata, za njihovo zdravlje, za olakšavanje ljudske patnje i pružanje pomoći bolesnima. Da li nekome to možda nije dovoljno jasno?!!! Da li je to momenat koji treba posebno da se naglasi?!!! Okrutno je – i dalje mislim, ne dovoljno jaka reč!!!
Greške u lečenju, greške u administraciji pri ustanovi za lečenje?!!! Svi grešimo i greške se dešavaju. Što bi rekli, samo taj ko ne radi, ne greši. Ali…veliko ALI… to nije opravdanje da se te greške množe svakom novom.
MRMaltretiranje ljudi zbog svoje lenjosti da se o učinjenim izmenama u planu zakazivanja obaveste i sami pacijenti kojima je termin pomeren za sitnih osam sati…da li je to u redu? Pretpostavimo da je ovo jedna kap (čak nedužna u odnosu na one koje nekoga koštaju života) u moru grešaka!!! Čekati osam sati u čekaonici zbog nečijeg bola u ruci da digne telefonsku slušalicu i pozove Suboticu? Oooodaaa, medjugradski poziv, koštaće državu, bolnicu, sestricu, koga li već…a vi, dragi moji ljudi iz drugih gradova, mada i vi naši, iz komšiluka, sedite u čekaonici, družite se, pogledajte šta nudimo, osvrnite se na to koliko bolesnika imamo o kojima da li ćemo ili nećemo voditi brigu…Razmenite po koju reč, protegnite noge stošezdesetiosam puta dok ne stignete na red, pre toga dobro pogledajte čoveka koji ne može da sedi, niti da leži, koga boli kičma tako, da bi je najradije sebi isčupao, koji visi sa ležaja, pridržavajući se rukama a nogama landarajući u vazduhu, jer to je jedini položaj koji može da podnese…Porazgovarajte sa njegovom suprugom i pitajte je šta misli o tome….Izgubite živce kada i odloženo – zakazani termin promašite, pa besno uletite u ordinaciju sa pitanjem – ima li vas neko uopšte nameru snimati, pa vas se tek tada sete?!!! Napomenite im tom prilikom da se stide što dozvole da čovek u takvom stanju visi u hodniku satima bez šanse da neko na njega obrati pažnju!!! Slobodno i bez ustručavanja ih prozovite – njih to i tako ne dotiče, neće izaći ni da ga pogledaju. Predložiće mu hotelski smeštaj ili taksi prevoz. Čekajte na red za lečenje sa smrtno – opasnom bolešću šest meseci, pa ako doživite – tim bolje za vas, a njima…više posla, ako ne,  jedan  termin više slobodan.
Da…i pokušajte imate razumevanja za njihovu hladnoću – da bi čovek radio takav posao, mora da ogugla, da se liši emocija. Da…ali zar baš mora do krajnjih granica?!!!! Još nešto, zaboravih napomenuti, kada udjete da vam snime glavu ili šta već hoćete (jer niste vi tamo zato što ste bolesni, nego zato što nemate šta pametnije da radite…) oprostite im što misle da je smešno i zanimljivo kada izjave „No, hajde da vidimo na snimku koliko ste se iznervirali što ste putovali i čekali osam sati?“ Pa i oni su ljudi sa smislom za humor….
Tako da, ponovo razmišljajući na temu bolesti, dolazim do zaključka da o njoj nije slobodno ni razmišljati. Činjenica – loše je za naše psihičko zdravlje, nadalje, skupo je biti bolestan, košta vas i živaca i vremena i para. Još dalje, lečenje nije baš uvek dostupno svima, samo onima koji stignu na red…Znači – pre nego što odlučite da se razbolite – tri puta razmislite pa tek onda to i učinite!!!