EPP – Kokicin novi blog

…neko bi pomislio…ih, nije joj dosta Blog Subotica.in.rs pa je prešla na kuvanje, na kraju ne stigne ni na jedan od ta dva (a da ne pričamo o poseti ostalim blogovima koji imaju i šta zanimljivo da kažu, za razliku od nje)…pa je sad smislila još jedan. No ipak, poslednjih dana više je vremena utrošeno na doterivanje tog novog projekta 🙂  Bacila se Kokica u narodnjake, pa sad…godišnje jednom izdaje novi projekat.

Ovaj projekat je nešto sasvim novo, nešto sasvim drugačije, no – i pored toga – kako za prethodne, tako ni za ovaj projekat nisam ugradila silikone ni dole ni gore, niti sam ispolirala zubalo, niti istesterisala nosnu grbu. Takodje, nisam ni smršala dvadeset kilograma bez po’ muke.

Šta sam onda uopšte uradila? Pa ništa posebno 🙂  Pokušala sam organizovati moj bensedinčić,  zvan heklanje, u neki sajtić, gde bi eventualno zainteresovani slučajni posetioci dobre volje i relativnog ukusa ( ovo je na moj račun… ) mogli videti šta je to što pravim, videti koliko ja to cenim i slobodno me iskritikovati do mile volje.

No, ako se pri tome nekome nešto i dopadne, pa poželi nabaciti to za sebe ili ko zna koga 🙂 , može da mi piše i emajlirano pismo sa željama, čestitkama i pozdravima 🙂

Sve mož’, samo treba pitat’ 🙂

Pa onda, pošto Kokica trenutno baš nema puno šta da kaže (možda da najzad počne da kokodače…), pogledajte šta ima da pokaže 🙂

 

[button link=“http://nakit.subotica.in.rs/“ type=“big“ color=“green“ ]Kliknite ovde za posetu novom blogiću[/button]

Zeleno – plavi pokušaj

Moje ime je Sanja Glamočanin i ja sam hekloholičar.

Šta ću, to je moj porok. Trebala sam ga steći u mnogo kasnijim godinama ali eto…desilo se pre i ne mogu da se izborim sa njim. Tačnije, stekla sam ga još mnogo, mnogo pre…no nisam znala šta ću sa njim. U pravdu sam heklala čipke koje BTW ne volim u kući više ni da vidim. Godinama sam ih uporno stavljala i moja je Kraljica Majka bila Ponosna na mene…no, morala sam biti iskrena, kako prema sebi, tako i prema drugima – bljak mi je i to nisam ja.

No, heklica je terala svoje a ja sam delila čipke. Nisam ih napravila na stotine ali nekoliko finih komadića jesam i usrećila (?!) sam one koji su znali pametno sa njima.

Onda me je Danijela prosvetlila. Otkrila sam čaroban svet heklarenja koji je u sebi nosio sve osim klasičnih čipki. Dala mi je ideju da istražujem i otkrijem sve čari koje taj svet nudi. Koliko god to onima koji na heklanje gledaju kao na bapsku zabavu izgledalo glupo, nezanimljivo i neshvatljivo, toliko bih ja volela mnogo više vremena posvetiti učenju tog zanata.

Za sada, otkrila sam ovaj način pravljenja nakita, koji u sebi nosi bezgraničan broj kombinacija perli…a već imam sliku nečega još zanimljivijeg. No, o tom po tom, u to ime treba mi malo alata i više pribora ali biće. Istina je da nemam pojma baš ni sa ovim šta ću jer, kako sam nedavno pisala, ne znam biti žensko a nisam ni devojčurak pa da se nakitim ovim papagaj nakitom…ali sigurna sam da će se neko pronaći u tome. Plan je bio da obradujem nećaku, mera mi je bio moj mladji dečak, no…izgleda sam se zaukala više nego što je trebalo i sada je prevelika narukvica.

Toliko od mene za sada na ovu temu…koga zanima, neka baci pogled na sličice…koga ne, neka i taj baci pogled na njih 😉

 

Prava ljubav, nikada preboljena…

Gotovo. Opet ću sebi nadenuti pridev babe. Osetim neko čudno peckanje u stomaku kada mi neko pomene hekleraj. Strašno!!! Želja u meni ponovo raste i ne mogu da joj se oduprem. Toliko je jaka da ne dozvoljava ni trenutak za razmišljanje. Takodje, zdrav mi razum govori „Sanja, okani se ćorava posla, nemaš vremena ni za ono što moraš!!!“, ali strast i užitak koje bockanje u konac donosi mnogo su jači! Smirilo se u meni, nekih ranijih godina, pritajilo ali nije nestalo…Takva se ljubav uvek pamti i nikada ne nestaje…Ja i igla za heklanje…Ja i konac oko prsta…Ja…kao prava pravcata bakica pre vremena…Ahhh…ne mogu više da lažem ni sebe, ni druge. Nisam prebolela tu ljubav. Ono što je nedostajalo u našoj vezi bilo je malo inovacija, malo osveženja, malo zanimljivosti i praktičnosti…Dugo se sve svodilo na čipkice koje nisu pronalazile mesto u prostoru u kojem sam živela…već su utočište i topli dom nalazile u nečijem drugom krilu, nečijem nežnijem i lepšem zagrljaju. Sada će se to promeniti. Ovaj put želim da uspemo. Ovaj put učiniću sve kako treba! Povučena nekim drugim ljubavima, nekim drugim plodovima istih, ohrabrila sam se i ja da još jednom okušam našu sreću! Već juče, bez mnogo razmišljanja (jer mnogo razmišljanja dovodi do zdravorazumskog zaključka a za to u pravim ljubavima mesta nema) nabacila sam novo perje (čitaj konac – vunicu) kojim ću okititi novu iglu veličine broj 7. Takve zahvate još nismo isprobali i verujem da će biti zanimljivo. Ono što nam nedostaje je vreme da se bavimo nama, medjutim, ako su osećaji iskreni i obostrani naći će se koji minut i za to. Ako sve bude kako treba i ako posvetimo dovoljno pažnje jedno drugom, neke ću se zime upakovati u rezultat našeg voljenja…

Kapa u koju ću neke zime da turim glavu
Šal u koji ima da se umotam