Suze i sećanja
Decembar. 2007 – ma godina. Godina preokreta. Godina promena. Zatvorili su vrata, okrenuli ključ i pošli u novi život. Dva dečaka i ona, njihova majka. Takva kakva je, ali…njihova. Zauvek. Nju im niko uzeti neće.
21
Ahhh…Bartolini…
U poslednje vreme ljudi samo o tome pričaju, ko je kad, ko je gde, ko je kako. Šta? Razboleo se, umro, nema ga više. Kupio garsonjeru, promenio adresu…kako god…A nekada je bilo…ko je kad, ko je koliko, ko je kako i ko je sa kime. Šta…pa ovo – ono…kako da vam kažem…znate…radio one radnje…ma…sexao se nezakonito 
Osmeh pobede na licu
Očekivali ste da će aždaja planuti, da će se aždaja svadjati, buniti, protestvovati. Da će vatra pokuljati iz njenih ogromnih čeljusti…Očekivali ste da ćete doživeti orgazam gledajući je kako se nervira, kako ne trpi nepravdu, kako se buni protiv nje i bori za sebe, je li? Očekivali ste da ćete posle imati temu za šapat nagnutih guzica, je li?
Ko vam dade ovlašćenja da budete kompetentni?
Postavlja se pitanje – da li smo blogeri? Ako jesmo – kada smo to postali. Ako nismo – kada ćemo to postati. Ako ne zadovoljavamo kriterijume – koji su to kriterijumi? Naravno…niko nas nije prozvao, niko me nije prozvao. Prozvala sam se sama.
