WP-Plugin: Personal Favicon

Personal Favicon Već par dana tražim plugin koji će moći da nam promeni favorit ikonicu (sličicu ispred URL sajta), ali nikako ne nalazim odgovorajući. Poenta je bila ne dirati temu sajta, a ubaciti ikonicu. Da kad promenimo temu ne moramo opet da se zezamo sa faviconicom. Ne nalazivši plugin odlučio sam da probam sam da ga napravim kao i nekolicinu stvari na ovom blogu. Plugin sam nazvao „Personal Favicon“ i želim da ga podelim sa ostalima. Dok ne provalim kako da postavim na wordpress sajt za download bit će Vam dostupan na ovoj strani. Posle downloada otpakujte ga i uploadujte u plugin folder. Nakon aktivacije, imat će te stranu za osnovna podešavanja.
Toliko za sada.

Download:
Personal Favicon 1.0

Online Manual (Thanks for Personal Favicon users):

Easy Favicon updating in WordPress – for those of us who are not so technical

Smajliji (po Vuku) za WordPress

Pošto ovo nije uvod ni u kakav roman, niti knjigu koja traži izdavača, a ja baš nisam ekstra u pisanju stručnih tekstova, jer malo za šta sam stručna, ne bih mnogo upakivala ovu temu, nego bih odmah prešla na stvar.

Suština je da već sada niste sigurni da li se šalim, ili lupetam gluposti, ili pokušavam (neuspešno, naravno) biti zanimljiva. Šta je ono što nedostaje u ovom razgovoru (ako čitanje sa ekrana možemo tako nazvati…)? Nedostaju nam emocije. U svakom razgovoru u četiri, šest, nedaj bože sedam, ili osam očiju, a bogami i više, prisutne su, te pomenute emocije, koje, sad neko manje, neko više, iskazuje osmesima, raznim grimasama, prevrtanjem očima (naravno da one ostale oči ne vide), lupanjem po čelenki, i čime li već sve…

Ono što je dobro u četovanju (lepo nas je Vuk učio, čitaj kako je napisano, sad…nezgodno bi bilo da pročitate c h a t o v a n j e, ili biste jezik izlomili ako nije dobro istreniran) je da oni koji inače bezuspešno žele da sakriju emocije, tom prilikom to lakše mogu. Sad naravno, ako im ruke ne idu po tastaturi brže od pameti. Ali šta je sa onima koji vole da sagovornik zna na čemu je (stajem u prve redove), sitna ispravka, ovo na čemu je ne zvuči baš najbolje, ali da se gledamo, shvatili biste da nisam ni na čemu…Ponekada nam baš uzfali da ubacimo koji osmeh, uzdah (primereni), da pokažemo da nas je sram što smo lupili glupost, pa ostali čitavi, ponekada zafali i po koja suza, ili široki osmeh i zlatan zub (sad za ovo zadnje ne verujem da baš ima rešenje), češkanje po glavi u vidu razmišljanja, mada ne znam kako to pomaže, jer da pomaže, ja bih već svu perut sa glave sačešala…

E tom prilikom, da sada već zaista predjemo na stvar – temu, čike su izmislile smajlije ili WordPress Smilies, namerno navodim za WordPress, jer trenutno mi to nedostaje, do sada bi se već ceo tekst žutio i zelenio, da se nisam izuzetno kontrolisala da ih ne ubacujem. Pa da pokušamo da ih ubacimo sve na gomilu (ne bih sa sigurnošću tvrdila da su baš svi na gomili, ako neko zna nekog zagubljenog drugara, neka ga slobodno ubaci i objasni kako je nastao, mislim od koje kombinacije karaktera).

:) :-) and :smile:  🙂
:D :-D
and :grin:    😀
:( :-(
and :sad: 🙁
:o :-o
and :eek:    😮
8O 8-O and :shock: 😯
:? :-?
and :???: 😕
8) 8-)
and :cool: 😎
:lol:
😆
:x :-x
and :mad: 😡
:P :-P
and :razz: 😛
:o ops:
😮 ops::cry:    😥
:evil:
👿
:twisted: 😈
:roll: 🙄
;) ;-) and :wink: 😉
:!:
:idea: 💡
:arrow:
:| :-| and :neutral: 😐
:mrgreen: :mrgreen: