Patike sa čudnim izraslinama

Poslednji odlazak sa decom u nabavku patika nije protekao baš i tako sjajno. Iz svih je izbilo ono što ih je tištilo, odrasle – razočarenje zbog dečije navodne nezahvalnosti, iz dece – razočarenje zbog očekivanja zahvalnosti. Na kraju, sve se nekako smirilo…prošla je jesen, prošla je zima. Patike odradiše dobar deo posla, kada se u obzir uzme da u nabavku čizmica nisu išli, jer, jel…kada je zadnji put bilo dobrog snega?

Pa eto…ove godine. Malko nas je iznenadio sneg u zimu. Kao ono – kada putevi nisu očišćeni u sred januara – jer…iznenadila ih je zima u januaru. Pa dobro, prošlo je. Valjda više neće padati. A i ako bude, mi ćemo ga lepo zamoliti da stane i da se odmah otopi i odmah osuši sav nered koji je naneo. Ako nas pak ne posluša, kupićemo čizme u martu. Šta ima veze, sada su i onako pretkrajsezonski popusti. Možda još i ulete neke fensi…

No, pre toga, otidjosmo na trening sa malim dečakom. Odnedavno, jel…trči za loptom. Pride – dosta je često i šuta. Naivno nerazmišljajući, posladosmo dete na trčanje i šutanje u patikicama u kojima ide u školu. Do tada, naše oštro oko sokolovo, nije ni primetilo da je desna patika totales izlizana. Kada je mangup malo izoštrio okulare, snimio je taj dogadjaj na patikama i za čas posla povezao 2 sa 2 i dobio 3! Mali opasno šuta fudbal u školi! Plus, dešnjak je očito, ako je samo desna izlizana…No, i dalje nismo mislili da je to nešto urgentno, pa ko veli, sačekaće proleće da kupimo neke laganije patikice. Ne lezi vraže (valjda se tako kaže), rascveta se patika na treningu i ako nije još počeo period  cvetanja. Još mi gledamo kako mali trči kao patka i malko mu se rugamo i nikako da uspe u varijanti prsti – peta, a ne peta – prsti.

Plus, tek smo budnim promatranjem dešavanja na terenu uočili da, zamalo pa svi, imaju patike sa nekim čudnim izraslinama na djonu! Zar i patike da pate od takvih boljki? Ili je to normalna pojava? Ili je reč o nekim posebnim, samo za tu namenu patikama? Šta? Kopačke? A šta je to i čemu to služi? Mislim – mi smo žešći neljubitelji fudbala i ni na kraj pameti nam nije palo da je za fudbal potrebno i to. Mislim ono…čemu?!!! Zar to nije samo obično jurišanje na sve strane u nadi da će taj ko stigne loptu i uspeti da je šutne?!!!

No, nema nam druge, rascvetane patike i nedostatak izraslina, krećemo u kupovinu. Ovaj puta mnogo bistrije i naoružani dobrom voljom. Većem dečaku, kupićemo, za nedelju – dve, čim komšija bude dao…Imajući na pameti koliko se mali uživeo u treniranje i koliko pažnje posvećuje tome, sa zadovoljstvom smo odabrali i kopačke i slatke patikice za njega i pojurili na ručak…onaj fini nedeljni, kod roditelja, koji je tim bolji – jer ga ne moramo sami spremati. Da, usput su za nama potrčale i neke Ben10 čarape i još neke, primerenije onom matorku…

Mali, sav ozaren gleda šta smo mu doneli i sasvim dobro podnosi ideju da smo mu kupili samo čarape. Pa šta, dobro je njemu i to. Još plus – što su „markaške“. Eh…te sreće u očima kada je ugledao patike…a još veće kada je ugledao i kopačke! „Maaaa…vi mene uvek zezate“, smeška se on. I…šta mi bi, odoh ja po one rascvetane patike da pokažem Kraljici i njenom mužu, mome tati, kakav smo problem rešili, kad, udari me pravo medj’ oči rupčaga u starijega sina patici!!! Kada kažem rupčaga – mislim rupčaga! Malo zemlje u nju i da vidiš tog baštovanstva! ’Ladno bismo mogli nešto palentovati u nju i očekivati uspešno napredovanje!!! Šta sad? Mali vrti i zavrće one patikice i kopačke, osmeh mu sa lica ne silazi, a meni se i mangupu navukao polukiseli na lice. Nismo baš bili sretni što možemo napraviti toplu leju u patikama našeg mačevaoca (ko zna pravilniji izraz, molim ga da me u što kraćem roku obavesti!).

Okrenusmo novi krug, spakovasmo dečaka i krenusmo na pijacu kupiti dečije patike broj 38! Kineskih 38, doduše…ali i onda! Pa kada su mu bre tako izdjikale nogice? I…kako mi uopšte nije bilo sumnjivo zašto mu je svaki dan palac na čarapi (kao da čarape imaju pet prstiju) crn? Videla jesam, oprala jesam…ali sam se u dubiozu problema zaboravila uneti…Dečak je krenuo nešto da zavrće nosom da mu se ne ide na pijacu, i da bi mogli otići do supermarketa u kupovinu patika. Supermarket – patike? Vid’ ti mladog gospodina, e neće moći, bre. No…valjda se veoma brzo setio doživljaja od jesenas, pa mu je rondzanje preselo i uživeo se u odabir patika baš po svojoj meri. Zajedničkim snagama, pronadjosmo već u drugoj radnji s’ početka druge hale pijace, odgovarajuće. Nešto nalik nekadašnjim „starkama“ ali u kineskom fazonu i malo deblje i konkretnije (ovo je sad izašlo kao ono…e znaš kako izleda banana…eeee…ni nalik njoj…).

Po povratku, obučismo decu za upotrebu nove nožne mašinerije, čuvati, čuvati i samo čuvati!!! Malac prati savijanje na patikama i novonastale crte na istima i opravdava se, da to tako mora, ne može drugačije da korača 😆 , one patike sa izraslinama se uspešno koriste za kopanje trave na terenima, a veliki dečak više ne nosi čarape sa crnim palčevima…i, ponekada pljune na prst, pa briše mašineriju da se ne uništi. Ovo zadnje sam ga zaista morala zamoliti da ne radi…mislim…mogao bi biti pogrešno shvaćen…a ja ću se izreskirati, pa mu ih rado oprati kada zatreba…no, nije da sumnjam u korisni učinak pljuvačke na patike, ali…