Godišnji odmor van sezone

Kako ga provesti? (pod pretpostavkom da nemate mogućnosti da putujete)

  1. Maksimalno produktivno iskoristiti vreme za veliko spremanje od A – Ž pa onda još jednom od Ž – A
  2. Lenčariti po ceo dan, ustajati u podne, gledati tv, filmove, serije, reklame i sve po redu
  3. Ispijati kafe po kafićima, komšilucima, prijateljskim i manje prijateljskim domovima
  4. Uključiti računar i ne gasiti ga, nego izrabljivati dok se tipke ne izližu da još jedino možete kucati ako kucate na slepo ili ako već i prsti sami idu gde treba da idu
  5. Družiti se sa decom, pomagati im oko škole, spremati im doručke, ručkove, večere, užine…
  6. Navijati sat i buditi ukućane da idu gde već ko treba da ide
  7. Čitati neku odličnu knjigu koja jednostavno ne dopušta da se zaustavite, pa vas onda ukućani spominju gde ste i šta ste
  8. ….još mnogo toga što mi ne pada na pamet jer mi je mozak na godišnjem…

Dakle…ako ste mislili da sam kao dobra domaćica tačku pod 1. odradila, jok, nisam…ne da mi se. Da li se lenčarim po ceo dan, jok, ne merem, pošto obavljam tačku pod 6, jer škola prosto nije imala razumevanja da promeni starijem sinu smenu kako bih ja mogla spavati dok sam na GO. Da li gledam filmove, serije…ne više nego kada radim a to nije mnogo, nego koliko prostor od ponoći do 7 ujutro dozvoljava a da se usput i naspavaš. Da li mi je uključen računar…ooooojeste i izrabljujem ga maksimalno i onda kritikujem decu….cccc, sram me bilo. Šta ću kada volem (a vole i oni…). Družim se sa decom – pa, ne previše, pošto su na njihovu sreću u školi i ne moraju gledati ceo dan mamu kući. Doručci, ručkovi, priprema istih – u razumnoj meri. Knjiga – e tu ću da okrivim (mada sam kao rekla…neće ona biti kriva) mamasavetu, što se spakovala i ide na put i nije mi ostavila neko dobro štivo. U to ime, sad moram popuniti „prazan“ prostor peglanjem…što baš i nije tako loše, jer ću možda oslobodini jedan zid od prislonjenog veša, te će isti moći opet početi da diše.

Kako mi je na GO? Dobro ali…žalim se, problem je što je prekratak za sve što bih želela da radim. Ali…ko dočeka penziju, možda će uspeti da uradi sve što je mislio a nije mogao 🙂

Tako da…odoh da uživam dok još mogu.

(Ne)ekonomsko propagandni program

Otvaram frižider. Tužan pogled u prazno. Jelovnik za danas – lovački ručak bez divljači. To je otprilike isto kao što Kraljica Majka sprema rum kocke bez ruma. Nije da ih ne volimo. Čak, obožavamo ih! I da…ponekada su i bez čokolade. Šta da se radi, nije trčala za njom u prodavnici.
E da…i prezla za pohovanje. Tata ni ne može da pregura nedelju pre podne ako ga Kraljica ne pošalje u prodavnicu da je kupi. To je kao programirano da se zaboravi. I još…kada se vrati, onda progovara onaj griz što ga nema, a griz knedle ne mogu da izostanu iz zlatne čorbice, pa onda…hajde opet, tata – pravac prodavnica. Sreća pa Coca – Cola već sama uskače u korpu, jer je neizostavni deo, takodje, nedeljnog varenja.
Pogled u frižider i dalje nepromenjen. Tu i tamo se nešto zbunilo i ostalo na polici. A stomak krči. Nije što krči, nego bi ipak trebalo nešto jesti. Šta napraviti i od čega? Staje znanje. Otvaram neke recepte, još ih brže zatvaram. Kao da su pisani na nekom stranom jeziku…i ono što razumem, ne razumem. Ma…idem ja na Kuvajmo b(l)ogovski. Tamo sigurno ima neka ideja i za parolu – snadji se.
Krčkaju se tu i peku razne stvari, djakonije, kako već hoćete. Radi non – stop, 24 sata, od kada je promenio poslovni prostor. U onom starom, mnogo su ga zezali, čas radi, pa ne radi, kao da ima neku inspekciju na vratu. Kuvari(ce) se smenjuju, sa svojim idejama, idejama njihovih baka, komšinica, koleginica. Takodje, vrlo rado prihvataju i nove, koj(i)e će pokazati svoje umeće. Za rad u ovom restoranu nije potrebno biti profesionalac. Nije potrebna diploma, a još manje utrkivanje za nepristupačnim namirnicama. Potrebno je samo imati dobru volju, registrovati se i početi sa radom.

Za početak, evo šta su nam do sada kuvali naši zaposleni (dobrovoljni rad):

danijela73 (3)  i njen Kreativni kutak
Dudaelixir (30)  i Dudin blog
housewife (4)
kmicro (3)
Kokica (27) i ovo mesto gde ste trenutno
lakumic (4) će da ima blog, samo još nije obaveštena 😀
malabreskva (2) i Male Breskve blog
mangup (1) i njegov Blogovnik u izradi 🙂
milica tanaskovic (1)
SKORPIJA (2)
stevo (5) i njegov Hamzjakl
vesna (1)

Da napomenemo, u ovom restoranu nema rezervacija, uvek ima dovoljno slobodnih mesta, nema rezervisanih pušačkih i nepušačkih uglova. Svi su dobrodošli i svi mogu da kuvaju. Za klopu je dovoljno da navratite, a za kuvanje je dovoljno da se registrujete. Znači – svi su pozvani i svi mogu da se druže sa nama.

Kuvajmo b(l)ogovski

Kuvajmo blogovski
Počelo je kod gibenice…Stevine gibenice. Postavio je post o njoj. Gibanici koju je njegova mama zvala gibenica. Kroz komentare stigosmo i do recepta, preko recepta stigosmo i do parčeta za probu na vrata firme u kojoj radim. Preko komentara, stigosmo i do imejliranja ili ti e-maila. Pa tako, po koja poruka Stevo, po koja poruka Duda.  Tako stigoh i do recepta za američku pitu (do sada isprobana samo sa jabukama), kada videh Dudu na slici sa njom. Rekoh ja njoj (napisah, pardon)…deder…molim lepo recept. U nekoliko narednih poštica primih ja dosta kuvarskih saveta od iskusne žene, a po zanimanju nekuvarice. Znači iskustvo – ne škola. Jednom prilikom,  kaže ona meni, mora se naoružati strpljenjem i napisati ćerci recepte za…pa onda čitava lista što ju je ćerka zamolila – jer voli baš tako da napravi kako njena mama pravi. Naravno…Dudo, to da odmah proslediš u dva primerka, elektronska, jel…
I tako…mislim ja nešto, pa pitam mangupa, šta on misli o tome i da li se slaže? Šta će sa mnom, slaže se a kako i neće kada bih mu u suprotnom sedela na glavi. Pustim mejl – dva…gore pomenutim kuvarima, šta oni misle o tome. Oni kažu – dobra ideja. Mangup kaže, ja kažem – onda da počnemo.
Ideja je da se na jednom mestu sakupe recepti. Šta je tu novo? Ništa. Ali, hajde da sakupimo recepte iz naše kuhinje, domaće kuhinje. Ne domaće u smislu sa ovih prostora, nego domaće, isprobane, sigurno dobre i uspešne. Domaće u smislu varijacije na temu. Recepti koje ste sami smislili od postojećeg materijala u frižideru. Naravno i one koje niste, već ste isprobali iz nekih novina i znate da su dobri. Znači, ne ustručavajte se, svaki je recept dobro došao (piše li se ovo zajedno?). Svaki savet, takodje.
Registrujte se i počnite sa pisanjem. Ako imate fotografiju jela o kome pišete – ubacite je ili nadjite neku sličnu na netu, a može i bez nje, ako garantujete da je to o čemu pišete ukusno. Ako zapnete sa načinom korištenja WordPressa, obratite nam se, rado ćemo pomoći. Sugestije – takodje nas kontaktirajte. Ako pak ne želite da se mučite sa objavljivanjem članaka, samo se registrujte, pa ćemo rado pod vašim imenom objaviti recept, ako nam ga pošaljete na e-mail napisan u Wordu.
Budite otvorena srca i naučite nas što vi već znate. Naučite nas kuvati, dajte nam ideje za „šta da sutra kuvam?“ pitanje koje se svakoj domaćici –nu kad ili tad nametne.