Pušenje online

Ima nešto što nikako nisam smela da vam priznam. Znate…eto…ja sam majmun. Ne onaj majmunski majmun, tačnije – majmunica iliti životinjska vrsta majmun ženskog roda…Ne, ne taj, nego majmun kao (ne)karakterna osobina. Mislim se, pa se mislim, hoću li koju na tu temu ili neću. Posle kontam, pa ovo je naša taraba, tu mi možemo da žvrljamo istine i neistine, stvarnost ili fantaziju…pa nek narod što pored tarabe prolazi izvoli sam da izokrene onako kako hoće. Mož’ bit’ istina, no…i ne mora.

Da li ste znali da kada vam ture tamo neki filter u tamo nekom serveru u tamo nekoj firmi na temu www.google.com nemate više internet? Mislim stvarno…da li ste znali? E da…i da li ste znali da sem čika gugla nema više čika koji znaju da pronadju za vas baš ono što tražite? E…da…i da li ste znali da internet nije u poslovne svrhe (čast mailovima…koji jesu)? E da…i da li ste znali da možete doneti kućni elektronski notesčić i prikačiti ga na mrežu u firmi i tako nadmudriti one pametne što vas profilterisaše?

E pa…eto, tako…ja to sve nisam znala i osećam se kao majmun. No ajd, pos’o je pos’o, što je istina istina je. Valja se raditi a ne guglovati. Ko je još video u savremenom svetu koristiti internet? Mislim stvarno…Daj bre ljudi!!! Odakle vam ideja da internet nije u poslovne svrhe? Ne koristiti internet u tom smeru u današnje vreme jednako je pečenju hleba u smederevcu na plus 40 avgustovskih stepenova onih celzijusovih, dok u radnjama ‘lebac stoji po policama!

Nije meni problem što opališe guglu filterušu, nego mi bre problem što mi tako zamalo pa ukinuše ono virtuelno pušenje uz jutarnju kafidžons (sreća pa ipak poznajemo i one ostale čike što burlaju)! I koji mi je andrag (valjda se tako piše a zamena je za koji k..ac (konackonac…nemoj odmah prljavo da mislite)) trebao, pa da ne propušim prave cigarilose! Sad bi se lepo u jutra rana rastezala po pušionama, raspredala dogadjaje iz šesnaeste ulice u komšiluku. Ne…ja se odlučila na zdrav život i suvu kafu. Zamenila pušione za dvadesetak minuta jutarnjih uz kafu i internet.

I…šta mi je to dobro donelo? Pa – čista pluća (ako izuzmeno dnevno gutanje tri kubika izduvnih gasova) i rdjav glas. Onaj…neradnički rdjav glas. Ispadosmo neradnički nastrojeni i nadasve problematični mi što guglujemo uz kafu po internetu. A šta je bilo sa onima što par sati dnevno gugluju po babama i stričevima? Ništa…pametna masa, njima to nigde ne piše a nama, virtuelnima, na čelenkama onim usedelim u kancelarijama nam našim nepušačkim kao okačeno stoji – Oprez, pazi, Gugluje!!!

E sad…ova priča…znate…tako piše na našoj tarabi. No, to naravno, ne mora bit’ istina. Ko veruje, ko neveruje, kako god…prolaze ljudi raznorazni, pa to bude…od muve naprave slona…no da ne dužim, mojih virtuelnih dvadesetak minuta pušenja je isteklo…mora se ić’…pos’o zove…