Blogovanje ili u slobodnoj izvedbi pametovanje, zezanje i tugovanje on – line, bez krajnjih namera da ispadnemo ( ne znam odakle ) zaista i pametni :)

Blog boardKratko i jasno pitanje šta je blogovanje i šta će mi to? Da li se to jede, pije i kakve ja koristi imam od toga? Dakle, za početak, niti se jede, niti se pije, a koristi? Hmmm, ako očekujemo materijalno se isprsiti i ogrebati tim putem, onda odmah, ajd zdravo, tu nema života u tom smeru. Možda, jednom…ako nekom podje od ruke da zapliva u neke profesionalnije vode…Ali ovako, amaterski, naivno i iz hobija – tu je čisto zabave radi, druženja radi, razmene mišljenja radi, po koje kritike, po koje pohvale, po kojeg smajlija na ekranu….
Dakle, pitanje je bilo – šta je blogovanje? Da li sada da linkujem nekog na tu temu (što je u blogovanju veoma fer i u redu – ne mažnjavati tudje postove, eventualno se pozivati direktnim linkom na iste ili makar citiranjem…mada i to baš ne zadovoljava korektan odnos, ali prolazi…) ili da pokušam nekako to dočarati?
Neću se  niti okačiti, linkovati, vezivati…šta li već…niti ću citirati, (u stvari, linkovati ipak hoću) niti izvoditi prazne definicije pomenute teme, blogovanja. Istorijat blogovanja, izem li ga, koga zanima, neka malo gugluje (opet, po Vuku, jel…). Mene mnogo i ne zanima. Navodno je krenulo kao on-line dnevnik…ono što je bilo štampano kao Dnevnik Ane Frank,  pa ko je bio uporan isčitao je sve, ko nije (kao ja) pročitao je po koji red, pa odustao. Šteta papira, što se mene tiče, u današnje vreme.  Krenulo je tako…a završilo ko zna kako. Nadalje, nemam sada nameru nešto nabrajati moguće teme o kojima razglabaju blogovi, jer razglabaju o svemu i svačemu…jel…svi imamo različita interesovanja, različita zanimanja pa shodno tome, odabiramo i šta ćemo čitati i o čemu ćemo pisati.
BlogovanjeIz mog ugla gledišta, blogovanje je on-line piskaranje onoga što ti je trenutno na pameti. To mogu biti biseri mudrosti mene nemudre ili neki ispadi u toku dana, nedelje, neki kojih se sećamo, napisani na samo nama, svojstven način. Mislim da je blogovanje odraz naše ličnosti, našeg života (da ponovim – pričam o ovoj temi iz svog ugla gledišta – jer to je sloboda blogovanja (ne znam da li ovako nešto postoji, ali evo ja je sada imam)) našeg načina razmišljanja, našeg ličnog stava. Takodje, može biti i odraz našeg dobrog raspoloženja koje želimo podeliti sa nekim, pa ubaciti po koji fazon, vic, zanimljiv snimak, dobru pesmu…Sve je dozvoljeno (sem golotinje koja navodi na blud i surovo je skinu sa youtube-a i pošalju ti upozorenje), jer to je vaš blog. Vaše mesto za pisanje, vaše mesto za protest ako imate zašto da protestvujete, vaše mesto za pohvalu ako imate šta da pohvalite. Nije bauk, nije tabu, nije teško niti komplikovano. Malo osnovnog znanja ponašanja i kulture sa računarima (pošto je to je li…neki vid društvenog života) i svako može imati svoj blog.
Dakle, prvi korak, otvoriti svoj blog…nije težak. Taj prvi korak – napravićemo mi za vas (all free of charge 😉 ), ako želite da vas pridržimo, da ne padnete. Mesto za vaš blog je stranica otvorena upravo u tom cilju.
Vaša je sledeća briga – o čemu pisati? Ko će me čitati? I šta ako se nekome ne dopadne to o čemu pišem? Šta ako me neko iskritikuje?
Kao prvo – uvek se može izbrisati učinjeno. Prva dobra stvar. Druga dobra stvar – a zašto bismo išta brisali? Zašto ne bismo ostavili kao trag i podsetnik da u neko kasnije vreme, provirivši u arhivu učinjenog, primetimo način razmišljanja pre i posle, promene na nama samima koje nam je vreme donelo. Zašto dalje – ne bismo podelili ono lepo što osećamo sa nama dragim ljudima? Jednostavno – napišemo post (članak u blogu) i šerujemo (Vuk) ga sa prijateljima, što imejlom (Vuk), što fejsbukom (Vuk), što već čime nam na pamet padne…Kasnije, kada ih malo uputimo na naše postojanje, oni koje zanima šta imamo da kažemo i sami će se setiti doći na našu – vašu stranu i pogledati šta ste ovih dana napravili, naradili, pokvarili…
Da li smo nesigurni i dalje u to – šta ćemo sa time? Verovatno da da…ali…valja probiti led, posle ide sve kao podmazano. Kao dobro ulje za uklizavanje stižu i komentari prijatelja, familije, nepoznatih kritičara 😉  i naravno, kolega blogera, što iskusnijih, što manje iskusnih i svi su poželjni i oni loši i oni dobri i oni šaljivi, jer svaki je komentar u neku svrhu…iz svakog se komentara može doneti zaključak o postu, o komentatoru, o autoru posta, o mnogo čemu još.
Negativno u blogovanju? Ma ne postoji tako nešto ( 😳 ). Ako i postoji, otkrićete sami kada otpočnete blogovati…(opaka ovisnost – da ipak upozorim na vreme!!!).