Kako ga provesti? (pod pretpostavkom da nemate mogućnosti da putujete)

1. Maksimalno produktivno iskoristiti vreme za veliko spremanje od A – Ž pa onda još jednom od Ž – A
2. Lenčariti po ceo dan, ustajati u podne, gledati tv, filmove, serije, reklame i sve po redu
3. Ispijati kafe po kafićima, komšilucima, prijateljskim i manje prijateljskim domovima
4. Uključiti računar i ne gasiti ga, nego izrabljivati dok se tipke ne izližu da još jedino možete kucati ako kucate na slepo ili ako već i prsti sami idu gde treba da idu
5. Družiti se sa decom, pomagati im oko škole, spremati im doručke, ručkove, večere, užine…
6. Navijati sat i buditi ukućane da idu gde već ko treba da ide
7. Čitati neku odličnu knjigu koja jednostavno ne dopušta da se zaustavite, pa vas onda ukućani spominju gde ste i šta ste
8. ….još mnogo toga što mi ne pada na pamet jer mi je mozak na godišnjem…

Dakle…ako ste mislili da sam kao dobra domaćica tačku pod 1. odradila, jok, nisam…ne da mi se. Da li se lenčarim po ceo dan, jok, ne merem, pošto obavljam tačku pod 6, jer škola prosto nije imala razumevanja da promeni starijem sinu smenu kako bih ja mogla spavati dok sam na GO. Da li gledam filmove, serije…ne više nego kada radim a to nije mnogo, nego koliko prostor od ponoći do 7 ujutro dozvoljava a da se usput i naspavaš. Da li mi je uključen računar…ooooojeste i izrabljujem ga maksimalno i onda kritikujem decu….cccc, sram me bilo. Šta ću kada volem (a vole i oni…). Družim se sa decom – pa, ne previše, pošto su na njihovu sreću u školi i ne moraju gledati ceo dan mamu kući. Doručci, ručkovi, priprema istih – u razumnoj meri. Knjiga – e tu ću da okrivim (mada sam kao rekla…neće ona biti kriva) mamasavetu, što se spakovala i ide na put i nije mi ostavila neko dobro štivo. U to ime, sad moram popuniti „prazan“ prostor peglanjem…što baš i nije tako loše, jer ću možda oslobodini jedan zid od prislonjenog veša, te će isti moći opet početi da diše.

Kako mi je na GO? Dobro ali…žalim se, problem je što je prekratak za sve što bih želela da radim. Ali…ko dočeka penziju, možda će uspeti da uradi sve što je mislio a nije mogao 🙂

Tako da…odoh da uživam dok još mogu.