Mnogo, naravno…u sportu zavisi od trenera. Oni, kao i roditelji, učitelji, treba da upoznaju svako dete ponaosob ako su pravi sportaši i ako žele da iz deteta izvuku ono najkvalitetnije. Drago mi je da smo i u ovom slučaju naišli na predivnu saradnju. Što se tiče Borisa, trener je zainteresovano prišao, da se uputi u naš način vaspitanja i ophodjenja sa detetom, kako bi mu i on mogao što bolje pristupiti, pošto je primetio njegovu preosetljivost, osećajnost ali uz sve to, inteligenciju i sklonost ka baš toj disciplini.
Mesec: mart 2010.
Džepno izdanje karikature života – paranoja drugi deo
Htedoh svašta napisati, napisah. Htedoh napraviti karikaturu od toga. Napravih. Htedoh još jednom pročitati. Izbrisah. Ne valja. Previše je pažnje posvećeno brižljivom odabiru reči za sadržaj glupavog karaktera. Nije vredno. Takve stvari nisu vredne pažnje. Valja ih iz korena saseći. No, šteta da se neki simpatični izgovori (pri tom upotrebljeni) ne spomenu. Sem onih, navedenih u paranoji prvi deo, evo sledećih:
Reči koje su nedostajale
Ne volim proleće. Sav normalan svet ga voli. Ali ja ne. Pa valjda se i ne uklapam u sve normalne ljude. Jer, da sam normalna, sada bih upijala sunčeve zrake i bila zahvalna na D vitaminu kojima će početi sunce da nas zasipa (dok ne krene da nas bije ona rupa u ozonu…). Ali jok, ja radije cvrčim, patim, tugujem za zimom. Tako mi je lepše. Tako mi je lakše. Lakše je tugovati, nego uživati u pruženom svetlu. Lakše je prepustiti se, nego upustiti se u borbu. Lakše je pun saveta biti, dobre teorije, podloge za zdrav i sretan život…
Na optuženičkoj klupi
Hodnik. Unutrašnjost mermerne zgrade. Hladni stepenici, užurbani ljudi sa aktovkama u ruci. Svi u nekim problemima. Svi jure. Ona sedi. Na optuženičkoj klupi. Kakav je zločin počinila? Zločin iz strasti? Zločin sa predumišljajem? Šta je njen zločin? Preskupa deca. To je njena optužnica. Kakva će biti presuda? Hoće li biti u njenu korist ili njegovu? I dobija li iko u ovom slučaju?
Patike sa čudnim izraslinama
Poslednji odlazak sa decom u nabavku patika nije protekao baš i tako sjajno. Iz svih je izbilo ono što ih je tištilo, odrasle – razočarenje zbog dečije navodne nezahvalnosti, iz dece – razočarenje zbog očekivanja zahvalnosti. Na kraju, sve se nekako smirilo…prošla je jesen, prošla je zima.
Džepno izdanje karikature života – paranoja prvi deo
Početnički primeri da vam se upali lampica, ako već nije:
1. Sve počinje nevino, naivno, poverljivo, iskreno….muž se sprema u poslovnu pratnju. Da…da…poslovnu pratnju. Zašto bi samo žene išle u pratnje te vrste…kada su u osnovi muškarci i bili prvi ti, koji su poslovni. Njegova se poslovna pratnja ogleda u pratnji ne zna se čega do granice države nam ove naše. Strogo poverljivo – top secret!!! „Ne pitaj ništa – ne mogu ti reći“ varijanta, „a i ako ti kažem…
Mali miško :) i šbbkbb
Mali, simpatičan, jadničak…miš…uhvaćen u zamku, namamljen mirisom opojnog sira kome nije umeo da odoli….Plus…šta bi bilo kad bi bilo…
Par viceva i naravno, tašta!!!
Putuju avionom dva Hrvata i Milutin (pogodi šta je on!) Čim avion poleti, Milutin se izuje, a komšijama gadno, Jedan da se izvuče, reši da ode po koka-kolu. Na to se Milutin, koji sedi pored prolaza, ljubazno ponudi da mu donese piće. Milutin ustane, a komšija mu pljune u cipelu. Vrati se Milutin, kad se i onom pored prozora pripije koka-kola.
Pismo korisnika servisu računara
Dobar dan! Kada želim da kopiram film na USB, kliknem PASTE, onda mi se pojavi tekst da nema dovoljno mesta na USB-u. Posle toga kliknem PASTE SHORTCUT i onda mi stane film na USB. Problem je kad hoću da ga gledam na tudjem kompu, onda se javi poruka da ne može da nadje film.Ovo je čudno,pošto sam sigurna da je film na USB-u, jer ga na mom kompu otvara sa USB-a.U čemu je problem?
Uputstvo za nedelju smeha ;)
Dodje ti tako…našoj Dudi, žuta minuta, pa odluči da se bori! Oni mene kamenom, ja njih hlebom iliti, oni mene nevoljama, ja njih zabavom. Dodje ti tako…i našoj Breskvici…možda ne i žuta minuta ali ono…želja da se smeje. Pa tako…kako njima došlo, tako one otvore – Nedelju smeha. Dobra ideja.