Život u zgradi – deo četvrti
Drage komšije…a i oni ne tako dragi…htela sam nešto da vas obavestim. Naime, imamo jedan problem i ne umemo da ga rešimo. Naš je automobil godište 1988. (ako dobro znam, no nemojte zameriti ako nisam dala u potpunosti tačan podatak). Mogu reći i to, da je iz XX veka. Ta je informacija sigurno tačna. Ne znam da li vam je poznato da u XX veku nisu prodavani automobili sa krilima?
Pročitaj višeDa im sve po spisku baš njihovu da im sve po spisku da baš baš…
Ono što turiše meni na račun i što naplatiše, je oko stosedamdesetikusur minuta razgovora sa detetom. Naravno, listing on – line im nije dostupan zbog radova na sistemu. E pa,…izgleda da Vam se sistem sje*ao…
Pročitaj višeŽivot u zgradi – deo treći
Ili…što bi rekli…priča u nastavcima bez kraja. Barem bez sretnog kraja. Barem bez onoga: “i tako su živeli sretno do kraja njihovih života”. Priča o življenju u zajednici. Nekoj vrsti zajednice. Ili bi barem tako trebalo biti. Jer, izem li ga, svi barem na isti ulaz udjemo. Jeste da se posle razdvajamo u levo i desno krilo, ali da nas, ne daj bože, strefi zemljotres ili kakva druga prirodna nepogoda, svi bismo u istom sosu bili.
Naša zgrada, lepa, novogradnja, divan hodnik, divan pogled u veterinarevo dvorište. Kučića i mačića koliko voleš. Da se nadovežem na deo prvi ove priče – prava idila. Mir i tišina. Čak i parče dvorištanca imamo. Čak i garažu sa sve podrumom sa pripadajućim delom svakom stanaru, onako, za odložiti stvari koje nam nisu potrebne…
Hvala…ono što često zaboravljamo
Čudna smo mi neka sorta – ljudi. Primetimo problem koji nismo mi napravili – da, odmah ga primetimo. Primetimo grešku, koja nije naša – odmah na sva zvona. Neko učini nešto što naša slobodna procena govori da baš i nije u redu – odmah ga kudimo. Neko nam pokuša učiniti nešto dobro – mi prosto u to ne verujemo. Ogovaramo – oooo da, budimo iskreni – ponekada sa velikim zadovoljstvom, ne zlonamerno – ali sa namerom da se zabavimo, da.
Onda se opet – nekome desi nešto lepo, ohrabri se da naglas to i izgovori, pokuša da razmeni koju reč na tu temu, oooo ne – to ne primećujemo, klimnemo glavom, posle se pitamo, a zašto li mi ono mlati glava gore – dole?
Godinama se prenemažemo kako bismo bili…
Jedan običan čovek
Sela sam sa namerom da samo malo lutam po internetu, „da vidim šta novo ima“, kao ono…u toku sam sa svim i svačim, pa da nešto ne izostavim. Nešto mislim, imam par ideja o čemu mi se piše, ali…da li pisati ako baš nisam raspoložena za to ili ipak ostaviti za neki drugi dan i neki bolji momenat? O čuvenom Majkl Džeksonu mi se ne piše, mada je to sada hit tema. Ne piše mi se o njemu, a ipak ga pominjem. Nije da mi nije žao čoveka, u stvari, ako ćemo iskreno, kao čoveka i nije…pa nisam ga ni poznavala, niti sam kafu sa njim pila, a takodje ni ovce čuvala. Kao čoveka neka ga žale oni koji mogu reći da su provodili vreme sa njim, sada da li…
Pročitaj višeŽivot u zgradi – deo drugi
Upržilo sunce jedan dan…(upržilo je više dana…doduše, pa sada odmara), 16.00h je taman otkucalo svoje, vreme je za polazak kući. Nazad, u svoj Home Sweet Home (izem li ga ako sam ja ovo dobro napisala)…upadam u našu velelepnu, još uvek, novu zgradu, ali više ne i pod garancijom. Neka muzika odzvanja hodnikom, da ne kažem – dere se i zavija…ne bih da uvredim ukus nam naše Predsednice Kućnog Saveta (ne interesuje me ako je ovo gramatički neispravno, njena titula ima da se poštuje!).
Šta sad, kada to drugi rade, onda treba lepo da se pokuca na vrata, zamoli cenjeni dušmanin da sa takvom tiranijom prestane. Ali kada je ona u pitanju, o čemu pričamo? Pa nećemo, nadam se, sada izostaviti prava koje njena gore pomenuta titula nosi sa sobom? Da…
E dosta više sa tim plastikanerima!!!
Hajde da me neko uputi…imam problem…nisam sigurna da li sam dobro upoznata, ali čini mi se da su VISA kartice platežno sredstvo, ne govorim u svetu, nego naravno kod nas, u Srbiji.
Pročitaj višeBesplatni udžbenici za djake prvake
Bilo jednom, nekada davno, sad neki bi rekli…na Divljem Zapadu. Nije to bio Divlji Zapad, bila je to neka država koje više nema. Sad, da ne ulazimo u detalje i političke rasprave u koje se apsolutno ne razumem, suština je da je nekima žao što je više nema i od blata bi je pravili, a drugi se raduju novonastaloj situaciji, koja, nije da je baš i sasvim jasna.
Dakle, u toj nekoj državi, koje više nema, jednako se išlo u školu i jednako je školovanje bilo „besplatno“. Sad, šta vas briga šta ko smatra besplatnim. Uglavnom, u toj nekadašnjoj školi, sećam se, a verujem i drugi će podeliti sećanja sa mnom, imali smo udžbenike, a bogami i sveske, učiteljice i učitelje, mali i veliki odmor, nastavnike i nastavnice, a ko…
Lečićemo Vas, nije problem, samo kada stignete na red!
…i onda sitnim slovima ispod toga, kao bankari kada daju ekstra povoljne kredite, samo ne obećavamo kako ćemo Vas lečiti i ne vidimo kraj reda, u potpisu:
„Sa poštovanjem, uvaženi Dr Mr lekar specijalista sa punim zidom diploma (da napomenem, i koferom, samo zid to sve nije mogao primiti“.
Na žalost, ovo nam je svima veoma prepoznatljiv tekst, nikada izgovoren, ali uvek prisutan kada staneš ispred belog mantila, gledajući ga kao pomoć, a očekujući najgore. I zakletve davno prisegnute, i obećanja data, i svrha istog tog, belog mantila i poverenje….sve to nestaje polako, bledi, gubi smisao. A suština sada ostaje, kako preživeti, ali ne preživeti, kako se izlečiti i ostati živ, nego kako preživeti u smislu kako obezbediti egzistenciju sebi, svojoj porodici, svojoj široj porodici, svojim potomcima, pa sve tako…
Život u zgradi
Uf! Iz susednog je stana zamalo poletela šerpa! A ja sam mislila da takve ideje samo meni padaju na pamet. Čuje se urnebesna vika, dok ja „idilično“ pokušavam sebi dočarati rajsku plažu na naših 2 metra kvadratna terase.
Ta buka baš pomaže! Pokušaću je pretvoriti u hor zrikavaca, sa neke mirisne planine kraj mora, a miris borove šume, pomešan sa isparavanjem soli iz te ogromne vode zvane pomenutim morem, pokušaću da načinim od mirisa umorenog (barem mislim da se tako kaže) ulja, rasutog po pruzi, baš tu…u blizini.
Za ugodan život, potrebno je mnogo toga, a jedna od manje važnih, zašto bi i bila…, je mesto stanovanja…misliš, baš ti je svejedno, to malo vremena što provedeš u svome kutku, koji uz to zoveš dom, nije ti važno gde je…
Dešavanja
Najglasniji
Plava Baklava
prijatelj
sanjaru prolazu