Prelistavam (mada…nema papira da šuška…) ove stranice poslednjih dana. Nema nekih novina na njima. Šteta! Znate koliko se toga lepog desilo u poslednje vreme? Sve je nekako krenulo prijatnijim, mirnijim vodama, sve se nekako…“namestilo“. Desile su se stvari, preokreti, za koje sam mislila da nikada neće doći na red.

Spring EquinoxSada, kada se osvrnem, ne žalim ni jedno nakuckano slovo, jer sada, čitajući neke ranije napisane priče, vidim, mogu da se setim, šta smo sve prošli i sa koliko uloženih emocija, truda, strpljenja, suza, osmeha, radosti, tuge, svega…

Radost mi je da mogu da vratim deo detinjstva svoje dece vraćajući se na ove strane, radost mi je da se mogu prisetiti nekih zabavnih momenata provedenih sa svojom porodicom.

Radost mi je da mogu da obnovim sećanje na to, kako smo sa mangupom stvarali jednu novu, zdraviju porodicu. Radost – jer deca najzad imaju porodicu kakvu zaslužuju. Porodicu u kojoj se trudimo da poštujemo jedni druge, da pazimo jedni druge.

Nije to sve savršeno, ali upravo je u tome i čar…da se trudimo svi zajedno da učimo i napredujemo.

Učitaj još tekstova
Učitaj više od Kokica
Učitaj više u Razmišljanka

2 komentara

  1. mangup

    24. novembra 2015. at 11:29

    Savršenije nemože biti 🙂

    Odgovor

    • Kokica

      25. novembra 2015. at 19:57

Ostavite odgovor

Pogledajte i

Dan kada su Majorovi ostavili svoju prvu turšiju (i zimnicu uopšte)

...Obukla sam paradnu uniformu za nabavku na pijaci, možda će ga biti sramota da idem sa n…