…slikovito ga vidim – spreman za osmomartovsku akciju…2 štipaljke…već naoštrene. Najlipče odilo…iliti najsvečanije odelo, češalj u levi džep, na dohvat ruke, kolonjska voda Pino nešto…štraftu vuče do podruma…bicikl isparkiran i pokret, akcija, kreni!

Opkoračuje bicikl, pre toga je uspešno zakačio onim pripremljenim štipaljkama pantalone…ne daj bože da mu se „ukenjače“ na biciklu. Kreće, mota, hvata zalet….maštovito juri ka (pre)prodavcima rezanog cveća u celofanu, koji vrlo povoljno, samo za njegovu dragu (i njih još hiljadarku) nude veoma maštovit poklon – crveni karanfil, nešto kao…simbol Dana žena. Osvrće se….razmišlja…koliko žena ima na spisku? Mala pauza, ruka u džep, češalj, potez po glavi, ruka, češalj, ruka, češalj…e takoc, sada je u top formi. Sa ponosom kupuje 10 komada za deset sretnica koje ga nestrpljivo isčekuju…

Za to vreme…negde…u nekoj firmi…Dan žena uveliko se zahuktava. Žene – rade. Rade – na svojim radnim mestima. Ima ih nadrndanih, koje bi volele da godina ima 364, sa prestupnom 365 dana…i da je baš taj…8. mart, dan koji izostaje iz svih kalendara. Medjutim…aaaa, nemojte tako…tu su i fine dame, ponosne na dan za koji se žene izboriše (mamicu im njihovu da im mamicu)….Svilena bluzica jedva je sačekala da iskoči iz ormara, to se središe nokti, to se nabacila šminka, to se sredila kosa u stilu tapirung varijante gde ni muva ne ostaje živa kada je nadleće…Stigle su na posao ponosne – jer ovo je njihov dan.

Ali but, izem li ga…oseća se nedostatak muških jedinki u istoj…tamo nekoj firmi. Šta će jadni….sav teret tog praznika pao je na njihova jadna pleća…sve moraju pripremiti, organizovati, kupiti, pokloniti, poljubiti, čestitati…Šta će….opet…jadni, jel…žrtvovaše se i odoše u prvi bircuz da se izdogovaraju, razmene iskustva, malo oraspolože. Naravno, pri tome, njihov jedini, nesebični cilj je – zadovoljiti i usrećiti pripadnice lepšeg pola povodom i dalje…njihovog, jel…praznika.

…onaj sirotan sa štipaljkama, opet…ima problem. Previše je želeo a nije mogao, pa je posustao…stao malo da se odmori, odložio kuranfile na bicikl i ušao…oooo…gle slučajnosti, u neku tamo birtiju, kad ono, muško društvo komada mnogo. Priključi im se i zaboravi se malo, nije to lako…treba prikupiti snage, energije….treba sve te žene usrećiti. Nabacuje dodatni šmek na sebe, divan miris ispijenog piva na usnama muškarčine nam naše….Spreman je, sada može, karanfilčići jadni više ne mogu, posustaju polako, no…što se njega tiče…dobro je to, važno je setiti se.

Žene i dalje – rade. Onoj se gospoJi malo uflekala svilena bluza jer joj je mašina bljucnula malo ulja na nju….no, nema veze. Bila je prava prilika da se pokaže u punom svetlu i ona je to uradila! Biće druga bluza ali prilika…neće…

Dan prolazi, muškarci veseli, oraspoložili se pripremajući beskrajnu sreću – sreću – radost svojim koleginicama, ženama, mamama, sestrama, ljubavnicama, ….pa sve tako redom. Dan prolazi, žene…pomalo tužne, previše očekujući – premalo su dobile. Dan – kao i svaki drugi.

Na šta se sve svodi? Muškarci proslave, žene odrade. Pregršt bespotrebnih poklona koje niko ne voli. Muškarci jer im je smor što moraju da ga kupe i ako im je to teret a ne zadovoljstvo, žene – jer dobijaju brdo poklona koji su poklonjeni samo da bi zadovoljili neku očekivanu rutinu. Aman ljudi…čemu više? Čemu proslave dana žena, dana zaljubljenih, dana veštica ili već čega…Ako sam zaljubljena, zaljubljena sam svaki dan, ne kada mi kalendar to naredi…ako sam žena, pa bre…valjda sam žena i juče i sutra a ne samo danas….ako sam veštica (a jesam) veštica sam 24 – 7. Fuj, ne volim nametanje i baš zato uporno častim 8. mart masnom kosom i patikama 🙂

Ali,…medjutim…ne i ovog 8. marta. Ovaj volem i jedva ga čekam. Mangup časti. Toni peva. Mi idemo. Jupi, jupi, hura, jeeeeeeeeeeeeeeeeej!!!!

P.S: naš siroma na biciklu je odustao, legao malo u žbunje da se odmori…nema veze…stići će već kući u neko…gluvo doba noći, ko zna…možda mu se draga ipak obraduje…