Ima li dan za nas?
Ima tome…nije važno ni reći koliko…jednostavno…ima…prošlo je vreme. Vodili smo svako svoj život, onako kako smo mislili, onako kako je klizio niz naše dane, poklonjene nam…da ih pretočimo u nešto…med…gorčinu….kako ko, kako šta, kad…slobodni da uživamo ili patimo, za šta god damo svoj glas…Jer…još ga imamo, još smo tu, nesvesni premije dobijenih sati života.
Jutrom se budimo, umorni od sna. Večerima odlazimo na spavanje, umorni od napornog dana. I mislimo…mnogo je…teško je, samo da legnem i odmorim malo…dušu, telo…A sve to bez ideje da to može biti i zadnji odlazak…Sumorno, zar ne? Stvarnost, zar ne? Precenjena jurnjava u potrazi za…? Za…? Za čime?!!! Za lakšim sutra, za odmornijim sutra, za slobodnijim sutra? A šta ako sutra ipak ne dodje? Šta ako je za sutra postojao drugačiji plan? Ne govori to crni veo prevučen preko mojih očiju razmišljanjima o nečemu što bi moglo biti…Ne…nije to tuga. Naprotiv. Govori sreća, ono što imamo, ono što ne vrednujemo. Uvek je tuga ta kojoj poklonimo veću pažnju, bolju prodju u rezervaciji termina za naša osećanja.
Govori seta za nečim izgubljenim, nečim…većim od mene, od nas…govori seta za nekim ko je otišao, za nekim o kome se pričalo, za nekim čiji je osmeh lečio rane a glas dovodio do suza…seta za mladošću, naprasno otetom. Seta što povratka nema. Život presečen u trenutku, glas otet od sviju nas, umetnost uskraćena za velika dela…Posle toga…svet je postao siromašniji…Mladić…koji je još toliko toga mogao da pruži…Samo sam želela da ga se setimo i ako verujem da nikada zaboravljen ni bio nije. Prašina se stišala, suza je manje, srca su njegovih najdražih i dalje u crnom a mi, koji smo bili tu da uživamo u njegovoj muzici, možemo to i dalje da radimo, prisećajući se jednog veselog duha prelepog glasa i neodoljivog osmeha…
…nisam znala da je upravo danas Tošetov rodjendan…saznala sam tek kada sam post već pripremila…slučajnost ili ne…
12 komentara
Slucajnost ili ne , sad mi je jasno zasto je pre koji dan bio njegov koncert na TV.
Ali stvarno sam danas htela objaviti post i stvarno pojma nisam imala
Sad mi je drago što jesam…Sad znam zašto će danas biti Tošin koncert i u našoj zgradi 
Tako je to u zivotu Sanja,kao sto rece Zvonko Bogdan „Danas jesmo sutra ko zna gde smo “
Tuga je kada odes a nemaju po cemu da te pamte…
Samo sto o tome retko ko razmislja,a ja imam obicaj i da razmisljam i da pricam sa decom na tu temu ne bi li ih pripremila da lakse prihvate odlazak dragih ljudi.
I da…slucajnosti ne postoje sve se desava sa nekim razlogom.Hvala ti na divnim pesmama,Tose je zaista bio nesto posebno, treba da budemo srecni sto je ziveo tu negde kraj nas i sto je za sobom ostavio toliko toga lepog
Da je bio dobar jeste, iako nije od mojih omiljenih pevača, no po svemu sudeći ovako je trebalo da bude!
Naravno da nije svakome mogao biti omiljeni kao nekima
ali mu se talenat nije mogao osporiti…Verovatno je moralo biti tako, ostalo je da uživamo u njegovim pesmama…
Divan post si napisala Sanja! Kako bi bilo lepo da cenimo ŽIVOT. Nerviramo se zbog budalaština, umesto da uživamo u svakom trenu ovozemaljskom!
Toše je bio i ostao! Neverovatno divno biće sa predivnim glasom! Eh, da je živ, …
…žao mi je što ni na jednom koncertu nisam bila, a u ovom slučaju nemamo popravni
Nisam slušala Tošinu muziku, a ipak se sad naježim kad čujem neku pesmu… Tragedija.
Jedan kolega je bio na koncertu, kaže da je bilo baš potresno.
Teško da bilo ko može ostati hladan na to što se desilo…a kakav je samo lik bio
No, da ne bedačim, ostavio nam je pesme za uspomenu, pa ko voli taj sluša, ko ne…taj poštuje uspomenu na njega.
Po meni ništa nije slučajno. Nisam slušala njegovu muziku, ali sam ga čula naravno. Njega nije mogao čovek da ne čuje. Predivan glas, pesme i velika ličnost. Tužno.
Ništa ne treba ostavljati za sutra.
Slažem se da nije morao svako voleti njegovu muziku. Naravno, ukusi nam se razlikuju, verovatno ne u svakom pogledu. Ali…po svemu što smo mogli znati, bio je divan čovek i muzičar i veliki gubitak je ne imati ga medju nama, kao i mnoge druge umetnike, sportiste…glumce…koji su napustili ovaj svet a mogli su još mnogo da pruže…